Može li Srbija da povuče potez kao Mađarska

Podelite:

Mađarski premijer Orban je oborio ruku Sorošu i to bi, po oceni političkog analitičara Aleksandra Pavića, trebalo da bude putokaz za svaku zemlju koja drži do svog suvereniteta.

Ako zemlja koja nema ni 10 miliona stanovnika i računa se da je još u tranziciji, može da izbaci nekog ko se meša u njene unutrašnje stvari, onda to mogu da urade i druge zemlje, kaže za Sputnjik analitičar Aleksandar Pavić.

Đerđ Švarc nije želeo da dočeka da mu posle 35 godina u rodnoj Budimpešti zatvaraju kancelariju. Zato je amerikanizovani Mađar jevrejskog porekla Džordž Soroš odlučio da pre usvajanja zakona popularno nazvanog „Stop Sorošu“ svoju nevladinu organizaciju Fond za otvoreno društvo premesti u Berlin.

Kancelarija je kratko saopštila da je „odluka o preseljenju iz Budimpešte doneta jer se mađarska vlada sprema da uspostavi dodatne restrikcije nevladinim organizacijama kroz paket zakona označen kao ’Stop Sorošu‘“.

Da nema mesta odlaganju selidbe bilo je jasno kada je stranka mađarskog premijera Viktora Orbana prošlog meseca ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima, osvojivši dvotrećinsku većinu.

Orban je već toliko puta pokazao da ne odstupa od onoga što je zacrtao, pa makar se tome protivili i u UN i u EU, kao u slučaju zakona „Stop Sorošu“, koji će Vladi omogućiti da zatvori sve organizacije koje smatra pretnjom po nacionalnu bezbednost. Dakle, NVO bi morala da se registruje i plati porez od 25 odsto na sve donacije koje dolaze iz inostranstva i da dobije dozvolu Vlade da bi se bavila aktivnostima koje se tiču zastupanja prava migranata, što trenutno najviše brine Mađarsku.

A Soroš je, kaže Pavić, dokazano neko ko se upliće u unutrašnje stvari i mnogo jačih država, o čemu svedoči najnoviji primer SAD. On otvoreno sarađuje sa Demokratskom strankom na rušenju Trampa.

„Soroš je predvodnik tog liberalnog intervencionizma koji hoće da obesmisli ne samo nacionalni suverenitet već i granice. On svesno pomaže i podstiče migracije stanovnika koji su kulturološki, verski i društveno potpuno drugačiji od zemalja u koje treba da uđu i on praktično sprovodi ono što se nekada zvalo teorijom zavere“, kaže sagovornik Sputnjika.

Da je tuđa muka nevidljiva dok slična ne zakuca i na vaša vrata pokazao je „slučaj Soroš“ iz izraelske vizure. Tako je nedavno premijer Benjamin Netanijahu optužio američkog milijardera jevrejskog porekla da organizuje kampanju protesta protiv izraelskog plana o deportaciji hiljada afričkih migranata.

Pojedini republikanci u SAD pre godinu dana su potpisali i uputili niz pisama tadašnjem državnom sekretaru, optužujući Soroša za upotrebu novčanih sredstava za projektovanje svojih liberalnih shvatanja na evropsku politiku.

Da ne pominjemo kako Kremlj Soroševe aktivnosti odavno vidi kao deo nastojanja da se u zemljama bivšeg sovjetskog prostora uspostave prozapadne vlade.

Odavno nije tajna da je filantrop Soroš poprilično „ulagao“ i u Srbiju. Mediji su svojevremeno pisali da se od 2011. do 2014. godine raznim nevladinim organizacijama, novinarima, ali i sudijama, tužiocima i fakultetima u našoj zemlji slilo skoro četiri miliona evra. Hakeri koji su upali u kompjuterski sistem američkog milijardera došli su do podataka iz više od 2.500 „strogo poverljivih dokumenata“.

Moglo bi se reći da je to bila druga velika Soroševa „investicija“ u Srbiji. Prva je bila za vreme vladavine Slobodana Miloševića, u čije je rušenje takođe uložio znatna sredstva.

Pavić smatra da nema razloga da Srbija kada je u pitanju Soroš ne postupi isto kao i Mađarska jer su, kako kaže, on i njegova organizacija direktno upleteni u politički život Srbije poslednjih 20-25 godina.

„Predstavnici njegovog Fonda za otvoreno društvo, diplomci njegovog fakulteta, njegovi službenici stoluju u medijima u Srbiji već decenijama i sve što rade je protivno nacionalnim interesima Srbije“, kaže ovaj politički analitičar.

Viktor Orban je, smatra Pavić, shvatio da će i njegova vlast i politička stabilnost Mađarske biti ugroženi ako pusti da Soroš i njegov uticaj dodatno metastaziraju.

Kao i Mađarska, i Srbija treba da učini isto, a to, kaže on, jedino može kroz institucije sistema da učini vlast koja ima ubedljivu većinu.

„Ne treba ništa da izmišljamo, dovoljno je da kopiramo Orbanov model. Pogotovo što predsednik Aleksandar Vučić stalno ukazuje na to da su srpsko-mađarski odnosi na istorijskom maksimumu. Za model za oslobađanje od pošasti koja se zove Soroš možemo da dobijemo i savete i da čujemo njihova iskustva. Sve bukvalno zavisi od političke volje vlasti u Srbiji“, mišljenja je Pavić.

Na pitanje koliko bi u našem slučaju ograničavajuća činjenica moglo da bude to što smo kandidat za EU, gde se Mađarska već nalazi, pa ne mora da brine u kojoj meri će njegovim potezima biti zadovoljni u Briselu, Pavić odgovara da je to lažna teza o vezanim rukama.

Svaka država koja se ne brine o svom nacionalnom interesu tu „brigu“ će prepustiti drugoj državi, koja će gledati samo ono što je u njenom interesu.

„To da treba večno da popunjavamo formulare, da večno treba da dajemo đačku knjižicu na ocenu, ne može da bude izgovor da mi odustanemo od svog suvereniteta“, istakao je Pavić.

On smatra da Srbiji ništa ne bi bilo kada bi postupila u skladu sa svojim nacionalnim interesom i jednostavno donela zakon o registraciji stranih agenata u Srbiji.

 Mira Kankaraš Trklja
sputnik
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here