Титоистичко наслеђе је Србе довело у стање деменције!

Поделите:

Ни мишљењем, ни духом, ни јавном свешћу, нисмо се излечили од титоистички криптогено усађеног комунизма. Као држава, нисмо јасно поставили, а камоли утврдили смисао и  значај српског националног становишта. И то је део фаталног, још неумрлог титоистичког наслеђа које нас је довде и довело: у стање трагичне друштвене деменције

Разговарао: Владимир Димитријевић

Наш саговорник је угледни српски песник, преводилац и есејиста Мирко Магарашевић. Објаво је 16 песничких књига. Студије о прози и поезији су „Светлости књижевности“, „Песничко памћење“, „Европски песници“ и „Српска критичка поезија“. Аналитичко-биографска проза: „Јован Христић изблиза“  и „Трагом Црњанског“. Саставио је прву целовиту „Антологију српске еротске поезије“. Преводио и/или писао о поезији Хомера, Дантеа, Шекспира, Т. С. Елиота, Езре Паунда, Д. Х. Лоренса, Јејтса, Кавафија, Теда Хјуза, Одна, Сен-Џона Перса, Чеслава Милоша, Збигњева Херберта и других.

Повод за овај разговор је књига ваших друштвено ангажованих текстова „Чија је истина?“. У њој сте настојали да одшкринете врата наше вишедеценијске тамнице, и понудите одговор на питање шта нам се десило. Шта се заиста десило српском народу који је, почетком 20. века, био млад, снажан и биолошки потентан, да би сада, у 21. столећу, био истрошен и маргинализован, са просечном старошћу од 44 године?

-Ваше питање је врло сложено. Оно задире и у биолошко, у историјско, у етничко, у политичко и духовно стање српског народа. Са ослободилачком 1912. годином, Србија је херојски стала на своје ноге, а после тога је уследило све оно што је историјски реметило тај частан резултат.

Све братске народе западно од Дунава, Драве и Дрине, који су већ били и политички, и психолошки, па и ментално, и биолошки, или полугерманизовани или отоманизовани, Србија је широко пијемонтски окупила и братски примила у загрљај југословенства. Та „сабратска“ част скупо је плаћена већ у Краљевини, али још десетоструко скупље у неуравнотежено створеној, на штету Србије издробљеној држави по комунистичком рецепту.

Геополитички складно (по природним токовима река) уобличених девет бановина титоисти су превратом из тржишно и аграрно утемељене епохе Краљевине Југославије, гестом политичке ампутације, претворили у шесточлани републички егоизам, претећу сепарацију и покрајинизацију једнострано спроведену само на територији Србије!

Када се после октобра 2000. „демократски“ лицитирало о наставку „децентрализације“ и некој наредној „регионализацији“ Србије, то је било политички врло неуко и прикривало је погоршани наставак старе приче о титоистички већ исцепканој Србији.

Истовремено и зачудо, нико од наших политичара, до данас, још није схватио колико је, рецимо, за судбину Србије у свакодневном обраћању и говору важно чувати појам „Рашка област“, а укинути појам „Санџак“ као историјски и топографски одавно неодржив. Пазите: од 360 санџака на које давно беше подељена Отоманска империја, данас на територији Турске Републике нема ниједног! У политички вербалној употреби – чак и умишљено територијалној! – остао је само овај „наш“ тзв. „новопазарски санџак“! Откуда то? Па и то је део фаталног, још неумрлог титоистичког наслеђа које нас је довде и довело: у стање трагичне друштвене деменције.

Судбина Србије је, на један дубљи начин, повезана са судбином генерала Михаиловића – а то је судбина аутентичне сеоске и аутентичне грађанске Србије, које су кажњене због одбијања да се поклоне „највећем сину наших народа и народности“. Ваша прича о страшним губицима српства, од Сремског фронта надаље, и данас опомиње. На шта нас опомиње?

-Неаутентично се насадило на аутентично. Издајнички мартовски пучисти 1941. и шестоаприлски рат оборили су краљевину Југославију, а нелегитимни „ослободиоци“ уништили су њен 1919. остварен европски идентитет! Лако одбацивши млитав Черчилов предлог о измирењу зараћених страна у грађанском рату, Броз-Ранковић удар изведен 1944-45. под штитом Црвене армије донео је у Србију полувековни терор незаконитости, који у политички маскираној форми сви осећамо и за проткелих 30 година!

Последице комунистичког терора (1944-1953), антисрпски, идеолошки смишљен, а војно непотребан, самоубилачки „Сремски фронт“, масовне ликвидације по целој Србији и хронична идеолошка болест која није окончана ни Брозовом смрћу 1980, па ни после 5. октобра 2000, све то осиромашило нас је духовно и осакатило нас је етнички.

Ни мишљењем, ни духом, ни јавном свешћу, нисмо се излечили од титоистички криптогено усађеног комунизма. Као држава, нисмо јасно поставили, а камоли утврдили смисао и  значај српског националног становишта.

Деценијама притиснут комуно-посткомунизмом и обезвређеношћу привређивања, са минималном ценом рада по глави становника, срозао се укупан српски наталитет, скоро непоправљиво! Поврх свега, нама тако видљиво и очигледно прети и коначна опасност: да нас за коју годину по белом свету буде више него у матици Србији! Која политика ту отворену рану може да закрпи паролама и празним обећањима?

(Печат)

Поделите:

4 Коментари

  1. Jebi ga, Druže Tito!
    Druže Tito, nisam te nešto volio, nije ni sad bolje, ali moram priznati da si bio svjetski hohštapler, baraba i jebač. To se vidjelo na sprovodu. Sakupio se šlag svjetske politike (209 izaslanstava iz 127 država svijeta), a našle su se tu i tvoje drage umjetnice. Kažu da si ih sve zajebavao i zajebao, a neke i izjebao. Neka si, to me ne smeta, ali me smeta što si zajebao i nas. Ne vjeruješ? Jesi, jesi.
    Iz rata si izašao s nepismenom, ušljivom, bolesnom i prolupanom ruljom. Ono malo pismenih što si imao, a broj si im prepolovio Golim otokom i sličnim pomagalima, upregao si u pravljenje nove Države. Izmišljali ste Ustav, Zakone – cijelo društveno uređenje. Od poljoprivredne i nerazvijene zemlje napravili ste srednje razvijenu. Izgradili tvornice, bolnice, vrtiće, škole, fakultete, poljoprivredne kombinate, hotele, odmarališta, ceste, hidrocentrale, brodogradilišta… onda si umro. Otišo si i narodu ostavio Državu. Bar da si je na nekog prepisao, već ovako oni nisu znali što bi s njom, pa su je razjebali i to u krvi.
    O krivcima za rasturanje i krvarenje neću sad govoriti, ali ti želim reći, makar mali dio, što smo mi Hrvati napravili od tvoje ostavštine (da ne kažem stečevine – to je sad moderno). Mračno doba i truli kapitalizam Rusima si rekao: „Ko vas jebe“ još 1948., a 1968. si im priredio dobrodošlicu tenkovima na Dravi, slično i Talijanima 1957.. Mi nikoga ne možemo dočekati tenkovima, ali zato glancamo tenkove i brodove Amerima, gledamo njihove avione kako lete iznad naših glava i vodimo neke njihove ratove. Ulagao si sve snage da ostanemo nesvrstani, da nikom ne damo da nas jebe. Mi smo s dva zaokruživanja ZA izabrali kome ćemo dati guze.
    Napravio si Goli otok, tamo si slao one koji su se pjesmom, riječju, djelom ili propustom ogriješili o tvoja učenja. Elita je odmah ukinula Goli otok, kako ne bi slučajno nekom palo na pamet, da ih tamo pošalje što griješe i mišlju i djelom i propustom, za pjesmu više niko ne pita. Zatvarao si direktore koji su krali, neke malo i pendrečio. Više ne pendrečimo nikog, a zatvaramo samo one koji smetaju trenutnoj političkoj garnituri, ostali uglavnom ništa ne znaju, a ne dao ti Bog, u kojeg ti nisi vjerovao, da nazoveš nekog od njih lopovom.
    Tvornice, a bilo ih je pun quratz, dao si radnicima. Njih smo oteli i dali Velikim Hrvatima, a oni su pola uništili, a drugu polovicu zadužili više nego vrijede skupa s njihovim gazdama. Niko za njih ne govori da su gubitaši, kao u tvoje vrijeme, već se njih spašava pljačkom zvanom predstečajna nagodba, do neke druge prilike …
    Radnike si nazivao avangardom. Oni više ne postoje, dali im ime djelatnici, a kapitalisti ih zovu TROŠAK, iako ni kapitalista više nema, zovu ih poduzetnici. S jednom plaćom je živjela četvoročlana obitelj, imali su godišnji, otplaćivali su kredit, djeca su se školovala, plaćali su režije J. Ne da to više ne mogu, ne znaju ni da li će plaću dobiti, a pogotovo ne znaju da li će više uopće raditi.
    Govorilo se da nas pljačka Beograd. Sad je malo gora situacija, preko banaka, trgovačkih lanaca,… pljačkaju nas svi. Firme su imale odmarališta, gdje su odmarali radnici s obiteljima. Odmarališta prodana, obala ograđena, more okupirano, radnici more i planine gledaju na televiziji kad to odabere Đelo Hađiselimović.
    Studenti su po završetku faksa, dobivali posao, kadrovski stan, kupovali auto i ženili se. Više se ne žene, ne voze, ne pronalaze posao, a stanove ne dobivaju, više nisu kadrovi, oni su visokoobrazovani višak.
    Bile su redukcije struje. Redukcija više nema, a sve više je onih koji ostaju u mraku. Bila je inflacija. Za sada je nema, ali ima kredita u švicarcima. Vozilo se par-nepar, nije bilo goriva. Goriva ima, prodavali ga čak i generali, ali nema ga u rezervoarima automobila. Voze se samo oni koji imaju puno nula u novčaniku.
    U šoping se išlo preko grane, nije bilo zapadne robe. Zapadne robe ima u izobilju, ali ako se kupuje, kupuje se uglavnom Kineska, zapad je i dalje predaleko. Šefovi, direktori ili neki drugi rukovodeći kadrovi, uglavnom su morali biti članovi Partije (ja nisam). Sada ni pas čuvar ne može čuvati ni jednu firmu, ako nije član neke od Partija, koje, sazna tek poslije izbora.
    Srednjeg sloja (stališa kako bi govorio Francek) bilo je 80%. Postotak isti, siromašnih. Bratstvo i jedinstvo, tekovina, da ne kažem stečevina, koju si ti njegovao zabranjena, osim: svećenicima i popovima, oni se ljube i grle i za Božić i za Vaskrs, te kapitalistima kad se šire u druge banana države, lovi ne smeta bratstvo i jedinstvo, čak je poželjno.
    Govorilo se da smo prezaduženi, 23 milijarde na 23 milijuna stanovnika. Odsijecanjem Lijepe naše, odsjekli smo i naš komad duga, 5,5 milijardi na 4,5 milijuna, ali smo uz pomoć nesposobnih Vlada, svaka iduća sve nesposobnija, uspjeli podebljati dug 10 puta, stanovništvo se smanjilo.
    Druže Tito ne smijem dalje nabrajati jer će mi reći da sam jugonostalgičar, iako me boli quratz za to. I zato za kraj:
    Jebi ga, Druže Tito, rasprodajemo i pljačkamo već više od 20 godina ono što si ti ostavio.
    PS. Sreća da nema još puno, pa je nacionalizacija blizu

    • se meri po onome kako je posle njega, a ne za vreme njega, a posle Tita je doslo do krvoprolica sa najgnusnijim zlocinima.Titova drzava je mogla da postoji samo pod jednim uslovom, bipolarnog sveta, poput mosta koji postoji samo dok je suncano.Da je SSSR, a SSSR nije Rusija, on je nastao parcanjem Ruske imperije, pobedio u Hladnom ratu, kao „revizionisti“ i „nesvrstani“, zavrsili bi jos gore nego ovako kako smo zavrsili.Titovu drzavu su srusili Jugosloveni koje je on dresirao da im najvaznije u zivotu bude posao, more i kredit za belu tehniku, a takvi ljudi nemaju nikakvu vrednost iznad materijalnih, pa ni vlastitu drzavu.U Barseloni se posle separatista odmah okupilo milion ljudi za jedinstvenu Spaniju, gde ste vi TitoslAveni bili, prvi ste zbrisali.Nema posla, nema mora, nema kredita, nema ni odbrane drzave.Zao mi sto Tito nije ziveo sto godina, zavrsio bi kao Causesku.

  2. Lunetova propaganda. Ostavlja podugacak komentar da privuce paznju na njega a odvrati paznju od ovog relativno inteligentno napisanog teksta i intervjua koji jasno pokazauje da je Oznasko radpolozenje u srbiji je potpuno isto kao i 1945. Ljudi se i dan danas boje dq kazu sta misle cak i ako vide da je nesto nelogicno u srbiji. To toliko ide da mislim da je jedino resenje da NaTO umarsira u nju, iskoreni komunizam i napravi od srbije nemacku ili japan. Ovo lagano umiranje nikud ne vodi. Cuj putin rekao 2018 da ko napadne srbiju napao je rusiju !!!???? Njegos bi danas rekao trgovac ti lqze sa smijehom, zena laze suze prosipljuci niko grdo ka Patriota/Rus ne laze. Kako glupi narod guta ove price je sa Riplija.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here