ЊИХОВА СМРТ ЈЕ ЗАУСТАВИЛА ТУРКЕ: Славни српски јунаци

Поделите:

“Поздравих оком и срцем остатке ових храбрих људи, чије су одсечене главе постале камен-темељац независности њихове отаџбине… Нека Срби чувају овај споменик! Он ће њихову децу учити колико вреди независност једног народа, показујући им уз коју цену су је њихови очеви платили.”

Давне 1809. године, српски народ се борио за ослобођење од турских освајача. Заузети Ниш, за устанике је значило имати пролаз ка Косову и срцу старе Србије. Тако је једно брдашце необичног имена – Чегар, поред овог града, постало епицентар борбе за слободу.

Све је почело (и завршило се) једним метком
На челу српске војске скупљене “с колца и конопца” у рову код Чегра био је војвода

Стеван Синђелић. Турска војска, знатно бројнија и надмоћнија, напала је 31. маја 1809. године.
Битка се водила целог дана. Турци су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви борци упорно одбијали. Ипак, освајачи су на крају почели да потискују српску војску и све више улазе у шанац. Борба пушкама, претворила се борбом кундацима, ножевима, хватање за гушу и насртање на очи.

Турцима су стално долазиле нове снаге, а српска војска била је сама. У таквој ситуацији, Стеван Сиђелић је учинио нешто што нико није очекивао…

Видевши да је битка, овако или онако изгубљена, да је остао са мало војника, а да Турци надиру, испалио је метак у пуну барутану и дигао у ваздух све који су се у том тренутку нашли у шанцу и у близини.

Цена победе је била огромна – Стеван Синђелић и сви његови устаници погинули су тог дана. На Чегру је лежало 4.000 Срба.

А ипак… коначни “биланс” је био на Синђелићевој страни – на сваког страдалог српског војника, погинула су четири турска. Укупно, око 16.000 освајача који су мислили да ће са Србима код Ниша тог дана лако изаћи на крај.

Цена слободе
Ћеле кула крај Ниша

За обичан народ, војвода Синђелић је постао симбол отпора и храбрости која нема цену. За Турке, наук да са Србима никада није лако.

Као опомену будућим нараштајима, непријатељи су сакупили 952 лобање војника погинулих на Чегру и узидали их у кулу коју су подигли на улазу у Ниш. Овај морбиди споменик назвали су “Ћеле кула”.

Годинама касније, враћајући се из Цариграда кроз тада ће слободну Србију, поред овог јединственог споменика застао је и француски песник и академик Алфон де Ламартин.

ПОЗДРАВИХ ОКОМ И СРЦЕМ ОСТАТКЕ ОВИХ ХРАБРИХ ЉУДИ, ЧИЈЕ СУ ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ ПОСТАЛЕ КАМЕН-ТЕМЕЉАЦ НЕЗАВИСНОСТИ ЊИХОВЕ ОТАЏБИНЕ… НЕКА СРБИ ЧУВАЈУ ОВАЈ СПОМЕНИК! ОН ЋЕ ЊИХОВУ ДЕЦУ УЧИТИ КОЛИКО ВРЕДИ НЕЗАВИСНОСТ ЈЕДНОГ НАРОДА, ПОКАЗУЈУЋИ ИМ УЗ КОЈУ ЦЕНУ СУ ЈЕ ЊИХОВИ ОЧЕВИ ПЛАТИЛИ – ТАДА ЈЕ ЗАПИСАО.

из земље и света

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here