Немачки адвокат тужио цео Бундестаг због бомбардовања

Поделите:

Пре 19 година почело је бомбардовање СР Југославије. Према неким сведочењима, посебну важност имао је пристанак Немачке на интервенцију.

Сада је један адвокат поднео кривичне пријаве против чланова Владе и посланика, пише “Дојче веле”.

“Поштоване даме и господо, овиме због слања јединица Бундесвера у Србију и свих осталих поступака који су у наредном периоду допринели одржавању ове мисије Бундесвера подносим кривичну пријаву“, почиње писмо које је немачки адвокат Вилфрид Шмиц упутио Савезном државном тужилаштву у Kарлсруеу 16. марта ове године, како обавештава на својој интернет-страници.

Ово није први правни подухват због учешћа Немачке у бомбардовању СР Југославије без мандата УН, али је свакако најамбициознији.

Јер Шмиц, адвокат из најзападније немачке вароши Зелфкант, поднео је кривичну пријаву против свих посланика Бундестага, укључујући и чланове Владе, који су 16. октобра 1998. гласали за учешће Бундесвера у ”косовском конфликту” те против свих запослених у Бундесверу и другим немачким институцијама који су били укључени у спровођење поменуте одлуке парламента. Оптужба гласи – учешће у капиталном злочину и припрема нападачког рата.

Од Србије до Сирије
”Нико не може да каже како би се по становништво развили догађаји у такозваном косовском конфликту, у Авганистану и Сирији да није било учешћа Бундесвера. Али Немачка се сигурно не би војно ангажовала у Авганистану и Сирији да је пре тога учешће Бундесвера у бомбардовању Србије било кривично-правно процесуирано”, пише Шмиц у кривичној пријави.

“Уз то би одбијање немачког народа да се укључи у ову интервенцију противну међународном праву импресионирало цео свет и свакако би допринело томе да се међународном праву да више тежине“, стоји даље у тексту.

Учешће у том рату је било почетак ”небројених варијанти правцате ратне пропаганде и ратног хушкања као и више противправних мисија Бундесвера”, додаје Шмиц.

Адвокат је раније ове године поднео сличну пријаву због учешћа немачке војске у сиријском рату, а на својој интернет-презентацији објашњава да верује ”да у свим религијама људскост представља врхунски закон за суживот свих људи и да су религије, живљене на прави начин, реке које се уливају у исто море, а ово безобално, немерљиво богато и неупоредиво лепо море је Бог“.

Учешће Немачке у ратној мисији – први пут од пораза и окупације Немачке у Другом светском рату – повела је Влада канцелара Герхарда Шредера, са министром спољних дела Јозефом Фишером као првом виолином када је војни удар на СРЈ требало правдати.

“Нисам научио само – никад више рат. Научио сам и ово – никад више Аушвиц“, рекао је Фишер у априлу 1999. правдајући тако интервенцију у Југославији. После је тврдио како није хтео тиме да упореди нацистичке и српске злочине.

Шредерово признање
Бивши канцелар Шредер, практично од губитка власти у служби руских енергетских гиганата, пре четири године је сам признао да је прекршио међународно право. Тада је актуелно било питање руске анексије Kрима, па је у једној дебати недељника Цајт политичар СПД рекао: ”Наравно да то што се дешава на Kриму представља кршење међународног права. Али знате зашто сам мало обазривији када треба упрети прстом? Сада ћу Вам рећи. Јер сам наиме и сам то урадио, прекршио сам међународно право.“

Шокантних сазнања је било и раније. Рецимо да су од немачких посланика пре почетка бомбардовања скриване релевантне информације са преговора у Рамбујеу. То је важно јер је Бундесвер такозвана парламентарна армија – за акције војске није довољна одлука Владе већ је потребан и благослов посланика. Kако је открио левичарски лист Тагесцајтунг, док су бомбе већ падале, ”мировни план” је садржао Анекс Б који предвиђа слободно кретање трупа НАТО по целој СР Југославији. Дописник тог листа Андреас Цумах је, у тексту поводом десете годишњице бомбардовања, ”мировни план” описао као ”амерички ултиматум”.

Но упркос овим чињеницама и актуелној живописној кривичној пријави, нема изгледа да ће у Немачкој – а ни у другим чланицама НАТО – ико икада одговарати. Чак ни за поједина дела почињена током 78 дана бомбардовања, као што је рушење моста у Варварину са десет страдалих цивила.

Берлински адвокат Улрих Дост је још 2001. покренуо процес пред судом у Бону, тражећи обештећење за породице жртава. Од тога ништа није било.

”Радо воде ратове по свету”
“Проблем у међународном праву је што практично вековима постоји имунитет који штити државе од тужби оштећених појединаца. Нама је, у случају Варварина, од почетка био јасан проблем са државним имунитетом”, рекао је Дост још 2013. у једном интервјуу за ДW.

Али и даље важи да једино једна држава може тужити другу.

“Државе не желе ништа да промене у међународном праву јер и данас, као и 1999, радо воде ратове по свету“, додао је тај адвокат.

Историчар Kурт Грич иде и корак даље: ”Чињенице говоре да је рат за Kосово био почетак, ако хоћете, новог светског поретка. Kосово је било на почетку као рат у којем је НАТО себе овластио да делује ван граница чланица Алијансе“, испричао је он у великом интервјуу за ДW поводом објављивања његове књиге „Рат за Kосово“.

Он је посебно указао на значај придобијања јавног мњења у Немачкој, што је једном потврдио и тадашњи портпарол НАТО Џејми Шеј. ”У првом реду је став Немачке ка споља деловао по девизи: ако и Немачка која од 1945. није смела да води ратове, ако чак и Немци стоје на страни добра, онда ни ми не смемо да се уздржимо“, рекао је о томе Грич. ”Не треба заборавити да је 1999. вођен први немачки рат од 1945, дакле први пут се немачки војници боре у иностранству, а да их не води Адолф Хитлер. Ако Немци учествују, онда и Британци, Французи и други морају, то је била логика.“

Мисија KФОР на Kосову је уједно најдужа у којој је Бундесвер икада учествовао. Затим следи она у Авганистану. Герхард Шредер је, сматра се, добио изборе 2002. захваљујући противљењу немачком учешћу у рату у Ираку. Премда на копну није било немачких трупа, пилоти су учествовали у летовима Авакса, а војска је штитила америчке базе у Немачкој одакле је ратом командовано. Немачка није подржала ни интервенцију у Либији 2011. Због те одлуке је покојни шеф дипломатије Гидо Вестервеле тада из неких кругова оштро критикован, а из других хваљен.

 

 

Дојче веле

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here