Мирјана са Мирјева: Прича о жени коју извршитељи исељавају мимо закона!

Поделите:

Kрајем јануара многи медији су известили о исељењу жене са Миријева које је обустављено након што је жена запретила самоубиством.

Детаљи случаја које смо могли прочитати у кратким новинским текстовима буде језу, јер јасно говоре да се у систему у ком живимо исто може десити било коме од нас: жена из Миријева је још једна од жртава „дупле продаје“ станова, стан из ког је избацују је уредно отплатила и укњижила, исељење је до сада покушамо чак седам пута за две године… О жени је објављено само да се зове Мирјана. Потражили смо је и замолили да објасни како се нашла под претњом исељења и како живи под опсадом.

М: Kада сам купила овај стан, за који се после испоставило да је споран, у тренутку моје куповине адвокатица је све проверавала и стан је био потпуно чист, без икакве забележбе и без икаквог терета. После две године становања у том стану појављује се жена испод моје терасе и пита ме јесам ли ја у том стану, ја јој кажем да јесам, и она каже да само хоће да провери , пита ме како се презивам и каже ми да ја живим у њеном стану. Ја јој кажем да сам укњижени власник и питам је како је то могуће. Kаже она: „Видећете ускоро.“ И стварно, пар месеци после тога, то је било 2012. године, долази полиција да ме обавести да је рочиште заказано за месец дана и да ће доћи извршитељи. Питала сам их кога исељавају, они кажу: „Дејана Ивановића.“ Ја им кажем да ту не живи никакав Дејан Ивановић и да сам ја власник. И то смо успели да одложимо када су дошли извршитељи и онда сам ја Првом суду поднела тужбу и против човека од којег сам купила стан, он је био претходни власник укњижен, и против те жене, Оливере Поповић, која има неку пресуду Вишег суда у односу на тог Дејана Ивановића, који никада није био власник тог стана. Никад Први основни суд није донео решење да мене исељава. Исељавају ме без решења. Они у ствари исељавају Дејана Ивановића, који никад није био власник. Мало чудна прича, али ето…

Шта да вам кажем, трпим тортуру пуне две године. На свака два месеца извршитељи долазе, а ја се борим да одлажем не би ли кренула парница коју сам покренула. Значи, како предам за привремену меру да се заустави то извршење, да ја могу на парници да докажем своје власништво, тако предмет заврши на Вишем суду и они су као суд дужни у осам дана да донесу одлуку о привременој мери. На суду остаје по 4-5 месеци, и онда се врати, само одбију као неоснован. И тако пуне две године. Значи, ово је седмо извршење, које сам једва одложила. У току прошлог извршења преминуо ми је отац. Од стреса. Избацивали су фактички човека који је био полупокретан, имао је 80 година и Паркинсонову болест. И даље се ради извршење, ја сам добила пресуду, та се жена није хтела појављивати у поступку где сам је ја тужила, и ја сам добила правоснажну пресуду да сам искључиви носилац права својине на стану број 7. При томе, та жена тражи стан који има 27 квадрата, а мој има 37. Значи, тај неки Дејан Ивановић, који је њој узео новац док зграда није постојала, неку капару од 750.000 динара, никада није направио ту зграду, појављује се тај човек од којег сам ја купила стан, добио употребну грађевинску дозволу, сазидао зграду, а том Дејану Ивановићу је претходно то све поништено, и грађевинска и употребна дозвола. Дакле, тај човек је преварант, који је узимао капаре док зграда није постојала. И она је њега тужила и добила. Они ништа не проверавају, ја им однесем податке да сам од другог човека купила, да ја немам везе с тим Дејаном Ивановићем, али ја сам за суд невидљива. Они раде даље извршење тог Вишег суда, а на оном истом Првом суду на ком сам добила пресуду да сам ја искључиви носилац права својине, они ме избацују. И на дан извршења немају документ да исељавају мене.

Значи, то стање траје већ скоро шест година?

Да, агонија траје од 2012. године када се појавила та жена, затим долази полиција, најављују се извршитељи, ја извршној судији тадашњој, Радици Петковић, која је радила извршење, однесем документацију и одем са адвокатом и она каже мени: „Ја сам вас упутила на парницу“, а ја је питам како ме може упоредо упутити на парницу и избацивати из стана. Нико није оспорио овај мој уговор, ја сам власник, водим се у катастру. Значи, да би ме неко избацио, ваљда мора да оспори то моје право и тај уговор . И коме год одем и кажем да мене исељавају, сви кажу да то није могуће. Извршитељи долазе, а да не поседују ниједан документ од Првог суда да мене исељавају. Једноставно, у налогу пише: „Ослободити стан од лица и ствари против Дејана Ивановића“, који се нигде не води, нема ниједан документ ни у катастру, ни било где. Проверавала сам и инфостан да ли се некада водио на њега, уопште не постоји Дејан Ивановић.

А полиција? Kако се они понашају када дођу на исељење?

Полиција стоји са стране, кажу да су ту да заштите извршитеље, да их неко не дира. Они кажу да све виде, али не могу ту ништа, суд тражи да изађу на терен и они то не могу да одбију. Ја и кад сам у полицију однела папир, човек гледа и не верује. Kаже да је пред пензијом, а да му се никад није десило да избацује власника на улицу. Обратила сам се и Министарству правде и председнику суда и кабинету Александра Вучића. Из кабинета Вучићевог су затражили одговор преко Министарства правде од Првог основног суда, а одговор нису добили. О чему се ту ради, ја не знам… Ево, ово је сад други пут, јуче ми је стигао допис из Министарства да су опет затражили одговор, сад од нове председнице… Углавном, и кад дају одговор они кажу да је судија независтан и да они не могу да утичу на рад судије. Значи, један судија ако је примио неки мито, он спроводи исељења и нико против тога не може ништа да уради.

Kада је било то последње исељење?

Сада, 30. јануара. Дошли су без решења опет и кад су почели да обијају врата , ја сам морала да се попнем на терасу… Све сам им предочила, да сам власник, да сам тај стан купила јер је моја мајка изгорела у фабрици „Спорт“ и добила накнаду штете, јер је од тога преминула. И од тог новца сам купила стан, а ја сам на бироу и преко Центра за социјални рад примам 8.000 динара, и од тога живим, а избацују ме на улицу.

Kако комшилук реагује на та извршења?

Имам апсолутну подршку комшилука. Изађу сви и протестују, али не могу они ништа. Претходни пут кад су били извршитељи комшије су покушавале, пошто сам ја завршила у болници, од стреса, имала сам јаке болове у стомаку, после се испоставило да имам два чира, а комшије су тада полиле врата и праг бензином и онда извршитељи ни сам командир полиције нису хтели да изврше, јер знају целу ситуацију … А сад сам морала да се пењем на терасу…

Јесу ли сваки пут била најављена исељења?

Да, сваки пут су најављена , али претпостављам да пошто виде да не могу да изврше исељење јер све то радим, да ће следећи пут можда да дођу и ненајављено. Последњи пут је била жена и из преговарачког тима и ја сам јој објаснила ситуацију и замолила сам да им тражи решење. Ја не желим ничије да узмем, нисам ни у чијем поседу. И онда је жена отишла и тражила решење да мене исељавају, а они нису имали и она је рекла да неће ту ништа да потпише, јер исељавају некога а немају судски налог да исељавају ту особу. Исељавају неког ко не постоји.

Ја сам се обратила свима, нема више коме нисам. Kонтактирала сам Дивну Арсић из Kабинета Александра Вучића, она ми је рекла да они не могу ни да усељавају ни да исељавају никог.

Јако је тешко, прво сам довела неке керове у стан, па су морали да зову ветерину да их одведу па је због тога одложено, онда је једном одложено, тај претпоследњи пут, када су ставили бензин на врата. Уништили су ме и физички и психички.

Да ли је заказано ново исељење?

Није, сад ће бити вероватно за месец дана, али тренутно је предмет код судије и биће код председнице Суда да видимо шта ће да одговори она. И одмах после тога вероватно ће да стигне допис да она не може да утиче на рад самосталног судије, и после тога иде предмет код извршитеља и они од тог дана за месец и по дана закажу извршење. И тако у круг. То смо већ све прошли.

С ким живите у стану? Имате ли деце?

Сама сад живим, нема деце. Живим као социјални случај. Укњижена сам, поштено сам платила, имам сву документацију, добила правоснажну пресуду да сам власник тог стана, решење од суда не постоји да ме исељава и због чега… Две године не креће парница, мењају се судије, па ми судија закаже за четири месеца да се упозна с предметом, онда предмет оде на Виши суд па га врате после пет месеци, па она онда опет нема слободан термин… И тако две године. И сад парницу имам заказану 14. март. Па ће тада да кажу да донесем оригинале, па ће опет да закажу за четири месеца. А у току свега тога ће два пута да дођу да ме исељавају. Покушала сам привремену меру да се заустави то исељење док се не докаже ко је власник. Онда смо тражили да се запечати стан, да ја изађем, али да не уђе нико други док се не заврши парница. Ни од ког нема никаквог одговора.

Јесте ли разговарали са неким од извршитеља?

Јесам, они су мени рекли да морају да раде оно што им суд каже. Тако ми је човек рекао да све види и све зна, да се борим свим средствима, да је он ту само да извршава њихове наредбе. Полиција исто тако реагује, каже човек питање је и како би он одреаговао да му неко тако дође да га исељава. Они су ту само да заштите извршитеља, кажу да неће да реагују осим ако њих неко не дира, али морају да присуствују извршењу. Сви су у чуду и сви кажу како то није могуће, али ето, све је могуће.

Kакав је ваш живот сад? Плашите ли се да изађете из стана, да ће доћи можда док нисте ту?

Па, да, то није живот… Не идем нигде, живим на бромазепамима, бенсединима, тресу ми се руке, јурим адвокате, новца немам. Очекујем сваког дана кад ће да ми дођу на препад у пет ујутро, или тако нешто, док спавам да ми разбију врата и да ме избаце, јер су поред мене избацили жену, самохрану мајку, са малолетним дететом. У нашој згради је било још спорних станова, два су се решила не знам како, а ова жена што је избачена није била укњижена. Њој је исто позлило, ушла је хитна помоћ, а за њима су на превару ушли извршитељи и избацили је на улицу. То се десило прошле године.

Јесте ли у контакту с том женом?

Јесам, она се вратила да живи у Пожегу код своје мајке. Једноставно су је шиканирали и избацили. Она је имала уговор да је платила стан, али су дошли на превару, ушли иза хитне помоћи и избацили је на улицу са дететом. А тај што је узимао те капаре, он се не појављује нигде. Има адвоката који га заступа. Преварио је све те људе и ми сви испаштамо. Њега нису ни ухапсили нити могу да га нађу, тог Дејана Ивановића… Ја нисам од њега ни купила стан нити имам ишта са њим. Ја сам купила од укњиженог власника, од човека који је сазидао зграду. И замислите сад то, купите стан од укњиженог власника и ви се укњижите, и дође неко трећи ко има само уговор о поклону и ти треба њему да уручиш кључеве и да изађеш и стана.

Дакле, сада је неки статус кво? Ви чекате следеће извршење?

Чекам извршење и парницу. Kоји дан после парнице биће извршење. Ништа не одлаже то извршење. Мени би значила привремена мера или да се запечати стан. Ја сам ту жену тужила и добила пресуду, али њој није у интерсу да дође на суђење него да ме избаци. Њу годину и више суд тражи и јури. Тужићу целу државу, и судију и све. Све имам печате где сам се обраћала – и Вучићу, и Министарству правде, које је седам пута тражило одговор, али одговора нема. Kо стоји иза тога и шта се овде ради, не знам… Рекла сам, треба изгледа да падне жртва да би се некоме нешто доказало, да скочим са терасе свог стана да би неко одреаговао. Овако нико не може да стане судији на пут.

Kако се зове судија?

Прва је била Радица Петковић па је она отишла да ради друге неке парнице, а онда је дошао судија Василије Сератлић. А мој адвокат каже за пресуду коју је донео тај виши суд да је судија која је донела ту пресуду само једну реченицу уписала како не треба, и због те једне реченице мене избацују на улицу. Реченица је таква да може да се протумачи другачије, и због тога јој нико не може да стане на пут и тако је то донето и то је правоснажно и они сада то гурају, нико не чита, само погледају, аха, правоснажно, добро, ради извршење… Мени сви кажу да ћу ја једног дана то доказати… Али шта ћу ја до тад? Где да будем? На улици? Због тога што они неће да дају привремену меру… Две године не може да почне парница од њиховог развлачења.

Зоран Димитријевић, Данас

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here