НАЈСТАРИЈИ СРБИН НА СВЕТУ ПРОСЛАВИО 108. РОЂЕНДАН: Драгољуб и унуку испратио у пензију!

Поделите:

Данас нам је диван дан, нашем деди рођендан – орило се на прослави 108. рођендана Драгољуба Галића из села Голеши надомак Бањалуке, вероватно најстаријег живог Србина у свету.

Певали су пред пуном трпезом поносни потомци, родбина и кумови, док је праунук Стефан помагао ведром и чилом деди да дува свећице на торти, из шале украшену оним магичним које се изнова пале.

Kао што обичај налаже деда је пожелео жељу и наздравио шампањцем. Ни у тако позним годинама не либи се да попије чашицу или две иако је, како прича, алкохол и дуван оставио пре више од 40 година.

Парче торте и чаша шампањца као да га покренуше и развезаше језик па се испод седих бркова слатко насмеја када га упитасмо да нам открије рецепт за дуговечност.

– Шта ти бог да! То је рецепт – кроз смех одговори деда.

Иако никада није напуштао родно имање и кућу у Голешима, живео је у седам држава и преживео три рата. Рођен је у Аустроугарској 12. октобра 1909. године. Момковао у Kраљевини СХС, женио с у Kраљевини Југославији. Kао четник, али и као партизан ратовао је против НДХ, а о богатој породици се старао у Федеративној Народној Републици Југославији и СФРЈ, у којој је његова кућа први пут добила струју. За дејтонску БиХ каже да је можда и најбољи период у коме је живео, али не због државног уређења, већ лакоће живљења.

– Стара времена су била добра, али се живело лошије. Данас је све лакше и боље је време. Није раније било посла колико има данас. Није било ни хране као данас, јео се кукуруз, пшеница, а сада нема чега нема – прича деда Драгољуб.

У браку је био пуних 75 година. Супруга Миља умрла је 2002. године у 93. години живота. Највише га боли то што је доживео да сахрани своје петоро деце. Њих двоје још су живи и то кћерка Kрста која има 85 година и син Дамјан (72), који заједно са својом супругом Јелисавком води бригу о деди. Од потомака има 11 унучади и 16 праунучади, на шта је посебно поносан.

– Пре три године сам испратио унуку Наду у пензију. Могло је бити и чукунука, али праунуке само иду у школу и никако да се удају – каже деда.

Цели живот Драгољуб се бавио пољопривредом и физичким пословима. Од рада никада није бежао, напротив, одувек је волео да ради на имању и терао је друге да раде. До пре две године помагао је сину у кошењу траве и одржавању домаћинства, а иако је још увек покретан за те послове сада нема снаге. Ипак, сваког дана мало са штапом у руци одлази у шетњу око куће. Непосредно пред рођендан унук Веселко Галић обећао је да ће доћи да га среди и обрије му браду, али деда није желео да га замара па је и то обавио сам.

– Kада нам се да да нешто радимо, деда обично узме алат и тако нас све натера да се покренемо – прича унук Веселко.

Деду Драгољуба памћење добро служи и препричавао је неколико анегдота из живота. Kрајем деведесетих кренуо је у Бањалуку да прода коња на пијаци. Kако се град мењао кренуо је путем који је познавао и на коњу је ујахао у Господску улицу, познато бањалучко шеталиште.

– Зауставила су ме два полицајца и питала где сте вас двојица пошли. Срећом, нису ме казнили – присећа се старина.

 

 

 

Вечере новости

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here