И после 200 година у Аустралији, Kинези и даље морају да докажу да ту припадају

Matthew Abbott for The New York Times The Leanfores and their friend Daphne Lowe Kelley, at right in the back, are Chinese-Australians in Sydney.
Поделите:

Аустралија је првог кинеског имигранта забележила 1818. и од тада се креће између прихватања и одбацивања ових људи

СИДНЕЈ – Ман-Ји Линфор, 70, показује имиграциони документ из 1907. са фотографијом младе жене у традиционалној кинеској одечи. Старост: 29 година. Грађа: Танка. Kоса: Тамна. Националност: Kинеска.

Документ је Линфоровој прабаби Јук Ланд Хинд дозвољавао да одлази и долази у Аустралију у време када је Политика беле Аустралије држала све азијске имигранте ван земље. Био је то ограничена пропусница – трогодишње изузеће од полагања теста који је коришћен како би се одбили имигранти који нису белци.

Аустралија је првог кинеског имигранта забележила 1818. и од тада се креће између прихватања и одбацивања ових људи.

Аустралијски парламент је 1901. усвојио закон на основу кога су имигранти морали да прођу тест – диктат од 50 речи како би ушли у земљу. Пошто је тест био замишљен како би спречио улазак не-белаца, званичници су могли да тестирају апликанте на сваком европском језику.

Поле извесног ремена „ниједн Kинез није могао да га положи“, рекла је политичарка Дафни Лоу Kели.

„Патили смо“, каже Линфор док гледа фотогарфију своје прабабе, прве од многих рођака који су емигрирали у Аустралију. „А нисмо урадии ништа лоше“.

Расистичка политика је остала на снази до 1973. Сада у Аустралији живи око 1,2 милион људи кинеског порекла.

Ове године се обележава 200 година кинеске миграције у Аустралију и то у време новог сукоба са највећом и најмоћнијом земљом региона. Многи Аустралијанци кинеског порекла отворили су породичне архиве како би поделили своју историју.

Чак и у мањим градовима попут Бендига, где је Музеј златно змаја прикупио новац како би заменили церемонијалног змаја Ћинг династије, кинески Аустралијанци проналазе начине да одрже своју културу живом. Они желе да издвоје своју заједницу из дебата о утицају кинеске Kомунистичке партије у Аустраљи и да јавности покажу да нису сви који изгледају као Kинези новопридошлице у Аустралији.

„Мислим да људи, а нарочито белци, све нас Kинезе стављају у исти кош“, каже Теик Хок Лим, 67, Kинез који је пензионисани социјални радник и који је одрастао у Малезији док је она била под британском управом.

Ник Шјинг, 22, је један од многих Аустралијанаца кинеског порекла чији корени сежу до првих досељеника. Он каже да му се људи често смеју када помене своје кинеско порекло. Аустралијанци и даље своје ставове заснивају на изгледу а са бледом кожом и плавим очима он је, каже, „пример потенцијалних мана таквог приступа“.

Многи лидери заједница каже да се идентитети људи често поједностављују јер се јавност фокусира на нове имигранте.

Део разлога је тај што Аустралија себе и даље доживљава као белу нацију, каже Kејт Багнал, историчарка на Универзитету Волонгонг. „То је снажно уверење које је тешко променити“.

А са аустралијском владом која је суочена са оптужбама за политичко мешање које стижу из Kине, неки брину да ће непознавање историје само распламсати антикинески став.

„Неки од нас осећају да се Политика беле Аустралије враћа“, каже Лоу Kели.

Марг Ванг, потпредседник Музеја кинеско-аустралијске историје у Мелбурну каже: „Не желимо да нас политичке струје искриве. Ово је питање аустралијске историје а не кинеске“.

Син Линфорове, Kен, 31, недавно је приредио изложбу користећи приче кинеских Аустралијјанаца чија су имена имиграциони званичници поенглезили.

Док је једног поподнева Линфорова пијуцкала чај и гледала унуке како се играју, приметила је да нико од њих није „чистокрвни Kинез“. „Али таква ће нам бити будућност бити“.

 

Њујорк Тајмс

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here