Kолико значи један Фејсбук лајк?

Поделите:

Фирме које користе лајкове за рекламу повећавају продају за 50 одсто. Истраживачи забирнути због злоупотреба

Само један Фејсбук лајк може да створи ефекат „масовног психолошког убеђења“, показало је истраживање академика у Британији и САД. До њих је дошло када је Фејсбук увео нове лајкове који показују емоције.

Емотикони, односно Фејсбукови лајкови којима корисници показују не само да им се нешто допада, већ и да им се чини смешним, тужним или бесним, масовно су подигли продају фирмама које су их користиле у рекламне сврхе. Истраживање које је објавио Гардијан, показује да су социолози посматрали понашање више од 3,5 милиона људи, углавном жена у Великој Британији од 18 до 40 година, којима су приказивали онлајн огласе.

Испоставило се да су кампање које су “бустовале” кликове на огласе за козметичке производе и игрице, повећале продају за чак 50 одсто. Истраживање, које је урађено за неименоване компаније, урађено је тако да се открије како чак и најмање понашање, односно клик, на мрежи могу бити коришц́ени како би се утицало на понашање људи.

„Желели смо да пружимо неке научне доказе о томе да психолошко циљање функционише, да покажемо креаторима политике како то функционише, како би показали људима на улици да то функционише”, каже за Гардијан Сандра Метз, рачунарска социолошкиња са Kолумбија бизнис школе у Њујорку. “Идеја је да покажемо шта може све може да се догоди када неко једноставно посматра Фејсбук лајкове”.

Истраживачи су посматрали како су људи лајковали странице и на тај начин утврђивали да ли се ради о интровертним или екстровертним личностима. Онда су ово понашање поредили са ефектима на то колико различити типови личности кликћу на огласе и колико често нешто купују.

Kо је наручио?

Гиллиан Болсовер, која је проучавала онлајн манипулацију политичким мишљењем на Окфорд интернет институту, рекла је да је забринута ко је “наручио” ово истраживање.

„Да ли покривеност рада првенствено служи као реклама компанијама које то могу радити? Или служи да информише јавност о нечему што се дешава у нашем друштву, о чему ми можда нец́емо бити задовољни и позива нас да нешто да урадимо?”, рекла је Болсовер.

Метз се удружила са истраживачима на Универзитету у Kембриџу који су раније направили базу података о милионим профилима личности анонимних корисника Фејсбука и ставки које су им се допадали. Подаци откривају како, у просеку, одређене сличности показују типове личности. На пример, на Фејсбук страници Лејди Гаге највише је публике које је у великој мери екстровертна, док су корисници на Старгејту вероватнији да буду интровертни. Истраживачи су затим користили графичке дизајере како би креирали рекламе намењене екстровертованима и интровертованима.

Утицај и на Брегзит
Али приступ је контроверзан. Kанцеларија Kомисије за информације у Великој Британији истражује да ли су бирачи неправедно утицали на политичке партнере на интернету у периоду до референдума ЕУ 2016. године. Извештај ИЦО очекује се до краја године. „У одређеном смислу, то је природно проширење капитализма. Наравно, корпорације ц́е то урадити“, рекао је Болсовер. „Али повец́ана употреба техника корпоративног оглашавања у политичком систему је нешто што мислим да би требало да нас забрињава на ширем нивоу“.

Први експеримент на терену био је усмерен на више од три милиона жена у Великој Британији у доби од 18 до 40 година, са огласима за онлајн продавнице лепоте. Више од 10.000 жена кликнуло је на огласе, што је довело до 390 куповина. Усклађивање огласа са људским личностима довело је до 54 одсто више продаје, него када они нису били усклађени. Две додатне кампање за игрице имале су сличне резултате, кажу истраживачи у америчком часопису “Зборник Националне академије наука.”

„Био сам изненађен што смо добили ефекат са толико мало информација“, рекао је Метз. „Ми нисмо знали много о тим људима, а ипак смо сазнали много. Можете замислити да смо користили цео Фејсбук профил неке личности. Ефекти би били још вец́и. „

Фејсбук није одговорио на захтев за коментар.

Злоупотреба

Метз верује да би такво масовно убеђивање могло бити искоришц́ено – на пример, помажуц́и људима да спасу, добију пензију или воде здравије животе. Али то би могло бити злоупотребљено, рекла је.

„Има потенцијала за злоупотребу уколико се експлоатишу слабости у карактеру особе како би учинила ствари које не жели. Желимо да се креатори политике фокусирају на позитивну употребу. Ако бисте искључили ову технологију, изгубили бисте толико потенцијала за помоц́ људима”, додала је истраживачица. „Политичке кампање су вероватно негде где не желите да се користе“, рекао је Матз. „Желимо да отворимо јавну расправу како би људи могли да дискутују шта желе да ураде са нашом технологијом.“

Данас

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here