Наша деца у школама не смеју да уче о злочинима над Србима

Поделите:

У својој новој књизи посвећеној страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила је искључиво страна документа и открила драматичне али и деценијама заташкаване размере злочина над српским народом.
Недавно објављена двотомна књига „Геноцид у Југославији од 1941-1945. и 1991. године“, професора др Смиље Аврамов, додатно ће „узнемирити“ присталице теорије о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима.
Књига се ослања искључиво на писана документа из архива и института страних држава, и бави се не само геноцидом над Србима, већ и проблемом његовог прикривања.
Открива имена земаља чије су обавештајне службе играле двоструке игре, оних које су заменом теза оптуживале друге државе за све што су оне чиниле.
У том контексту, Аврамова види и нову подметачину која Србе означава геноцидним народом, расистима, антисемитима, али и разобличава порекло српског прикривања геноцида над собом.
– Пошто сам Српкиња која брани свој народ, а да би избегла субјективизме, за писање ове двотомне књиге користила сам искључиво страна документа. Боравила сам у Војном архиву у Риму, Војном архиву у Фрајбургу, Државном архиву у Бону, Државном архиву у Лондону, Државном архиву у Вашингтону и Државном архиву у Цириху.
Тамо сам пронашла оригиналне извештаје немачких и италијанских команданата који су злочине Хрвата над Србима описивали као најмонструозније злочине икада виђене у историји човечанства – објашњава Аврамова.

И Хитлер побеснео

– Прецизност са којом су немачки војници и официри извештавали о невиђеним злочинима Хрвата над Србима ме је згранула.
Извештаји команданата фон Хостевала и Кешеа изазвали су бес и код Хитлера.
Због тога је хитно позвао Павелића у Берлин на посебан разговор. Имала сам у рукама тај запис.
Хитлер није бирао речи, оптужио је Павелића да је због злочина над Србима кривац за њихову побуну, јер је на тај начин угрозио немачке освајачке планова на истоку.
Откривајући јавности до данас непознате документе о неким догађајима, професорка Аврамов преко њих објашњава позадину организованог прикривања геноцида над српским народом, али и његово заташкавања у самој Србији.
– У спашавању Анте Павелића у мају 1945. године учествовале су енглеске обавештајне службе. Британски високи дипломата први се срео са Павелићем у Франкфурту. Британци су га пребацили у Ватикан, а Американци у Латинску Америку. Британци су спасавали овог злочинца и из разлога што је Павелић био обавештајац британске М6 од 1926. године. То је био и после убиства краља Александра 1934. године у Марсеју.
М6 је још 1941. године подметнула Србима ону злокобну крилатицу – боље гроб него роб, а већ 1945. годне ширила тезу о надуваним јасеновачким злочинима као великосрпској измишљотини.
– Успели су у томе, па је преко српских комуниста у Србији била озакоњена забрана причања у школама о геноциду над Србима. То се може видети и на мом примеру. Године 1947. била сам запослена у Јавном тужилаштву Београда и затражила сам од шефа да ме пусти три дана како би у Загребу решила питање наследства као једина преживела после усташког покоља.
Одбрусио ми је: доста о Јасеновцу, да твог оца нису заклале усташе ми бисмо га убили јер је био буржуј. Ипак, отишла сам у Загреб, а по повратку чекао ме је отказ. И данас се у Србији на сличан начин поступа.
Преко пронађених докумената у страним архивима, Аврамова објашњава позадину приче да су управо Срби геноцидни народ, расисти и антисемити.
– Од доласка Сефарда на просторе Србије у 16. веку, Срби су били најискренији пријатељи Јеврејима. Први Јевреј у историји светског парламентаризма постао је крајем 19. века члан српског парламента. Јевреји су једино у српској војсци стизали до чина генерала.
Краљ Александар је још 1917. године подржао идеју стварања јеврејске државе и међу првим владарима потписао те године „Балфурову декларацију“.
Краљ Петар II 1941. године на путу за Енглеску, у Јерусалиму је оставио повећу своту новца и злата за спасавање Јевреја у Србији. Бројни су примери где су српске породице спасавале јеврејске породице од 1941. до 1945. године.

Геноциди у 20. веку

– Пошто сам обишла све велике стране институте, архиве, војне и државне, нигде нисам пронашла одељак – геноцид над Србима. А геноцид су вршили Бугари 1914. до 1918. на југоистоку Србије, Аустријанци и Немци у Мачви. Такође, од 1941. Немци у Краљеву, Крагујевцу, Београду, Мађари у Срему и Бачкој, Хрвати у Хрватској, БиХ и Срему. Нестало је преко милион Срба у Првом светском рати и више од милион у Другом светском рату. Што је још горе, о тим геноцидима српска деце не уче у школама.
Да је та „кухиња“ веома јака и продорна осетили су на својој грбачи и Немци, открива Аврамова.
– Користећи Хитлерове злочине, творци подметачина Немце су оптужили за стварање теорије о расизму, што није тачно. Теорија о расизму створена је у Енглеској, а потом и у Француској. А то је урађено да би се прикрило индиректно учешће Енглеске и САД у злочинима над Јеврејима.
Хитлер је дозволио да 800 Јевреја отплови у Америку, међутим она их је вратила назад и сви су побијени у Аушвицу. Такође, Хитлер је предложио Енглезима и Американцима да исели све Јевреје у њихове колоније, али предлог је одбијен.
Пошто те „кухиње“ и данас раде, што тврди и енглески историчар Полин Вуд, најбоље се тих напада и замене теза можемо одбранити формирањем Музеја геноцида над Србима – поручује Смиља Аврамов.

 

Др Смиља Аврамов

Интермагазин

Поделите:

4 Коментари

  1. У НАШОЈ ШКОЛИ НИЈЕ ДОПУШТЕНО ДА ЂАЦИ УЧЕ КАКО И ЗАШТО НЕСТАЈЕ СРПСКА ЋИРИЛИЦА У СРБИЈИ. Нашим ђацима се у школама не дозвољава да уче и о томе шта се догађало са српском ћирилицом и зашто је Србија данас окупирана 90 одсто туђим (латиничким) писмом. Нашој деци се не дозвољава да уче да је међу Србима одмах на почетку Првог светског рада забрањено српско (ћириличко) писмо и да је уместо њега наређено хрватско абецедно писмо. Српској деци се, дакле, не дозвољава да уче да је то туђе писмо стигло први пут у Србију онда када је страна војска запосела Србију 1916. године у Првом светском рату и да забрањена српска ћирилица и уместо ње наредбом уведена у језик Срба хрватска гајица. Српска деца ништа о томе не знају, а углавном о томе ништа не знају ни професори српског језика, па како да знају деца ако не знају њихови професори, Ми смо школски осакаћени за своје писмо. Разлог томе јесте у томе што је сербокроатистичка школа у лингвистици радила на разбијању српског језика и на „постепеној замени српске ћирилице хрватском латиницом“. Зато ми и данас имамо Правопис српскога језика у коме се на изузетан начин у Европи и свету решава питање писма у алтернативности писама, за разлику од, на пример, Хрватске у којој су лингвисти у складу са светом решили питање писма (једноазбучје). И зато у Хрватској и свуда другде у сваком другом језику нема конкуренције писама у домаћем језику. То су задржали из комунистичке Југославије само српски лингвисти. Циљ је јасан и знан из историје: наставити затирање (замењивање) ћирилице у српском језику фаворизацијом туђег писма. Таква глупост није на памет пала ни Хрватима ни било ком другом народу и њиховим лингвистима. Српски професори (у већини) и готово сви ђаци у школама о томе ништа не знају. А онда, под малим утицајем нас из удружења за заштиту ћирилице, власт и лингвисти почну да спомињу повремено неке „мере за спасавање ћирилице“, али су те мере толико глупе и неоствариве јер не могу ништа побољшати у статусу ћирилице. Ни власт ни лингвисти неће да објасне да је туђе писмо Србима увек насилно наметано и да је оно последица планиране замене српске ћирилице туђим писмом. И да је то био политички и државни аскт власти у спрези са српским лингвистима сербокроатистима.
    Ето, о свему томе нема ни речи у српским школама, а има и даље онога што је постојало у школама после Новосадског договора: да су Срби једини богат народ на свету зато што једини „имају два писма“. А нигде да се каже да „имају једини два писма“ само зато што је планирано да на тај лукав начин напуштају своје писмо да оно не би било, као у окупацијама, буквално забрањено. И последица тога јесте, наравно, да већина Срба данас не зна да пише ћирилицу. Навикнути су смишљено, плански на туђе писмо и још су лажно научени да је „и то њихово писмо“.

  2. У ШКОЛИ СЕ НЕ УЧИ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА И ЋИРИЛИЦОЦИДУ С ЈЕДНИМ ОСНОВНИ ПЛАНИРАНИМ ЦИЉЕМ – ДА СЕ НЕ ЗАУСТАВИ НЕСТАЈАЊЕ СРБА И ДА СЕ НЕ ЗАУСТАВИ ЗАТИРАЊЕ СРПСКОГ ПИСМА.
    Српски лингвисти нису до данас објавили ни једну једину књигу о забранама и затирањима српске ћирилице. Зашто? Па исти је разлог као тај зашто српска деца не уче о геноцидима над српским народом. Скривање геноцида и скривање ћирилицоцида у Србији и међу Србима има исти циљ: да Срба буде све мање (данас влада „бела куга“ међу Србина) и да се настави планирано замењивање ћирилице туђим писмом у српском језику.
    Истина Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ објавило је о ћирилицоциду међу Србима близу 20 књига. Али, због онемогућеног већег тиража тих књига из материјалног разлога, те су књиге „скривене“, лингвисти о њима скривено ћуте, а тиме не желе да се баве, јер ако би се бавили открили би своју издајничку улогу у затирању српске азбуке. Кријући књиге „Ћирилице“ о ћирилицоциду, они крију своју улогу која им нимало не служи на час. Врана сама себи неће да „вади очи“.

  3. КО НЕ ДОЗВОЉАВА У СРБИЈИ ОСНИВАЊЕ МУЗЕЈА ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА И МУЗЕЈА ЋИРИЛИЦОЦИДА НАД СРПСКОМ ЋИРИЛИЦОМ?
    Зашто неко у Србији и даље не дозвољава да се оснује Музеј геноцида над Србима. А основање и Музеја ћирилицоцида над српском азбуком надоместило би непостојање у српским школама теме геноцида и ћирилицоцида.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here