Латиница може, ћирилица стоп!

Поделите:

Пријем, штампање и слање телеграма у Србији нису могући на службеном писму. У „Пошти Србије“ за ограничења криве техничке разлоге

Поделите:

5 Коментари

    • ЛАЖОВИ О НИКАД НЕПОСТОЈЕЋОЈ „(ОПШТЕ)СРПСКОЈ ЛАТИНИЦИ“ ДАНАС СУ, У СТВАРИ, ПРЕУЗЕЛИ УЛОГУ РАНИЈИХ СРПСКИХ ОКУПАТОРА И ЗАБРАЊИВАЧА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ

      Потпуно тачно КАЖЕ ОВДЕ Драгиша. Неки српски лингвисти су преименовали хрватски састав абецеде, која је од Вука Караџића до данс, наравно, национално писмо хрватског народа. То је знала свака српска и највећа будала све до 1954. а многи и даље знају. Не знају само они који су смишљено преименовали хрватску латиницу, онај састав латинице који је у Србију први пут ушао с окупаторовим чизмама и бајонетима, када је забрањена ћирилица и наметнута баш та хрватска латиница коју су неке будале преименовале то писмо у „српску латиницу“ руководећи се чињеницом да су Хрвати преузели књижевни језик Срба из реформе Вука Караџића. Те српске будале су преименовале хрватску латиницу у „српску“ јер су говориле да је све српско у језику и писму. Тачно је да су Хрвати преузели српски језик из Вукове реформе српског језика, али је за њих, као католички народ морало бити сачињено посебно латиничко писмо, јер није долазило у обзир да католици пишу ћирилицом која је, ипак, православно писмо, писмо православних народа: Руса, Бугара, Македонаца и др. Наравно, има у оквиру Српске федерације и других који се служе ћирилицом. Те српске филолошке будале и лажови који су преименовали хрватску латиницу у „српску латиницу“ учиниле су то из страха да нам „Хрвати не узму језик и дубровачку књижевност ако признамо да је данашње латиничко писмо у Срба изворно и власно само хрватско писмо (гајица). Те филолошке српске будале заборавиле су да су српски лингвисти и власт пристали договором да се српски језик прозове „српскохрватски“ и тада је легално Хрватима признато право на њихов језик који су они преименовали, онда, у хрватски. Сад је назад тешко. И у томе нема користи од лагања. Истина се мора рећи и признати: Хрвати јесу узели српски језик из Вукове реформе, али нису узели српско писмо, него су за себе сачинили своје латиничко писмо. То је истина и не вреди лагати. Чим су слагале српске филолошке будале да је хрватска латиница „српска латиница“, тада су у народу утицале да се смањи борба српског народа за враћање живота ћирилици пошто „ми имамо и своју латиницу“. Тако су те филолошке будале утицале и на то да се крије историја наметања латинице Србима још од 11. века. Морало је и да се прећуткује чињеница да су први Срби, Срби католици били полатиничени и они су се касније, преко латинице, зачас асимиловали у Хрвате.
      Тако су у данашњој борби за ћирилицу непојамне будале у српској лингвистици и филологији својим лажима да „Срби имају два писма“ учинили велику штету у избегавању објашњавања чињенице да је латиница Србима увек наметана насиљем, посебно у окупацијама, и да је чињенично трагична по Србе и по њихову азбуку лаж да је „и то српско писмо“. А како може да буде српско писмо оно писмо које је, после српске ћирилице, сачињено наменски, специјално за Хрвате када су преузели српски језик из Вукове реформе. Језик вуковски јесу преузели Хрвати, а писмо нису. Хрватско латиничко писмо је насилно, смишљено наметнуто Србима после 1954. године у комунистичкој Југославији. Комунисти су, тако, успели да полатиниче трајно већи број Срба него што су то до 1954. године учинили сви окупатори, забрањивачи ћирилице и злотвори над Србима. Те поједине српске лингвистичке будале које су од хрватске абецеде „сачинили“ лажју „српску латиницу“ у рангу су свих других српских окупатора и злотвора над Србима и њиховим писмом.

    • Опростите, али Ви, Ћурчићу, и даље упорно лажете у корист Хрвата када познати хрватски абецедни састав намећете Србима као „српску латиницу“. Српска латиница за Србе никад није званично сачињена нити ју је потребно сачинити јер је српска ћирилица погодније и боље писмо за српски језик од хрватске гајице.

  1. Многи, чак и високо образовани људи, су недовољно обавештени о процесу настанка два парлелна писма у Српском језику. Прочитао сам неколико књига господина Драгољуба Збиљића које се односе процес ненасилног латиничења Срба за време комунистичке владавине. Веома сам му захвалан што у свакој прилици стрпљиво објашњава узроке и последице затирања Српске ћирилице и невидљивог фаворизавања Хрватске латинице у Српском језику. Док огромна већина лингвиста комформиста углавном ћути.
    Поздрав,

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here