Majkl Mekafri: Smrtonosno propagandno savezništvo Pentagona i Holivuda

Podelite:

Kako su CIA i Pentagon uz pomoć holivudske propagandne mašinerije militarizovali američko društvo

Pentagon pomaže Holivudu da pravi pare, a Holivud zauzvrat pravi efikasnu propagandu za brutalnu američku ratnu mašineriju.

SAD imaju najveći vojni budžet na svetu koji prevazilazi 611 milijardi dolara (zapravo se radi o 700 milijardi dolara; prim. prev.), što je daleko više od bilo koje druge zemlje na svetu. Američka vojska takođe na raspolaganju ima i najuspešniji propagandni aparat koji je svet ikada upoznao – Holivud.

Još od njihove saradnje na filmu ,,Krila“ (Wings) iz 1927, koji je inače bio prvi film koji je dobio Oskara, vojska SAD je koristila Holivud da stvara i utiče na svoj javni imidž u preko 1800 filmova i TV emisija. Holivud je, zauzvrat, koristio vojni hardver u svojim filmovima i TV emisijama kako bi napravio hrpe novca. U obilju filmova poput ,,Jedinog preživelog“ (Lone Survivor), ,,Kapetana Filipsa“ (Captain Philips), pa čak i blokbasterskih franšiza poput ,,Transformersa“ ili filmova o superherojima Marvela, DC-a i Iks-mena, došlo je do ustupanja kreativne kontrole u zamenu za višegodišnju upotrebu američke vojne opreme.

TRAMPA KREATIVNOSTI ZA VOJNU OPREMU
Kako bi ostvarili saradnju sa Ministarstvom odbrane (Department of Defense – DoD), producenti moraju da potpišu ugovore kojim se garantuje da će do ekrana i platna stići samo verzije scenarija koje odobri vojska. U zamenu za otpisivanje svoje kreativne kontrole, holivudski producenti štede desetine miliona dolara budžeta koje bi inače trošili na unajmljivanje vojne opreme, vojnike koji bi upravljali opremom, kao i na takse za skupe lokacije snimanja.

Kapetan Rasel Kuns, direktor Zapadne mornaričke kancelarije za informisanje, rekao je Al Džaziri šta vojska očekuje u zamenu za saradnju: ,,Nećemo podržati program koji blati uniformu ili nas predstavlja na kompromitujući način“.

Fil Strab, glavni oficir za vezu Ministarstva odbrane sa Holivudom, kaže da su smernice jasne. ,,Ako su tvorci filmova voljni da sa nama pregovaraju kako bi rešili naše brige povodom scenarija, uglavnom ćemo postići dogovor. Ako nisu, tvorci filmova su slobodni da se snalaze bez pomoći vojske“.

Drugim rečima, Ministarstvo odbrane koristi novac poreskih obveznika da odabere favorite. Ministarstvo odbrane se ne interesuje za nijanse, istinu ili – ne daj bože – umetničko izražavanje, već samo za podmukli džingoizam (džingoizam je žargonski izraz koji označava britansku varijantu tzv. ,,ura patriotizma“, obeleženog šovinističkim nacionalizmom i agresivnom spoljnom politikom – prim. prev.) kojim može da manipuliše javnim mnjenjem u sopstvenu korist. Jezivo je pomisliti da je Ministarstvo odbrane u stanju da koristi svoj finansijski uticaj da uguši disidentske filmove koje oceni nedovoljno pozitivnim za vojsku ili nedovoljno proameričkim po bilo kom osnovu.

Opasnost savezništva između Ministarstva odbrane i Holivuda je u tome što je Holivud neverovatno vešt u stvaranju zabavne proratne propagande. DoD se ne meša u filmove kao što su ,,Ajron men“ (Iron Man), ,,Iks men“ (X-Men), ,,Transformersi“ ili ,,Park iz doba jure 3“ iz zabave. Oni to rade jer je to efektan način da se psihološki programiraju Amerikanci, naročito mladi Amerikanci, ne samo da se dive vojsci, nego da obožavaju militarizam. Ova ukorenjena ljubav prema militarizmu ima razarajuće efekte u stvarnom svetu.

Lorens Suid, autor knjige ,,Petlja i slava: Stvaranje američkog vojnog imidža u filmu“ (Guts and Glory: The Making of the American Military Image in Film) izjavio je za Al Džaziru:

,,Predavao sam istoriju rata u Vijetnamu i nisam mogao da objasnim kako smo došli u Vijetnam. Mogao sam da dam činjenice, datume, ali nisam mogao da objasnim zašto. A kada sam dobio diplomu iz istorije filma odjednom sam uvideo da ljudi u Americi nikada nisu videli kako SAD gube rat, pa kada je predsednik Džonson rekao da idemo u Vijetnam da pobedimo, svi su poverovali, jer su 50 godina gledali ratne filmove koji su bili pozitivni“.

Kako Suid ističe, generacije Amerikanaca su odgajane gledajući Džona Vejna kako odvažno juriša po plažama Normandije u filmovima poput ,,Najdužeg dana“, pa je tako bilo lako izmanipulisati ih da podrže američke vojne avanture jer su bezuslovno verovali da je Amerika uvek dobronamerni heroj. Bili su pelcovani protiv sumnje.

Ova indoktrinirana fascinacija izazivačkim militarizmom, prizvana holivudskim blokbasterima, takođe je rezultovala time da su Amerikanci bili svojevoljno obmanuti da podrže farsu kao što je rat protiv Iraka iz 2003. godine. Psihološko uslovljavanje za podršku ratu protiv Iraka je bilo u velikoj meri izgrađeno na uspešnim filmovima kao što su Spilbergovo ,,Spasavanje vojnika Rajana“ (1998) i ,,Pad crnog jastreba“ (2001) Džerija Brukhajmera, koji su isticali altruistični američki militarizam. Spilberg i Brukhajmer su dva holivudska teškaša koje Ministarstvo odbrane smatra najpouzdanijim saradnicima.

Drugi primer uspeha propagandnog programa Ministarstva odbrane bio je uzbudljivi agitprop Toma Kruza u blokbasteru ,,Top gan“ (1986). Ovaj Brukhajmerov film je bio prekretnica u odnosu DoD i Holivuda s obzirom na to da je stigao u talasu umetnički uspešnih, anti-DoD, anti-ratnih filmova kao što su ,,Apokalipsa danas“ (Apocalypse Now), ,,Vod“ (Platoon) i ,,Bojevi metak“ (Full Metal Hacjet), koji su iskazivali američku postvijetnamsku krizu samouverenosti. ,,Top gan“ je bio vizuelna predstava Reganovog isforsiranog patriotizma i hladnoratovski kinematografski protivotrov za ,,vijetnamski sindrom“.

,,Top gan“, koji bi bilo nemoguće snimiti bez ogromne pomoći DoD, je bio uglađena, dvosatna regrutna reklama koja je rezultovala velikim skokom popularnosti vojske u društvu. Sa najnižom tačkom od svega 50 odsto 1980, podrška javnosti za vojsku je skočila na 85 odsto u vreme Prvog zalivskog rata 1991. godine.

CIA I HOLIVUD
Od ,,Top gana“, propagandna mašinerija DoD je rezultovala trenutnom podrškom javnosti za vojsku od 72 odsto, pri čemu je Kongres na 12 odsto, mediji na 24 odsto, a čak i crkve na svega 40 odsto. Vojska je ubedljivo najpopularnija institucija američkog života. Nema sumnje da bi i druge institucije imale bolje rejtinge kada bi mogle da kontrolišu svoj imidž u javnoj sferi.

Nije samo Ministarstvo odbrane to koje koristi zavidni propagandni aparat Holivuda za svoje ciljeve… I CIA to radi, koristeći filmove da osnaži svoju reputaciju i iskrivi istoriju. Primera radi, dok je besneo ,,Rat protiv terorizma“, CIA je lukavo upotrebila ,,Rat Čarlija Vilsona“ iz 2007 (Charlie Wilson’s War) kao dezinformaciono sredstvo kojim bi revidirala svoju prljavu istoriju saradnje sa mudžahedinima u Avganistanu i umesto toga predstavila sebe kao herojsku, a ne bezočnu.

CIA je takođe prikriveno pomagala film ,,Zero Dark Thirty” (kod nas preveden kao ,,00:30 — Tajna operacija“) i koristila ga kao propagandno sredstvo za izvitoperenje istorije i ubeđivanje Amerikanaca da je mučenje dobro. Građa za podršku mučenju iz ,,Zero Dark Thirty” je izvorno pravljena od 2001. do 2010. u hit seriji ,,24“, koja je takođe imala podršku CIA. Taj narativ koji promoviše CIA-u i praksu torture se nastavio 2011. u nagrađivanoj seriji ,,Homeland”, stvorenoj od istih producenata koji su radili ,,24“, Hauarda Gordona i Aleksa Ganse.

Velika uspešna priča Holivuda i CIA bio je oskarovski film ,,Argo“ (2012), što je ironično upravo priča o saradnji CIA i Holivuda. CIA je sarađivala sa tvorcima ,,Arga“ kako bi izmenila istorijsku građu i unapredila svoj imidž. Činjenica da se ova propagandna đavolja rabota između DoD/CIA i Holivuda odvija u samoproklamovanoj ,,najvećoj demokratiji na svetu“ je ironija koja se očigledno izgubila iz vidokruga onih koji su na pozicijama moći sa kojih od nje izvlače korist, ali i među onima koji su njome ciljani za indoktrinaciju, odnosno konzumentima zabave, uglavnom potpuno nesvesnih iste.

Ako je Amerika najveća demokratija na svetu, zaštu su njene vojne i obaveštajne institucije toliko posvećene tajnom manipulisanju svojim građanima, i to kroz gušenje umetničkog neslaganja i pomućivanje istine? Odgovor je očigledan… jer da bi Amerikanci bili ubeđeni da je njihova zemlja najveća demokratija na svetu, neophodno je njima manipulisati, umetničke slobode moraju biti ugušene, a istina pomućena.

U osvit američkog poraza u vijetnamskom ratu, filmska industrija je cvetala introspektivnim istraživanjem dubljih neprijatnih istina tog fijaska kroz filmove nominovane za Oskara poput ,,Apokalipse danas“, ,,Dolska kući“ (,Coming Home), ,,Lovca na jelene) (The Deer Hunter), ,,Vod” (Platoon), ,,Bojevi metak“ (Full Metal Jacket) i ,,Rođen 4. jula“ (Born on the Fourth of July), koji su svi snimljeni bez pomoći DoD.

Zaglupljujuća birokratija američke šovinističke vojne agitprop mašinerije sada postaje uspešnija u gušenju umetničkih dostignuća već u njihovim kolevkama. Sa sve korporatizovanijim manirom pravljenja filmova, za režisere je ogroman napor da očuvaju svoj umetnički integritet pred licem budžetskih interesa studija.

U poređenju sa postvijetnamskim filmovima, nakon neublažene katastrofe američke invazije na Irak i prolongirane zaglibljenosti u Avganistanu, nije došlo do kinematografske renesanse, već samo do stabilnog kljukanja nespretno patriotskim i od Ministarstva odbrane odobrenim proratnim baljezgarijama kao što su ,,Američki snajper“ i ,,Jedini preživeli“. Oskarovski ,,Katanac za bol“ (The Hurt Locker) iz 2008, snimljen bez asistencije ministarstva odbrane, bio je jedini izuzetak koji se uspešno usudio da prikaže neke od neprijatnih istina američke nesrećne avanture u Mesopotamiji.

Predsednik Ajzenhauer je jednom upozorio Amerikance da ,,se čuvaju od akumulacije neželjenog uticaja, bila ona sa ili bez namere, u rukama vojno-industrijskog kompleksa“. Ajzenhauerovo proročko upozorenje bi trebalo proširiti i na vojno-industrijski zabavni kompleks savezništva DoD/CIA i Holivuda, koje je uspelo u tome da Amerikance pretvori u uniformnu grupu nesvesnih militarističkih zilota.

Amerika je sada zaglavljena u perpetualnom ciklusu proratne propagande, u kojem se DoD/CIA i Holivud udružuju u zaveri indoktrinacije Amerikanaca da budu ratni huškači, a Amerikanci sa druge strane zahtevaju sve više militarizma od njihove vlade i industrije zabave. Pokvasi. Istrljaj. Ponovi (sarkastična metafora koja se odnosi na situacije u kojime se neka radnja automatizovano ponavlja bez kritičkog promišljanja; prim. prev).

Propagandna alijansa DoD/CIA i Holivuda garantuje da će Amerikanci slepo podržavati još budućih neuspešnih ratova i da će biti voljni saučesnici u ubijanju miliona ljudi širom planete.

Majkl Mek Kafri je slobodni novinar, filmski kritičar i teoretičar kultlure. Trenutno živi u Los Anđelesu gde vodi svoju školu glume i konsultantsku firmu.

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

RT/Standard

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here