Др Колаковић: Како се образовала српска интелигенција у 19. веку

Поделите:

Tрибина „Напојени западњачким духом: прилог школовању српских интелектуалаца у Паризу до Великог рата” одржана је у понедељак 7. маја у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ауторка је трибину започела подсећањем да је модерна  српска држава улагала у образовање по европским условима, што је подразумевало и школовање у иностранству. Први стипендисти  упућени су на школовање у Рударску академију у Беч, а друга група је отишла у Пешту. Свако министарство слало је одређени број стипендиста на школовање у европске земље.

Подстицање образовања резултирало је и оснивањем Друштва српске словесности које је прерасло у Српску краљевску академију 1886. године. Битан податак је и да је Лицеј прерастао 1905. године у Београдски универзитет.

Стицање образовања у француским универзитетским центрима од 1841. године, када је у ту државу упућен први државни стипендиста (благодејанац), па до 1914. године, имало је снажан утицај на формирање српске интелигенције, а посредно и на српско друштво и организовање државе.

Највећи број српских студената у Француској студирао је медицину (51 проценат) и права (37 процената), а остали књижевност и природне науке, или су се усавршавали у војним и уметничким школама.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Први државни стипендиста из Србије који је упућен на школовање у Француској, на Сорбону, био је Јован Мариновић, који је имао задатак да се обучи за вођење канцеларије и дипломатске  преписке. Он је од 1855. године био први српски амбасадор у Француској, односно посланик, како се говорило у то време.

У Паризу су Константин Николајевић и Филип Христић студирали право и филозофију, а Милутин Гарашанин био је у Војној школи у Мецу. Петар Први Карађорђевић образовао се најпре на колеџу Сен Барб у Паризу, а касније на чувеној Војној академији Сен Сир.

Ауторка Колаковић на крају је указала на промене које су настале у српском друштву по повратку образованих Срба из Француске. Све је то имало велики утицај на формирање српске интелигенције, али и на развој француско-српских односа.

 

КЦНС

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here