Спорно име школе: Израел упутио БиХ дипломатску ноту због мрзитеља Јевреја

Поделите:

О Мустафи Бусулаџићу своједобно је било ријечи и на екстремном крилу хрватске деснице. Ноторни Златко Хасанбеговић, наиме, Бусулаџића је оцијенио као „можда најистакнутијег и најлуциднијег млађег исламског интелектуалца“ свог времена.

САРАЈЕВО – Власти у Босни и Херцеговини шутњом су одговориле на дипломатску ноту Израела којом је раније овог тједна просвједовао због чињенице да је једна основна школа у Сарајеву добила име по Мустафи Бусулаџићу, антисемитисту и нацистичком колаборационисту из 2. свјетског рата, а једина реакција стигла је од управног одбора школе који је оцијенио да жидовска држава »нема право дијелити моралне лекције због свог односа према Палестинцима«.

О Мустафи Бусулаџићу своједобно је било ријечи и на екстремном крилу хрватске деснице. Ноторни Златко Хасанбеговић, наиме, Бусулаџића је оцијенио као „можда најистакнутијег и најлуциднијег млађег исламског интелектуалца“ свог времена.

Бусулаџићева интелектуална пракса, како се јасно може закључити из израелске протестне ноте упућене Босни и Херцеговини, у свијету није тако цијењена, како би то, ваља претпоставити, за „најистакнутијег и најлуциднијег“ оновременог исламског интелектуалца жељели Златко Хасанбеговић и његови истомишљеници.

Реакција власти у БиХ на спорно именовање школе, рекосмо, у потпуности је изостала, а Израел је одговор добио с разине Школског одбора, који је поручио да је „Израел држава која је прекршила највише резолуција Уједињених народа и стога нема право дијелити моралне лекције другима“.

Из сарајевског преграђа Доброшевићи, у којему се налази школа са спорним именом, владу у Тел Авиву уз то су позвали да повуче своје одлуке о градњи жидовских насеља на окупираној палестинској земљи.

То су заправо реакције на просвједну ноту коју је Вијећу министара БиХ и Министарству вањских послова БиХ прослиједило велепосланство Изреала у Тирани и које нерезидентно покрива и БиХ.

У ноти је наведено како Израел »искрено жали» због тога што су власти Сарајевске жупаније донијеле одлуку којом је школа именована по Бусулаџићу, »посебице имајући у виду чињеницу да су већину босанских Жидова убиле фашистичке и нацистичке окупаторске снаге с којима се идентифицирао господин Бусулаџић«.

Жупанијска скупштина је одлуку о дођели имена донијела захваљујући заступницима из Странке демократске акције (СДА) и Савеза за бољу будућност (СББ), а образложење је било сведено на тврдњу као је Бусулаџић био истакнути муслимански интелектуалац којега су након рата управо због тога, а без суђења убили комунисти.

Оцјењујући такву одлуку »несретном«, израелска дипломација позвала је Вијеће министара БиХ да покаже спремност пружити сигурност и заштиту жидовској заједници у БиХ и гласно и одлучно искаже своје стајалиште против антисемитизму и нијекању холокауста. Изријеком су навели како то очекују и у спрјечавању покушаја повијесног ревизионизма у односу на нацистичка неђела и особе које су сурађивале у таквим злочинима.

У просвједној ноти »Израел позива власти БиХ, представнике земље која припада еуропској обитељи и дијели вриједности демокрације и људских права, да откажу претходну одлуку и ђелују на њеном укидању«.

Из Вијећа министара БиХ није било никаквог одговора на израелску дипломатску ноту, но зато су из школе у Доброшевићима понудили своје тумачење по којему је констатација да је Бусулаџић био антисемит заправо нека врста повијесне кривотворине смишљене у главама »неокомуниста«.

У полемикама о томе тко је био и за што се залагао Бусулаџић често је цитирана његова изјава из доба нацизма како је »Жидова нестало из чаршије, али је у њој остао дух жидовске шпекулације и подваљивања« којом је он пратично подупро прогон Жидова и уништење њихове бројне заједнице у Сарајеву.

Kоментирајући ту чињеницу из школског одбора у Доброшевићима су оцијенили како Бусулаџић није био никакав антисемит »већ је као интелектуалац говорио о лошим жидовским особинама«.

За њих је Бусулаџић био једна у низу особа која је заправо заслужна што је Сарајево био и остао мултиетнички град иако нису за ту тврдњу понудили конкретну аргументацију, а прескочили су и Бусулаџићево отворено залагање да се муслимани боре на страни нациста, на којему је истрајао до самог краја рата. Kрајњи је закључак у Доброшевићима како нема нити једног разлога да би се сада укинуло спорно име школе.

 

Новилист

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here