Slavica je ostala udovica sa četvoro dece, njen muž se juče ubio zbog duga od 22.000 dinara: Uključili su im struju, ali tu nije kraj patnji

Podelite:

Slavica je ostala udovica sa četvoro dece, njen muž se juče ubio zbog duga od 22.000 dinara: Uključili su im struju, ali tu nije kraj patnji

Zahvaljujući nepoznatom donatoru koji je danas uplatio 22.000 dinara EPS – u na ime duga za električnu energiju Miroslavu Stojanoviću (44) iz Jelašnice, koji je u utorak izvršio samoubistvo nakon što mu je struja isključena, njegova udovica i siročići više nisu u mraku. Kako nam je potvrđeno u niškom ogranku EPS –a, čim su pare stigle, njihova ekipa upućena je u dom Stojanovića da im struju ponovo priključi.

Međutim, ispostavilo se da je dug u međuvremenu narastao za još nešto više od 13.000 dinara što Miroslavljeva udovica nije u stanju da plati jer je jedva skupila novac da pokopa supruga koji je pritisnut bedom popio otrov etiol i umro u najstrašnijim mukama.

Slavica, izbeglica iz Bosne, i Miroslav, raseljeno lice sa Kosova, upoznali su se u izbegličkom kampu gde im se rodilo svo četvoro dece. Nadali su se boljim danima kada su pre dve i po godine dobili kuću u Jelašnici, ali je nemaština nastavila da ih prati da bi na kraju ubila Miroslava.

– Moj muž je bio mučena duša, oca su mu za vreme rata obesili Albanci, našao ga je na drvetu kad su ga već crvi pojeli. Njegova majka se nikada nije oporavila od tragičnog gubitka, gubitak muža i doma je i nju ubio. Presudila je sebi 2004. godine utopivši se u Nišavi. Miroslav se borio koliko je mogao, nije birao posao, nedavno se vratio iz Užica gde je brao maline. Nadao se zaradi, ali su mu nade propale jer je grad pobio voće pa se kući vratio kako je i otišao. Kada su došli da nam seku struju, molio je ljude iz EPS –a da nas ne ostavljaju u mraku, kazao im je :

– Sad će šljive, sačekajte malo, zaradiću da otplatim dug. Njegov vapaj bio je uzaludan, ispratio nas je iz kuće, sišao u podrum i presudio sebi. Njegova sestra Zlatka kojoj je najavio samoubistvo, slušala ga je kako umire dok joj je telefonirao. Kazala mi je da je povraćao, gušio se i ponavljao da više ne može da izdrži bedu i gladovanje dece – grcajući u suzama priča Slavica.

Ostavši bez hranitelja očajna majka kaže da je i sama razmišljala da krene za suprugom.

– Samo me ovo četvoro dece drži u životu. Kristina ima samo pet godina, Veljko sedam, Lazar deset a Kristijan dvanaest, sve su to mala deca. Šta će oni bez mene, u Centru za socijalni rad mi je nuđeno da budu smešteni u hraniteljske porodice. Ne dam svoju decu, hraniću ih kako znam. Dužna sam u prodavnici 23.000 dinara za hleb kojim sam ih hranila, nemaju odeću ni obuću treba da pođu u školu, nemaju ni kupatilo, sramota je da drugove dovedu kod nas, nemam para ni najjeftiniji sok da im kupim…. a sada više nemam ni Miroslava – tužno govori očajna žena.

Svi koji mogu da pomognu Slavici i njenoj deci mogu joj se javiti na telefon 064 4118934, a otvoren je i namenski broj žiro računa za humanitarne uplate : 160-5410200069139-57 Banka Intesa za Slavicu Spasojević.

 

telegraf

Podelite:

1 komentar

  1. Nama su ovi probisveti koji su bombardovali po zemljama na Istoku i proizveli stotine hiljada izbeglica otuda, p ovde toj sirotinji obezbeđujemo za nekakav život, a mnoge naše izbeglice s KiM-a i iz drugih srpskih krajeva gladuju po Srbihji, nemaju dom, nemaju čime da hrane svoju deci, pa se ovako, kao ovj siroti čovek ubijaju ne znajući kako da hrane dece. Stvarno je tragično da nama neko iz svojih prohteva šalje ovde izbeglice, a mi ne poklanjamo ni najnužniju pažnju svojim izbeglicama koje su teško postradali tamo odakle su proterani.
    To ne z i Bogu plakati…

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here