I posle 200 godina u Australiji, Kinezi i dalje moraju da dokažu da tu pripadaju

Matthew Abbott for The New York Times The Leanfores and their friend Daphne Lowe Kelley, at right in the back, are Chinese-Australians in Sydney.
Podelite:

Australija je prvog kineskog imigranta zabeležila 1818. i od tada se kreće između prihvatanja i odbacivanja ovih ljudi

SIDNEJ – Man-Ji Linfor, 70, pokazuje imigracioni dokument iz 1907. sa fotografijom mlade žene u tradicionalnoj kineskoj odeči. Starost: 29 godina. Građa: Tanka. Kosa: Tamna. Nacionalnost: Kineska.

Dokument je Linforovoj prababi Juk Land Hind dozvoljavao da odlazi i dolazi u Australiju u vreme kada je Politika bele Australije držala sve azijske imigrante van zemlje. Bio je to ograničena propusnica – trogodišnje izuzeće od polaganja testa koji je korišćen kako bi se odbili imigranti koji nisu belci.

Australija je prvog kineskog imigranta zabeležila 1818. i od tada se kreće između prihvatanja i odbacivanja ovih ljudi.

Australijski parlament je 1901. usvojio zakon na osnovu koga su imigranti morali da prođu test – diktat od 50 reči kako bi ušli u zemlju. Pošto je test bio zamišljen kako bi sprečio ulazak ne-belaca, zvaničnici su mogli da testiraju aplikante na svakom evropskom jeziku.

Pole izvesnog remena „nijedn Kinez nije mogao da ga položi“, rekla je političarka Dafni Lou Keli.

„Patili smo“, kaže Linfor dok gleda fotogarfiju svoje prababe, prve od mnogih rođaka koji su emigrirali u Australiju. „A nismo uradii ništa loše“.

Rasistička politika je ostala na snazi do 1973. Sada u Australiji živi oko 1,2 milion ljudi kineskog porekla.

Ove godine se obeležava 200 godina kineske migracije u Australiju i to u vreme novog sukoba sa najvećom i najmoćnijom zemljom regiona. Mnogi Australijanci kineskog porekla otvorili su porodične arhive kako bi podelili svoju istoriju.

Čak i u manjim gradovima poput Bendiga, gde je Muzej zlatno zmaja prikupio novac kako bi zamenili ceremonijalnog zmaja Ćing dinastije, kineski Australijanci pronalaze načine da održe svoju kulturu živom. Oni žele da izdvoje svoju zajednicu iz debata o uticaju kineske Komunističke partije u Australji i da javnosti pokažu da nisu svi koji izgledaju kao Kinezi novopridošlice u Australiji.

„Mislim da ljudi, a naročito belci, sve nas Kineze stavljaju u isti koš“, kaže Teik Hok Lim, 67, Kinez koji je penzionisani socijalni radnik i koji je odrastao u Maleziji dok je ona bila pod britanskom upravom.

Nik Šjing, 22, je jedan od mnogih Australijanaca kineskog porekla čiji koreni sežu do prvih doseljenika. On kaže da mu se ljudi često smeju kada pomene svoje kinesko poreklo. Australijanci i dalje svoje stavove zasnivaju na izgledu a sa bledom kožom i plavim očima on je, kaže, „primer potencijalnih mana takvog pristupa“.

Mnogi lideri zajednica kaže da se identiteti ljudi često pojednostavljuju jer se javnost fokusira na nove imigrante.

Deo razloga je taj što Australija sebe i dalje doživljava kao belu naciju, kaže Kejt Bagnal, istoričarka na Univerzitetu Volongong. „To je snažno uverenje koje je teško promeniti“.

A sa australijskom vladom koja je suočena sa optužbama za političko mešanje koje stižu iz Kine, neki brinu da će nepoznavanje istorije samo rasplamsati antikineski stav.

„Neki od nas osećaju da se Politika bele Australije vraća“, kaže Lou Keli.

Marg Vang, potpredsednik Muzeja kinesko-australijske istorije u Melburnu kaže: „Ne želimo da nas političke struje iskrive. Ovo je pitanje australijske istorije a ne kineske“.

Sin Linforove, Ken, 31, nedavno je priredio izložbu koristeći priče kineskih Australijjanaca čija su imena imigracioni zvaničnici poenglezili.

Dok je jednog popodneva Linforova pijuckala čaj i gledala unuke kako se igraju, primetila je da niko od njih nije „čistokrvni Kinez“. „Ali takva će nam biti budućnost biti“.

 

Njujork Tajms

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here