Говорила српски усред хрватског Сабора: „Екавица је пут до четничке кокарде“

282787670
Поделите:

Расправа о пензијама у хрватском Сабору јуче је изгледала као да је плод режије Летећег циркуса Монтија Пајтона

Представница Самосталне демократске српске странке Драгана Јецков обележила је јучерашњи дан у хрватском Сабору тако што је изговотила неколико реченица на српском језику.

Није наравно реч о томе да је тамошњи посланик, односно заступник, говорио на страном језику, па га колеге нису разумеле, већ је ствар поптуно доведена до апсурда. У парламентарној расправи о пензијама, њен говор на екавици је засметао неким посланицима, а најдаље је отишао председник Сабора Горан Јандроковић који је „тражио правно тумачење од надлежних саборских служби“.

Посланици из партија десног центра су почели да „бомбардују“ заступницу Јецков јер се обратила на некаквој „мешавини србохрвашчине“, пише Јутарњи лист.

Овај лист наводи да већ површан поглед на биографију Драгане Јецков открива доста.

Рођена је у Винковцима, али средњу школу завршила је у Kраљеву, а дипломирала са 33 године на Привредној академији у Новом Саду.

„Очито је, дакле, да је живела у Србији, и вероватно и због тога, говори српски“, пише Јутарњи.

Она је већ приликом полагања заклетве у парламенту најавила чиме намерава да се бави у Сабору: „Ми ћемо водити бригу о положају српске националне мањине, који тренутно није баш задовољавајући. Посебно нам је важно образовање на српском језику и ћириличном писму, законодавно је то добро уређено, но постоје ту и проблеми, а тичу се регистрације школа на српском језику и ћириличном писму“.

Њен страначки колега Драган Црногорац, који је у Сабору био између 2012. и 2015, присетио се да је на његов српски примедбе својевремено имала искључиво десничарка, сада „европарламентарка“ Ружа Томашић.

„Само је она (Томашић) нешто једном коментарисала. Реч је о томе да сви долазимо у Сабор из различитих делова Хрватске и говоримо како се говори у нашим крајевима. Био сам годинама и градски већник и нитко ми није никад ништа приговорио, сви су ме разумели. Познато је да се код нас у Славонији, одакле је и Драгана Јецков, увек доста говорило екавицом, без обзира на националност. Ово сада је хајка неких десних удружења, које знамо куда би водиле Хрватску, а мислим да председник Сабора није имао спреман конкретан одговор, па је рекао да ће тражити правно тумачење“, рекао је Црногорац.

Запитао је и да ли би Сабор сада требало да запосли неколико професора хрватског језика, који би исправљали заступнике сваки пут кад би казали нешто што није у складу с тим језичким стандардом. „То нема смисла“, закључио је Црногорац.

Иако су се они којима смета екавица, на пример, могли позвати на последњи попис становништва из 2011, према којем у Хрватској живи 186.000 Срба, и њих 52.000 се изјаснило да им је српски њихов матерњи језик, а око 70 посто су се декларисали као грађани који говоре на хрватском језику.

„Другим речима, за разлику од Драгане Јецков, хрватски Срби говоре хрватским језиком, али с обзиром на страх од деснице, немојмо се изненадити ако влада ускоро оснује и Kомисију за суочавање са српским језиком и екавицом“, наводи Јутарњи.

У тексту Јутарњег се поставља питање сме ли се у хрватским државним институцијама говорити српским језиком и екавицом.

„Смета ли уху овдашњих људи када уместо ‘умировљеник’ и ‘мировина’, чују ‘пензионер’ и ‘пензија’, или ‘Румунија’, а не ‘Румуњска’. Најзад, шта ако је то што је мање-више све што је изговорено о пензионерима, пензији, плати и Румунији – тачно?“, пита Јутарњи. „Али како је десно последњих година маинстреам, ‘плата’ и ‘пензионери’, постали су нешто због чега ће водитељи емисије о култури на ХТВ-у тврдити да се њиховом јавном употребом крши хрватски Устав, а десни колумнист проницљиво закључити да ће, ни мање ни више, четничка кокарда ускоро осванути усред Хрватског сабора“.

 

 

Недељник

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here