Министар: Попуст за оне који пишу ћирилицом

Поделите:

О угрожености ћирилице део јавности прича дуго, чак смо чули и предлог појединих политичара да фирме које се оглашавају на ћирилици треба да имају одређени попуст. Те теме дотакао се и министар културе Владан Вукосављевић. Ево шта каже.

„Не смемо да дозволимо да за пар деценија ћирилицу сви знају, а да је практично нико не зна. Тиме бисмо извршили једну аутогеноцидну ствар, уништили бисмо писмо којим се већина нације и култура поноси“, рекао је министар Вукосављевић на округлом столу „Српски језик данас“ у Доситејевом дому, истакавши да је брига о ћирилици императив.

Подсетио је да се у оквиру акције „Негујмо српски језик“, која се спроди већ три године, посебна пажња посвећује неговању ћириличног писма.

Одговарајући на питање када ће бити више ћириличних написа у излозима, Вукосављевић је рекао да то зависи од самих људи.

Према онима који употребљавају стране речи, каже, неће бити репресије, али би, сматра, оне који користе ћирилицу требало стимулисати.

„Требало би да буде казни за оне који се не придржавају употребе ћириличног писма, оне би биле на симболичном нивоу – 1.000 динара годишње, само да у неком формулару буде написано ‘да ли ћете исписати назив фирме на овом или оном писму’. И да онај који се определи за, рецимо, ћирилицу, има било који симболични попуст.Новац ту није пресудан, пресудна је свест. Наше су анкете показале да људе када питамо по Србији зашто су ставили ово уместо онога, они најчешће немају јасан став о томе, него су интуитивно преузели моделе који постоје у свету око њих. Према томе, то јесте највећа опасност“, рекао је министар.

На запуштеност ћирилице, али и целокупног српског језика, годинама упозорава струка. Најгласнији у томе је, природно, Одбор за стандардизацију српског језика САНУ, који већ неко време предлаже да се српски језик, као редован предмет, уведе на све факултете.

„Већ одавно говоримо да је важно да српски језик буде редован предмет на свим факултетима, на којима се и иначе већ изучавају два страна језика“, рекао је председник Одбора, проф.др Срето Танасић, поводом Међународног дана матерњег језика.

То би, оценио је, допринело и очувању и већој употреби ћириличног писма у свим сферама живота.

Са тим се сагласио и министар Вукосављевић, који сматра да би уз српски језик, у оквиру истог предмета, требало изучавати и историју српске културе.

Вукосављевић је упозорио на чињеницу да је Србија изгубила много лекторских катедри у свету.

„Србија има мање од 10 лектора у свету, док Словенија има око 45, а Хрватска око 60 лектора“, рекао је министар.

Према његовим речима, формирана је Комисија која треба да установи критеријуме ко све може да буде лектор српског језика у иностранству.

„Мислимо да брзо решавамо питања као што су, на пример, лекторска катедра у Москви, где немамо лектора, можда Темишвар, Будимпешта, Трст…“, закључио је Вукосављевић.

Аутор: мондо.рс

Поделите:

1 коментар

  1. Зашто тако ниске казне?
    Да се не плашиш господине министре да тебе Брисел не казни?
    Сада је најважније послати спонзоруше на рад у иностранство.
    Наравно у питању је патриотизам.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here