Руси који живе у Београду а сутра гласају: Путин је добар председник али је „СТАР И УМОРАН“

Поделите:

У Србији живи неколико хиљада Руса који ће ове недеље имати прилику да гласају за избор председника Руске федерације у Београду, Новом Саду и Нишу. „Блиц“ је разговарао са некима од њих – како су дошли баш у Србију, али и како виде своју земљу и тренутну политичку ситуацију.

Елисавета Мусатова

Елисавета се доселила у Београд пре три године, а како каже, иако је знала да жели да оде из Русије, никада није помишљала да ће доћи баш у Србију.

– Дошли смо прво туристички и од тада за мене постоји само Београд. Сјајна је атмосфера. У односу на Русију овде је све полако и то ми је чудно. Нисам навикла на такав живот. У Русији је све много брзо и енергично, и многи су збуњени због тога када дођу у Србију. Атмосфера је другачија. У Русији ти треба најмање сат-два само да дођеш на посао. Осетиле су се и санкције, многи су нервозни, сваки дан траже посао и то се осети у духу. Не знам шта је горе, санкције или контрасанкције – каже Елисавета за „Блиц“.

Према њеним речима, у Србији влада идеализована слика Русије.

– Данас поједини не знају живот без Путина. Живот тамо иде нагоре, што мени говори да се нешто покварило. Последњи пут сам била у Русији пре две године и осетила сам да се нешто променило за само годину дана, осећала се депресија. Сада не знам шта да очекујем када поново одем – прича Елисавета.

Димаш Летећ

Новинар по професији, Димаш је дошао у Србију пре три и по године, а данас у Београду води два портала на руском језику о Србији, о култури и економији. Kако каже, много воли Србију и Београд који га подсећа на родни град Вороњеж, нарочито по архитектури, али и атмосфери која влада на улицама.

– Хтео сам да одем негде у иностранство из политичких и економских разлога. Kао новинар могао сам да имам проблема, био сам такорећи у опозицији. У Београд сам дошао случајно, само да видим како је, али сада планирам да останем овде – прича Димаш.

За актуелног председника Русије Владимира Путина, Димаш каже да је добар председник али да је стар и уморан. Зато ће у недлеју изаћи на изборе, а гласаће у конзулату у Београду.

– Можда би требало да дође неко млађи. У Русији се осећа криза, лоша је ситуација и тешко се долази до зараде. Нема инвестиција из иностранства због чега је теже за мала и средња предузећа – каже Летећ.
Викторија Мартинова

Поједини Руси у Србију су се заљубили пре више деценија. Такав је случај са Викторијом, која је живела у Београду са родитељима од 1993. до 1997. године. Вратила се 2011. године када је добила понуду за посао у Београду али и, како каже, „да се наједе ајвара“.

– Син ми је полу Србин, тако да је за мене природно да живим у Београду. Kлима ми много више одговора јер сам јако зимогрожљива. Обожавам гибаницу, ситне колаче и наравно ајвар. Београд је и много повољнији и лакши за свакодневни живот, све је близу, с краја на крај града за сат времена – прича Викторија, која у Србији ради као новинар и преводилац у Београдском драмском позоришту.
Марина Живојиновић

Марина је дошла у Србију пре осам година, овде се удала и добила две ћерке. У Београду је уписала мастер студије на Економском факултету, и бави се пласирањем српских производа на руском тржишту, а ради и као преводилац за руске компаније. Kако каже, у односу на Русију Србија има своје предности али и мане.

– Ја сам родом из Санкт Петербурга где је клима сличнија Лондону, и то је велика предност Србије. Овде је лакше одгајати децу, можеш да их пустиш испред зграде да се играју што у великим градовима у Русији нико одавно не ради, због манијака и наркомана. У мањим местима ипак није тако – каже Марина.

Међутим, највећи проблем јој је менталитет јер, како каже, Рускиње су много топлије од Српкиња.

– Са Српкињом можеш бити пријатељ годинама али ће увек чувати део себе, док су Рускиње много отвореније и као да их знаш одавно. Проблем у Србији је и незапосленост, и што је за све потребна веза. У Русији ако хоћеш да радиш можеш, посла има – прича Марина, која је садам година била маркетинг директор у банци пре него што је дошла у Србију.

Kако каже, ситуација на тржишту радне снаге у Русији је лошија од 2014. године, мање је радних места док је куповна моћ пала, а послодавци постају све захтевнији. Ипак, према њеним речима види се опоравак.

– Није у Русији тако тешко као што поједини причају јер санкције подстичу локалну производњу. Такође, Путин је врло популаран, али је јака и опозиција. Ја ћу рецимо гласати за Путина, али колико знам нико од мојих пријатеља неће. Не праве толико култ личности од њега као у Србији. Била сам у Шапцу и видела огромни пано са Путиновим ликом, овде га славе више него у Русији – каже Марина за „Блиц“.

Софија Алемпијевић

Софина никада није размишљала о Србији, све док није кренула на Охрид преко факултета. Kако није било директних летова, ишли су преко Београда који ју је потпуно фацинирао.

– Од тада сам долазила више пута туристички, читала сам пуно о Београду и Србији. Kада ме питају шта ми се највише свиђе кажем људи, иако ми нико не верује јер се то обично каже када не знаш шта друго да кажеш. Али није тако. Амбијент је сличан Вороњежу одакле долазим, који има становника отприлике колико и Београд, али је другачије на улицама. Дружење какво је овде, то у Русији не постоји као појава – прича Софија, која је у Русији радила у просвети.

У Русији се, како каже, много више ради. Иако има шанси за младе, реформе су се осетиле па су и плате мање. И Софија каже да се у Србији више слуша о Путину него у Русији. Kако каже, иако ће људи изаћи на изборе многи немају вољу јер је све јасно.

– Они по селима и старији одушевљени су Путином, виде га као човека који их води ка спасу. Млади и људи у градовима не мисле сви тако. Они виде шта се дешава, и у просвети и свуда, и имају више питања него одговора. Виде шта се дешава у Европи, како тамо људи живе. Kада их питају зашто се ваша земља затворила, не знају шта да одговоре. Али нисам ни за опозицију – каже Софија.

Оно што јој је у Србији посебно засметало је што многи хоће да је изненаде неком руском песмом, а како каже, овде људи ни не знају шта су руске песме.

– Пусте ми „Kаћушу“, а то је ратна песма није руска изворна, или „Kалинку“, а то је позоришна песма. „Подмосковске вечери“ је песма за извоз, и повезују је са водком и балалајкама. Хтела сам да забраним свирачима да ми свирају, али сам се касније навикла. Они то знају као руске песме. Вероватно су на тај дух утицали и белогардејци, који су у Србију донели своју слику Русије – прича Софија.

Машитуп Мозаровски

Поједине политика уопште не интересује, попут Машитупа који је у Србију дошао 2013. године, када је први пут посетио децу. Његова бивша супруга већ одавно је била удата за Србина, а када је и сам дошао све му се каже допало.

– И одмах сам срео другу супругу, која је исто Рускиња као и ја, и решио сам да живим овде. Целог живота сам живео у Москви, и баш сам уморан од тог града. Београд је за мене много удобнији. Овде нема гужве, мање је народа, спорији темпо. Има и културни зивот у ком можеш да учествујеш ако хоћеш. Све је ту близу. Kад живиш у Москви до најближег мора возиш 1.800 километара, најближа планина нешто слично. Овде за три сата стигнем до Торника и 10 сати до било ког мора – прича Машитуп.

Kако каже, Русија му не недостаје осим хране, али то му није много важно. У Русији каже није ништа лошије него у било којој другој држави на свету. У Србији се бави графичким дизајном, слика балканску природу и свашта још по нешто. Организује журке за Русе у Србији, путује, ради као ди-џеј, а политика га каже не интересује много.

Блиц

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here