Широм Србије подсећање на албански погром над Србима на КиМ

Поделите:

Парастосима у храмовима СПЦ, академијама и изложбама на Косову и Метохији и у Београду, као протестном шетњом од ТргаРепублике у суботу 17. марта биће обележена 14. годишњица мартовског погрома над Србима на КиМ. Централно обележавање на КиМ одржаће се у Грачаници.

У манастиру Грачаница служиће се парастос жртвама погрома, а потом ће у дворишту Дома културе испред инсталације „Нестали“ са фотографијама несталих лица бити положено цвеће. У Галерији Дома културе најављено је отварање Изложбе „Јесен у Призрену“ на којој ће бити изложени радови са истоимене ликовне колоније која се одржава у једном од манастира пострадалих у погрому – Светим Архангелима код Призрена, задужбини цара Душана.

Тачно у подне у Дому културе Грачаница почеће академија под називом „Трајни ожиљци нечовештва“ на којој ће говорити епископ рашко-призренски Теодосије (Шибалић), заменик шефа Канцеларије за КиМ Владе Србије Жељко Јовић и градоначелник Грачанице из косовског система локалне самоуправе Срђан Поповић. Парастоси ће се служити у свим храмовима ЕРП, а најављено је и обележавање 17. марта у северном делу Косовске Митровице.

У Београду у Парохијском дому Светосавског храма на Врачару у суботу ће бити отворена традиционална изложба „Да се не заборави“ на којој ће бити бити изложени радови студената Високе школе – Академије СПЦ за уметност и конзервацију. Актуелна власт у Србији 14. годишњицу погрома обележиће свечаном академијом у Народном позоришту у Београду.

Дводневном мартовском насиљу над косовским Србима од 17. до 19. марта 2004. претходило је више одвојених инцидената, који су кулминирали извештајима косовских медија на албанском језику и неких светских агенција о нестанку тројице албанских дечака из села Чабра код Зубиног Потока, у којима су за њихово дављење у реци Ибар окривљени Срби.

Спроведена истрага и извештај Унмика негирали су њихове тврдње.

Дивљање косовских Албанаца које су 17. марта због смрти дечака почеле у јужном делу Косовске Митровице претвориле су се у оружани напад на Србе у северном делу града.

За неколико сати насиље над Србима проширило се на цело КиМ, а највећи сукоби били су у северном делу Косовске Митровице и Чаглавици код Приштине, док је, кад је реч о паљењу средњовековних цркава и манастира, најтеже страдао Призрен.

Према званичним подацима током два дана на КиМ је убијено 19 људи – осам Срба, 11 Албанаца. Повређено је 954 Албанаца, Срба и припадника Мисије УН на КиМ.

Седам српских села потпуно је уништено, а 4.012 Срба протерано из својих домова – интерно су расељени у друге делове КиМ или на територију централне Србије.

Запаљена је 561 кућа и 35 православних црква и манастира.

У спаљеним манастирима Девич и Свети Архангели страдале су и гробнице цара Душана и светог Јоаникија Девичког, као и старији гробови у призренским црквама светог Ђорђа и светог Николе.

У црквама су уништене фреске, иконе, црквени мобилијар и књиге крштених, венчаних и умрлих. Страдало је и више десетина српских гробаља.

У протестима који су због насиља на КиМ почели у централној Србији у ноћи између 17. и 18. марта у Београду је запаљена Бајракли, а у Нишу Ислам-агина џамија. У сукобима полиције и демонстраната повређено је више десетина особа.

Део одговорности због учешћа у мартовском погрому на Србима оптужени су КПС, шиптарско-окупаторске институције, као и Рамуш Харадинај, бивши командант ОВК, бивши и садашњи окупаторски премијер Косова.

 

 

Данас

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here