Да ли су Кина и САД на вратима рата?

Поделите:

Ако је историја учитељица, постоји изванредно велика вероватноћа да Кина и САД уђу у рат у не тако далекој будућности

„Трампове тарифе на челик и алуминијум могу да постану његов надгробни епитаф…“
Херберт Хувер Други

Историја памти Херберта Кларка Хувера као једног од најгорих америчких председника. Као и Доналд Трамп, он је био богати међународни бизнисмен. Такође је био и политички аутсајдер. Хувер није био ни на једној јавној функцији пре своје инаугурације 1929. године. А, попут Трампа, и Хувер се суочио са јаким притиском америчких радника, који су се налазили у великим неприликама.

Потписао је Smoot-Hawley Tariff Act 1930. године, којим је подигао царинске тарифе за хиљаде производа на рекордно висок ниво. На тај начин је започео тарифни рат који је редуковао амерички извоз за 50 одсто. Био је то разоран ударац за америчку економију. Готово читав век касније изгледа да је Трамп одлучан да понови исте грешке.

ТРАМП ЈЕ ЗАПОЧЕО РАТ ПРОШЛОГ ЛЕТА 
Трамп је увео тарифе на челик и алуминијум прошле недеље. Кина је, наравно, највећи светки произвођач ових метала. Највећи амерички медији су назвали тарифе „неочекиваним“. Али оне нису дошле ниоткуда. Прошлог месеца сам читаоцима рекао да су тарифе врло вероватне. Уствари, још од прошлог септембра лупам по столу у вези са могућим трговинским ратом са Кином. Искрено, сматрам да је Трамп испалио први метак у овом трговинском рату већ прошлог лета када је његова администрација започела истрагу против Кине користећи Секцију 301 Трговинског закона из 1974. године. Ова ретко коришћена могућност дозвољава Трампу да „предузима све неопходне мере (…) како би уклонила сваку неоправдану, неразумну или дискриминаторну трговинску праксу која оптерећује или ограничава америчку трговину“.

Традиционално су чланови Светске трговинске организације, укључујући Кину и САД, решавали своје спорове у оквиру саме организације. Али је Трамп, користећи Секцију 301, заузео унилатерални приступ.

Амерички Financial Times је целу ствар описао на следећи начин: „Уз помоћ статута 301, који није био широко коришћен од настанка STO 1995. године, САД би ефективно постале судија, порота и извршилац у вези са сваким проблемом који идентификују“. Несумњиво ће истрага на крају показати да се Кина користи непоштеним трговинским праксама. То ће Трампу дати сва потребна оправдања да би још више ескалирао свој трговински рат.

РЕКОРДАН ТРГОВИНСКИ ДЕФИЦИТ СА КИНОМ
Истрага је била почетак великог контраудара према Кини. Трамп је чак рекао: „Ово је само почетак, то желим да вам кажем. Ово је само почетак“. Он није блефирао. Током јануара је испалио још један хитац. Наметнуо је тарифе на увозне соларне панеле и машине за прање веша. Кина је далеко највећи произвођач соларних панела. Након тога, у његовом првом State of the Union говору, Трамп је рекао да су претходни трговински договори „жртвовали наш просперитет и пребацили напоље наше компаније, наша радна места и наше богатство“ и да је „ера економске предаје тотално завршена“.

А онда је уследило велико изненађење. У фебруару је Министарство трговине објавило да су САД имале свој највећи икада трговински дефицит са Кином у току прве године Трамповог мандата. (Он је више пута обећао да ће смањити дефицит.) Трамп види трговински дефицит као економско страшило којим манипулише у односима између САД и Кине. Сада, са рекордно високим дефицитом, он има још један погодни изговор за ескалацију трговинског рата.

ОБЕЋАЊЕ КОЈЕ ТРАМП МОЖЕ ДА ИСПУНИ
Трамп је у току предизборне кампање претио царинском тарифом од 45 одсто на кинеску робу која улази у САД. Такође је рекао да Кина „сиса крв САД“ и да „ми не можемо наставити да дозвољавамо Кини да силује нашу земљу, а то је управо оно што она чини“. Чврст однос према кинеској трговини је предизборно обећање које Трамп стварно може да испуни. Правно гледано, њему није потребна ничија сарадња, што је и демонстрирао прошле недеље. Ово обећање годи његовим бирачима који сматрају да је Кина крива за губитак радних места средње класе. А, као што ћу објаснити касније, нове тарифе су део много већег и истински опасног конфликта са Кином.

КАКО ЈЕ АМЕРИЧКИ САН ОТИШАО У КИНУ
Кина у овом тренутку заузима позицију највеће светске силе која је до скоро била резервисана за САД. Њен БДП је на путу да буде двоструко већи од америчког до 2030. године. Другим речима, кинеска економија ће ускоро бити двоструко већа од америчке. Кина је већ престигла америку у неслућено великом броју области. Први пут у модерној историји, Азија поседује веће приватно богатство од Европе. Такође ће бити богатија од Северне Америке за две године.

Кина је покретач ових трендова. Кинези су једни од најагресивнијих штедиша на свету. Они штеде више од 30 одсто својих прихода. То је главни разлог зашто је више од 700 милиона Кинеза – еквивалент двоструке америчке популације – изашло из сиромаштва у протекле две деценије. Поврх тога, у Кини дипломира четири пута више НТИМ студената (науке, технологија, инжењерство и математика) него у САД. А то не укључује кинеске студенте који студирају на америчким универзитетима. Покренут је моћан тренд. А трендови који су покренути имају особину да настављају да се крећу осим ако их не прекине нешто још моћније. У овом случају прекидач тренда може бити рат.

НАЈВЕЋИ ИГРАЧ У СВЕТСКОЈ ИСТОРИЈИ
Постоји 75 одсто шанси да између Кине и САД избије ратни сукоб. То је процена харвардског професора Грема Алисона. Алисон се бавио структуралним стресом који изазива сила у успону када доведе у питање статус владајуће силе. Он је проучио 16 таквих случајева. У 12 од њих резултат је био рат. Таква је била динамика односа између Атине и Спарте. Такође између Велике Британије и Немачке. А данас између Кине и САД. Овако је ствар описао Ли Куан Ју, некадашњи лидер Сингапура: „ Величина кинеског утицаја на светску равнотежу је таква да свет мора да пронађе нову равнотежу. Није могуће претварати се да је то само још један велики играч. Ово је највећи играч у историји света“.

Војни конфликт између Кине и САД није неизбежан. Али, ако је историја наша учитељица, постоји изванредно велика вероватноћа – рецимо 75 одсто – да Кина и САД уђу у рат у не тако далекој будућности. Влада САД то зна. Стив Бенон, који је раније био један од Трампових најближих саветника, каже: „Идемо у рат у Јужном кинеском мору (…) нема сумње“. Како Кина буде преузимала водећу улогу могуће је да се догоди један или комбинација ових сценарија:

1. САД неће учинити ништа. Досадашњи трендови ће се наставити. Кина ће заменити САД као најмоћнија земља на свету;

2. САД и Кина ће ући у конвенционални рат (са пешадијом и артиљеријом);

3. Тренутни економски конфликт ће ескалирати у тотални економски рат.

Тотални економски рат је највероватнији блиски сценарио. Мислим да је то готово неизбежно током Трамповог мандата.

КИНА СЕ НЕЋЕ ПОВУЋИ У УГАО
Трамп зна да његови бирачи имају јаке емоције по питању трговине са Кином и да су јако антикинески оријентисани. То је важан разлог који му је донео изборну победу и који би могао да му донесе још један мандат. Мислим да неће попустити по овом питању. Упркос томе, Кинези имају ефикасне начине да одговоре. Они могу да почну да се ослобађају америчких хартија од вредности. Могу да ограниче увоз из САД и да смање извоз рецимо iPhone-а у САД. Могу и да почну са стварају проблеме америчким компанијама које раде у Кини.

Кина такође може да ограничи извоз ретких минерала. Она има готово монопол на такве минерале који су апсолутно неопходни за напредну електронику и војну опрему. Овде говоримо о електричним аутомобилима, телевизорима са равним екраном, дроновима и ловачким авионима. У овом тренутку економски рат великих размера је готово сигуран. А, како смо видели протекле недеље, тај рат је све ближи. Нажалост, све ово се неће завршити добро за Трампа или САД. Како је кинески министар трговине Џонг Шан рекао у недељу, „у трговинском рату нема добитника. Он ће само донети катастрофу и Кини и САД и целом свету“.

 

Превео ИВАН Т. ЛУКИЋ

 

Стандард

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here