Протојереј Велибор Џомић: Видео сам Гишкино тело, све је иструлило осим њега и крста!

Поделите:

Својим очима сам видео да је иструлио дрвени сандук, да је иструлио и лимени сандук у коме је био, да му је тело било у води у гробници и да је сатрулила само тканина. Оно што није иструлило су он и дрвени крст на његовим грудима, с којим је био сахрањен и који сија као да је од злата.

Овако за Kурир прича протојереј Велибор Џомић, који је држао опело на сахрани некадашњег команданта Српске гарде Ђорђе Божовић Гишке, чије тело ни после 26 година од када је погинуо на ратишту у Госпићу није иструлило, као и сахрани његових родитеља Гавре и Милене.

Посмртни остаци троје Божовића испраћени су јуче у селу Kуче на гробљу Мартиника, у породичној гробници у селу Безјово код Подгорице, где је Гишкин отац Гавра 1953. подигао гробницу.

Сахрани је присуствовао велики број рођака, сабораца и пријатеља, а међу њима су били бизнисмен Бранислав Брано Мићуновић, његов брат Божидар Мићуновић, бизнисмен Сава Џиги Грбовић, фудбалски менаџер и некадашњи пуковник „црвених беретки“ Радојица Рајо Божовић, фудбалска легенда Душан Савић са супругом Марином Рајевић Савић, Звездан Терзић, директор ФK Црвена звезда…

Протојереј Џомић: Реткост је да се нађу нетрулежни земни остаци, ово је божје знамење

Протојереј Џомић видео је и додирнуо Гишкино тело и он је објаснио да није непознато, али јесте реткост да се нађу нетрулежни земни остаци и да је реч о божјем знамењу. Он додаје да је очевидно је да је Гишка био под божјом врстом третмана и да је овај случај неки знак нама свима у овом времену.

– Није непознато да је Гишка био грешник и да је имао буран живот, али је многима непознато да је био и велики покајник. Да је под Острогом исповедао своје грехе код покојног архимандрита Лазара, игумана острошког, и да је стално говорио да му Господ буде милостив као оном покајаном разбојнику на Голготи, који је висећи на крсту поред Христа рекао: „Сети ме се, Господе, у царству своме“ – објаснио је протојереј и додао да је у Гишкиној породици сачувано Свето писмо које се скоро подерало од читања и на чијим је маргинама записивао своја размишљања о божјој речи.

Хвала брату Брани

Славица Божовић, Гишкина сестра, објаснила је зашто је Гишка пренет у Црну Гору 26 година од погибије.

– Причао је да му је срце остало на гробљу Мартиника када се први пут попео овде и видео споменик. Пошто је та гробница већ била пуна, Ђорђе је одлучио саградимо другу до ње, да пренесе оца и да и он буде ту сахрањен. Говорио је да је заљубљен у то гробље – казала је Славица Божовић.

Она је захвалила бројним рођацима и гардистима, као и Ђорђевом брату Брану Мићуновићу, што је помогао да се Гишкина жеља испуни и што се „безброј пута према њиховој породици понео као да је Ђорђе жив“. Од капеле до гробнице ковчег у коме су Гишкини посмртни остаци, поред његових пријатеља, носио је и Марко Матић, син Бранислава Матића Белог. Звездан Терзић рекао је за Kурир да не жели да коментарише сахрану, док се Душан Савић и његова супруга Марина нису јављали.

Беседа свештеника: Изашао да га огреје сунце

– И чуло се то већ на све четири стране света, нема потребе да вам говорим оно што ви већ сви знате, а што се догодило када је тај свештени, мученички гроб отворен, да је брат Ђорђе изашао поново да га огреје сунце – целокуп. То је једно од божјих знамења у овом времену. Нећемо ми судити, али само говоримо оно што смо видели својим очима и оно што смо додирнули својим рукама, а додирнули смо живот, а не смрт – рекао је протојереј Џомић.

 

 

Курир

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here