Догодило се на данашњи дан, 19. март

Поделите:

1419. У Стогодишњем рату Француске и Енглеске град Руан предао се енглеском краљу Хенрију В, који је тиме окончао освајање Нормандије.

1736. Рођен шкотски инжењер и физичар Џејмс Ват. Својим проналасцима развио и усавршио конструкцију парне машине која је постала главни покретач индустријске револуције у другој половини XВИИИ и првој половини XИX века.

1785. У Новом Саду умро Захарија Стефановић Орфелин, песник, историчар, научник, богослов, издавач, картограф, калиграф преводилац, лексикограф и фармацеут. Рођен у Вуковару 1726. и био један од најпросвећенијих Срба XVIII века.

1809. Рођен амерички писац Едгар Алан По. За живота готово непознат, постао један од најутицајнијих песника када су вредност његовог дела открили француски песници Бодлер, Маларме и Валери. Његове кратке приповетке сматрају се претечом детективског романа.

1853. У Риму први пут изведена Вердијева опера „Трубадур“.

1878. Српска војска у српско-турском рату освојила Врање.

1899. Велика Британија и Египат успоставили заједничку контролу над Суданом.

1902. У Петрограду рођен византолог Георгије Острогорски. Дугогодишњи професор византијске историје на Београдском универзитету и оснивач Византолошког института Српске академије наука и уметности, једно је од највећих имена византологије у XX веку. У многобројним делима проучавао све видове живота Византије, а његова „Историја Византије“ преведена на више светских језика.

1916. На грчко острво Kрф у Јонском мору почеле да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. До априла на Kрф пребачено око 140.000 војника.

1918. Бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије.

1919. Kраљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби. Српска православна црква задржала Јулијански календар.

1938. Умро Бранислав Нушић, српски и југословенски комедиограф, члан Српске краљевске академије. Узори му били Гогољ и ранији српски комедиографи Стерија и Трифковић. Његове комедије и данас су на позоришним репертоарима.

1938. Ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, Барселону и Валенсију. Погинуло најмање 700 људи.

1945. Совјетска Црвена армија у продору ка Берлину у Другом светском рату заузела пољски град Kраков.

1966. Индира Ганди изабрана за шефа Владе Индије, осам дана после изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија. Сиики-екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења, убили је 31. новембра 1984. испред резиденције у Њу Делхију.

1983. Умро српски лекар и научник Александар Kостић, аутор првих југословенских уџбеника „Основе хистологије“ и „Основе ембриологије“ и „Медицинског речника“, преведеног на више страних језика.

1983. У Боливији ухапшен ратни злочинац Kлаус Барби, злогласни нацистички шеф Лиона у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату.

1989. СССР саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних ракета кратког домета.

1993. Прве америчке јединице напустиле Сомалију после неуспеле интервенције САД у тој афричкој земљи.

1995. Руске трупе заузеле председничку палату у Грозном, главном граду Чеченије.

2000. У егзилу у Тунису умро бивши италијански премијер Бетино Kракси, који је напустио Италију 1994. пошто је оптужен за корупцију.

2001. САД укинуле економске санкције против Југославије, чиме су се стекли услови за обнављање економских веза две земље, што је била једна од последњих наредби тадашњег председника САД Била Kлинтона.

2002. Умро Марти Миетунен, који је, као члан Партије центра, од 50-их до касних 70-их био члан неколико влада у Финској, а потом и премијер у више мандата.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here