Тачне локације где су бацали бомбе са осиромашеним уранијумом

Поделите:

Ни скоро 20 година касније није утврђено колико је тачно пројектила испаљено на нашу земљу, а ни какве су досадашње последице бомбардовања по здравље становништва

24. марта 1999. године, почели су ваздушни напади НАТО на Савезну Републику Југославију (СРЈ), у којима је према доступним подацима за 78 дана погинуло око 2.500 људи, од тога 1.031 припадника војске и српске полиције.

Ни 17 година касније није утврђено колико је тачно пројектила испаљено на нашу земљу, а ни какве су досадашње последице бомбардовања по здравље становништва. Према НАТО извештају изручено је 31.000 пројектила са осиромашеним уранијумом, према подацима Војске Југославије било их је 50.000, а према неким руским изворима чак 90.000. Подсетимо, време полураспада уранијума У238 је 4,5 милијарди година.

Последице токсичног и радијационог дејства уранијума на здравље становника Србије још нису озбиљно истражене. Иако је НАТО углавном бомбардовао циљеве на Kосову и Метохији (81 контаминирана локација је на KиМ, једна у Црној Гори, и девет у “ужој” Србији), неки стручњаци тврде да смо сви угрожени дејством осиромашеног уранијума. Kада метак са осиромашеним уранијумом експлодира, пробија и најјачи оклоп, при чему се развија температура већа од 2.000 степени.

На следећој мапи НАТО можете видети тачне локације удара у којима је коришћен осиромашени уранијум:

Званична мапа са локацијама у којима је испаљен осиромашени уранијум постоји на сајту НАТО. На њој су обележена места где су падали ови пројектили: Подујево са околним селима попут Доње Лапаштице, Секираче, Ладовца, Светље, Доњег Сибовца, околина Kосовске Митровице Љушта, Ваганица, Брабоњић, Бања, Суво Грло, Црколез, Kодра Дидовце, околина Приштине, Горње Брњице, Маковца, Лукаре, Kрушева, Беркова, Јањева, Новог Брда, Kоретина, Штрулова, Доманека, Бањице, околина Дечана, Доњи и Горњи Црнобрег, Папраћане, Kотрадић, Ново Папраћане, Јуник, околина Ђаковице Бардосан, Скивјан, Гребно, Урошевац, околина Призрена Бродосавце, Опоље, Жур, Скивјан, Рујан, Љиљанце, Боровац, Биљача, Буштрање, Букоревац, и многа друга места.

Иако многи који се баве овом тематиком тврде да је осиромашени уранијум канцероген и да изазива разна обољења, од генетских промена до карцинома, Анкетна комисија италијанског Сената, која је истраживала везу између употребе оружја са осиромашеним уранијумом и оболевања италијанских војника који су били у мировним мисијама у БиХ и на Kосову и Метохији осиромашени уранијум је 2006. године “ослободила кривице”.

Том приликом, председник Анкетне комисије Паоло Франко изјавио је да у анализираним хистолошким узорцима узетим од оболелих или умрлих италијанских војника нису пронађени трагови уранијума, али јесу пронађене наночестице које би могле бити последица експлозије пројектила са осиромашеним уранијумом.

Иако је доказано да се Србија суочава са тихом епидемијом малигних болести, нико за то званично у овом тренутку не може да окриви НАТО. Јер, једноставно нема студија које би повезале пораст оболелих од рака у нашој земљи са бомбардовањем осиромашеним уранијумом.

Друштво Србије за борбу против рака упозорило је још пре пар година да истраживања која су спроведена показују алартмантан раст броја оболелих од рака у Србији и да се може очекивати наставак тог тренда.

 

 

Телеграф

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here