Милош Биковић напушта глуму: Открио шта стоји иза те тешке одлуке!

Поделите:

Глумац Милош Биковић изградио је каријеру у Русији, где је цењен и поштован у овој бранши. Он је украо срце и тамошње глумице Аглаје Тарасове, а открива какав имиџ Србија има у свету, да ли му колеге овде опраштају успех али и да ли ће поново сарађивати са Драганом Бјелогрлићем.

Филм “Лед” у којем игра проглашен је за најгледанији филм дана у Москви.

– Фактички је затворио биоскопе и благајне, све су карте биле распродате. Мени је то одлично.

Да ли је тачно да си већа звезда у Русији него у Србији?

– Па не знам како се то мери? Веће је тржиште и има више понуда.

Мисиш ли да си у каријери достигао врхунац?

– Не размишљам на тај начин, то је лепо што си тражен. На неки начин сам захвалан и срећан. Не замишљам о томе као свом врхунцу, имам још да радим.

Зашто си скроман?

– Мислим да је то добар начин да направиш велики резултат.

Kажу да си помагао колегама из Србије да се пробију на руско тржиште?

– Нисам помагао да се пробију, упутио сам на то да они постоје. Сами су се пробили. Питали су ме да ли имам неког колегу, рекао сам ево имам. Мислим да је то начин на који би људи у свим сферама требало да функционишу у Србији, да помажу једни другима. Сваки ваш успех је радост за околину, они знају и подржавају то и помажу да успете. То је супротно од онога што се пласира данас у Србији – да људи завиде једни другима и да гледају ријалтије и људе који су гори од њих.

Мислиш да људи у Србији не праштају успех?

– Много волим свој народ, не могу да кажем да му нешто замерам. Али сматрам великом поразом када један такав народ који се крваво изборио за слободу, незавиност и културну припадност не зна историју. Замерам што не знамо историју свог народа, што је такав систем вредност. Да се наши преци нису изборили за слободу, на овој територији бисмо били неки други ми, само бисмо се звали Франц или Ахмет . Не би се певале те песме које се певају, снимали би се други филмови. Треба да бранимо тај културни код, а зашто га онда не славимо, него гледамо ријалити.

Хоће ли то коштати нашу децу?

– Kакав је систем вредности, питање је да ли ћемо имати децу. Друго питање је да ли ће то бити наша деца или деца Инстаграма или Великог брата.

Kако ћеш ти васпитавати децу?

– Нећу их изоловати, зато што је то монструозно и нереално. Нећу им забрањивати, зато што је то бескорисно, ставља табу, а онда је то интересантно и контрапродуктивно. Потрудићу их да их образујем да постану личности и да сами просуде шта је добро или лоше.

Планираш ли породицу да оснујеш?

– Не, још увек је каријера на првом месту.

Штуро одговараш на приватна питања, о девојци ништа да кажеш?

– У Русији се медији не баве приватним животом јавних личности, што говори о сачуваном систему вредности. Ми у Србији морамо да се препородимо, да се више бавимо уметношћу. Нешто што наши медији игноришу јесте чињеница да сам почео да играм у позоришту у Москви где су стварали Антон Чехов и Kонстантин Станиславски, који су основали модерну глуму и драму. Мислим да сам први српски глумац који је играо у овом театру који памти Стаљина. Он је ту држао бројне своје говоре. Бити на сцени са таквим људима и играти представе је неописив осећај, али и успех.

Теби је на почетку каријере највише помогао Драган Бјелогрлић, винуо те је кроз филм “Монтевидео”?

– Драган Бјелогрлић је тражио глумца за своји филм. Јако сам му захвалан и сматрам га својим пријатељем.

Спекулисало се о томе да ћеш радити другу сезону серије “Сенке над Балканом”, да ли је тачно?

– То зависи од њега и мог распореда. Али да је он симбол квалитета за мене у Србији, један од људи који је од глумца постао продуцент како би правио добре филмове којима ће моћи да искаже свој глумачки таленат и да ми је на неки начин инспирација – јесте.

Основао си продукцијску кућу, одлазиш у продуценте и напушташ глуму?

– Од почетка године радимо већ на четири велика пројекта. Можда већ за пет година баталим глуму.

Учиш ли и даље руски?

– Учим, највише радим на мелодици и изговору.

Неколико пута смо те видели обнаженог у филму. Шта треба да се поклопи да то урадиш?

– Имао сам и у “Монтевидеу” такву сцену у хотелу, ако је то оправдано жанром и замисли редитеља. Ако је то оног типа “овде нам треба мало голотиње да би се филм гледао”, онда не. Али ако је тај пројекат већ гледан и добар, онда је то оправдано.

Шта људи из света кажу о Србији?

– Људи у Русији нису толико били захваћени пропагандом која је била за време НАТО бомбардовања, али људи на Западу имају лоше мишљење о Србији. Упознао сам девојку у Аустралији и рекао јој да затвори очи и каже ми коју слику види када јој споменем реч Србија, рекла је „бодљикава жица и сиво складиште”.

Тако да је на нама да променимо то.

Недавно си сарађивао са Антониом Бандерасом. Kако је било на снимању?

– Било је супер, он је велики професионалац и пријатан човек. Један је од ретких глумаца који је у стању да редитељске индикације изврши без пробе. „Слушај, уради ово, дођи овде, кажеш пола монолога, овде се окренеш и скочиш”, тако изгледа када добија од редитеља инструкције. Питају га хоћеш да пробаш, он одговара „не, можемо одмах да снимамо”. Нисам га питао за савет, учио сам из примера. Он тачно зна који је објектив на камери. Ако је широки кадар, зна да игра мало експресивније.

Kурир

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here