Над Сарајевом сени мртвих Срба

Поделите:

Недеља сећања на егзодус 170.000 људи из главног града БиХ. Од 1992. до 1995. убијено 6.188 мушкараца и 1.244 жене

МРТВИ Срби су најубедљивији сведоци истине. Њихове мошти је могуће сакрити, али трагове није могуће поништити. У Сарајеву је од 1992. до 1995. настрадало 7.432 Срба, од тога 6.188 мушкараца и 1.244 жене. Ма шта од томе данас причао Мирсад Токача (током рата запослен у сарајевском МУП), данас главни бошњачки експерт за ратне жртве, ово су чињенице. Овако, за “Новости”, говори Миливоје Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, у недељи када се обележавају 22 године од библијског “изласка” сарајевских Срба из града у коме су претходно одбранили своја огњишта.

Српске жртве, подвлачи наш саговорник, нестану кад их злочинци пописују, а на свету не постоји нечаснији документ до “Босанске књиге мртвих” коју је саставио Токачин документациони центар.

– Американци нису пописивали јапанске жртве иако су их окупирали, као ни Руси немачке. За разлику од њих, муслимани у БиХ годинама су то чинили и тако направили “свој коначни број” настрадалих у рату у БиХ.

Обележавање још једне годишњице од када су Срби напустили Сарајево одвија се у сенци увреда које континуирано пристижу из Сарајева. Најпре је Бакир Изетбеговић крајем 2017. “открио” да су за егзодус српског народа из главног града БиХ криве власти и војска РС, а прошле недеље Мирсад Токача је изнео податак да су Срби у минулом рату имали само 4.000 цивилних жртава и да су у Сарајеву, “својим топовима убили 2.000 сународника”.

ГОРЕ НЕГО У НДХ У СТУДИЈИ “Досије Сарајево” Иванишевић доказује да су првој години рата у граду на Миљацки муслимани убили 4.048 Срба. То је, како каже, готово исто, колико и Павелић у Сарајеву за четири године, од 1941. до 1945.

– Према попису из 1991. Сарајево је бројало 526.000 становника, од којих је муслимана било 258.000, Срба 158.000, Југословена 56.000, Хрвата 35.000… У Дејтону, када је град подељен тако да Србима припадну свега три градске двоспратнице у насељу Добриња и ледина на којој су биле касарне, били смо суочени са избором – да останемо у Алијиној држави против које смо се борили, или да кренемо у избеглиштво и колективно напустимо домове. Наше колоне су ишле од 17. фебруара до 17. марта 1996, носили смо и мртве – подсећа Мирослав Лучић, председник Скупштине града Источно Сарајево.

У међувремену, никло је Српско Сарајево. У шест општина данас тамо живи око 60.000 становника. Лучић најављује да ће се у склопу обележавања егзодуса поново обићи гробља, што ће бити прилика да се ода почаст борцима палим за РС.

– Тела наших бораца, њих више од 1.000, покопана су на Сокоцу на Малом Зејтинлику где је предвиђено одржавање великог паростоса – каже Лучић и додаје да нема очекивања да ће неко из Федерације изразити жаљење или извињење због судбине некадашњих комшија, баш као ни саопштење из западних амбасада у Сарајеву.

Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици / Фото Принтскрин

ЗАШТО ЗАМАГЉУЈУ ИСТИНУ?

ПОДЕЛА на мртве цивиле и војнике у грађанском рату је ненаучна и лажна и служи за замагљивање истине о карактеру рата и зараћених страна – говори о Токачином раду Иванишевић. – Чак 85 одсто српских жртава у БиХ, од 32.000, погинуло је на свом кућном прагу. Са друге стране, радили смо и анализу губитака девет бригада Армије БиХ (на основу њихових монографија), где јасно стоји да су и они 80 одсто жртава претрпели, такође на српском прагу.

Новости

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here