Ових 10 графикона приказују како је Путин променио Русију

Поделите:

ВЛАДИМИР Путин неприкосновени је владар Руске Федерације – било као њен предсједник или, у краћем раздобљу од 2008. до 2012., премијер – већ скоро два десетљећа.

У тих 18 година Русија је доживјела економски узлет, војну експанзију, поновно наметање Русије као велике свјетске силе, али и забрињавајућу ерозију демокрације која је након распада Совјетског Савеза била у повојима.

Но животни стандард за већину Руса без сумње се побољшао, што је придонијело поновном осјећају стабилности и националном поносу у Русији, пише ББЦ. Десет графикона које је британска национална телевизија објавила на својој wеб страници показује како се живот за Русе промијенио кроз то вријеме.

1. Мање људи је сиромашно

Стопа сиромаштва више је него двоструко нижа него када је Путин дошао на власт, али Русија је и даље далеко испод просјека великих свјетских економија.

2. Али раст плата недавно је заустављен

За вријеме Путиновог првог предсједничког мандата, плате су континуирано расле преко 10 % годишње. Потрошачко господарство доживјело је значајан раст, а особни приходи нарасли су 11 % између 2011. и 2014. Ипак, откад се Путин вратио на позицију предсједника 2012., замијенивши свог страначког колегу Димитрија Медведева, значајан раст је изостао због економске кризе, углавном узроковане падом цијена нафте и плина о чијем извозу ова земља овиси, и санкција које су јој САД и ЕУ наметнули због рата у Украјини и анексије Kрима.

3. Више људи има аутомобил и више је микровалних пећница него кућанстава

Руска љубав према Лади наџивјела је СССР: од милијун и 595 тисућа и 737 нових аутомобила проданих у Русији 2017., чак 311 тисућа и 588 су Ладе. Стопа власништва аутомобила у Русији у рангу је земаља бившег Источног блока попут Пољске и Мађарске, но доста испод сусједне Финске која има 76 аутомобила на сто кућанства. Русија их има 58.

4. Руси су се заљубили у ИKЕА-у

Русија је добила своју прву трговину ИKЕА 2000., у склопу трговачког центра ЕМГА у Химкију покрај Москве. Одмах је постала једна од десет трговина с највећим прометом на свијету. Русија је до 2015. постала једно од најбрже растућих тржишта за шведско царство намјештаја. Данас је у Русији 14 трговина ИKЕА, од чега су три само у Москви. Ипак, за ИKЕА-у у Русији није све бајно: морала је угасити онлине магазин због страха да би могао прекршити Путинов контроверзни закон против промоције “гаy вриједности“ малољетницима. Осим тога, ИKЕА је позната по својој строгој антикорупцијској етици, коју у корупцијом прожетој Русији није било увијек лако проводити.

5. Заљубили су се и шампањац, док су се (углавном) оставили водке

Иако постоје пријепори око тога колико Руси данас пију – министрица здравства тврди да пију чак 80 % мање него прије пет година – службена статистика заиста показује пад у конзумацији алкохола у овој земљи с ноторним и дугогодишњим проблемом раширеног алкохолизма. Но тај пад износи 30 %, много мање него што тврди министрица Вероника Шкворцова.

Но конзумација водке зато је пала с 214,6 милијуна декалитара (мјерна јединица која износи 10 литара) 2000. на 97,2 милијуна декалитара 2015. Питање је, додуше, колико је тај пад посљедица веће умјерености Руса, а колико преласка на друге, више западне врсте алкохолних пића попут вина и пива. У исто вријеме, конзумација шампањца порасла је с 18,3 на 23,6 милијуна декалитара. Ипак, можемо претпоставити да овом расту нису допринијели Руси просјечног имовинског стања колико они из високе класе.

6. Интернет је, као и свугдје на свијету, у узлету

Руски интернет има властите гиганте – најпосјећенија страница у Русији, друштвена мрежа ВKонтакте, има 90 милијуна корисника наспрам само 20 милијуна корисника Фацебоока. Умјесто Гооглеа, Руси махом користе локалну тражилицу Yандеx која је у предности због тога што користи руски језик. Yандеx је друга страница по посјећености у Русији.

Постотак корисника интернета у Русији у рангу је с САД-ом и нешто мањи него у ЕУ-у – око 75 %. 2000. је износио око 5 %.

7. Циркуси су у опадању

Руски циркуси попут Московског државног циркуса практички су национална институција, с више од 60 трајно отворених диљем земље. Но посјети циркусима пали су за чак 60 % од 2010. до данас, на 4,2 милијуна годишње. Дио разлога вјеројатно је управо пораст интернета и других облика забаве.

8. Исто је и с књижницама

Kао и другдје у свијету, број књижница опада успоредно с порастом корисника интернета. Док су 2000. у Русији радиле 51,2 тисуће књижница, данас их је само 38,9.

9. Популација Русије поновно расте

Један од великих циљева које је Путин опетовано износио заустављање је драматичног демографског пада који је почео с распадом СССР-а 1991. Била то његова заслуга или не, као што се види на доњем графикону тај је циљ увелике и остварен: иако се стопа рађања није вратила на готово 18 на 1000 становника из осамдесетих година, знатно је виша од најнижих 8 на 1000 становника крајем деведесетих, прије него што је Путин замијенио Бориса Јељцина на мјесту предсједника. 2015. је износила готово 14 на 1000 становника и, још важније, опет је престигла стопу смрти.

Ипак, наталитет је опет почео падати 2017., што су Путинови критичари искористили за напад на њега. Но ако је руски предсједник заслужан за пораст наталитета, по истој логици заслужан је и за његов пад.

10. Русија на војску троши више него икад

Снажна војска увијек је била кључан дио руског националног идентитета, али и један од главних узрока слома Совјетског Савеза, који је практички банкротирао покушавајући парирати САД-у у утрци у наоружању тијеком Хладног рата. Kолапс СССР-а резултирао је драстичним резовима војног прорачуна. Оружје и опрема постали су оронули, а морал војника је потонуо.

Путин је и на овом плану чврсто одлучио направити преокрет и обновити руске оружане снаге из темеља. Свеобухватна модернизација војске довела је до тога да се војни прорачун као постотак БДП-а готово удвостручио. Док је руски удио БДП-а који иде на војску 2016. износио више од 5 %, амерички износи тек нешто више од 3 % – иако је, наравно, у апсолутном смислу далеко виши. А Путин очито није наумио пустити да му војска стоји беспослена, што показују војне акције које је покренуо: у Чеченији, Грузији, Украјини и у Сирији.

http://www.index.hr

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here