Titova vila predratnim vlasnicima

Podelite:

Agencija za restituciju doneće ubrzo odluke o vraćanju tri značajna vojvođanska zdanja. Zahtev za povraćaj dva dvorca u Starom Lecu podneli potomci Danijelovih. Preminuli potomak grofa radio u selu kao poštar

 

Potomcima industrijalca Vilima Konena uskoro će biti vraćena čuvena „Titova vila“, na Paliću, u kojoj je Dobrica Ćosić pisao „Korene“. Ovo, za „Novosti“, otkriva Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

 Prema njegovim rečima, stekli su se uslovi da to zdanje, koje duže od decenije propada, bude vraćeno u naturi. Porodica Konen bila je jedna od najbogatijih u Vojvodini, imala je fabrike, hladnjače, njive, farmu, trgovine i petnaestak vila u Subotici, Novom Sadu i Beogradu. Njeni članovi su suosnivači velike firme „Hartman i Konen“, koja će posle rata postati poznata kao Industrija mesa „29. novembar“.

Palićka vila je izgrađena 1903, prema nacrtu Ferenca Rajhla. Oduzeta je Vilimu Konenu mlađem 1946. godine, iako je bio antifašista i pomagao Narodnooslobodilački pokret. Bio je čak i u nemačkom zarobljeništvu kao oficir Vojske Kraljevine Jugoslavije, ali i u mađarskom, kao „pomagač četnika“. Posle rata je osuđen kao „narodni neprijatelj“. Čak dva puta je izbegao smrtnu kaznu, a iza rešetaka je proveo više od dve godine, tokom kojih mu je oduzeta imovina.

Posle rata, vila je nazvana Titovom, a maršal je u njoj prespavao samo jednom, 1963. Čuvana je za funkcionere, pisce i umetnike, koji su tamo provodili vikende. Osim Ćosića, poznato je da su tu boravili i pisci Oskar Davičo i Antonije Isaković, kao i slikar Milan Konjović.

Osim „Titove vile“, Agencija će, prema rečima Strahinje Sekulića, odlučivati i o dva vojvođanska dvorca u Starom Lecu, kod Plandišta, i oko 500 jutara poljoprivrednog zemljišta u komasaciji. U dvorcima se od 1956. nalazi Dom za duševno obolela lica „1. oktobar“. U martu je zakazan uviđaj na licu mesta, da bi se utvrdilo postoje li smetnje za povraćaj.

Dvorce, koji se nalaze jedan uz drugi, u centru sela sa svega 400 stanovnika, izgradili su članovi jermenske veleposedničke porodice Danijel. Veliki dvorac izgradio je 1890. grof Pal Danijel, kasnije veliki župan Tamiške županije. Mali dvorac pripadao je Emi Danijel, rođaki grofa Pala Danijela. Oba su proglašena za kulturna dobra.

– Neće biti zakonskih smetnji da se dvorci i pomoćni objekti vrate u naturi ukoliko veštačenje pokaže da je to moguće – kaže Sekulić. – Zakon kaže da se ne vraćaju samo kulturna dobra od izuzetnog značaja, kao što su manastiri ili muzejske postavke. Zasada je izvesno da će naslednicima Danijelovih biti vraćene oranice.

Naslednici nekada čuvenog grofa, iako plave krvi decenijama su živeli skromno, a grofov sin, koji je preminuo prošle godine, kako kaže Sekulić, bio je seoski poštar. Imovina će biti vraćena ili obeštećena njegovim naslednicima.

– Vojvodina nas uvek iznenadi nekim neispričanim pričama, kao što je ova. Tamo su se na neverovatan način preplitale sudbine Srba, Mađara, Jevreja, Jermena i drugih. Apelujem na nadležne da u sličnim slučajevima ne podnose žalbe na rešenja Agencije za restituciju i odugovlačenjem postupaka produžavaju nepravdu – poručuje Sekulić.

ŠEST DVORACA NA 40 KILOMETARA

Na putu od Sečnja do Plandišta, na razdaljini od 40 kilometara, nalazi se čak šest dvoraca, među kojima je i zdanje čuvenih Jagodića, u Konaku, najširoj javnosti poznatih po seriji „Sva ta ravnica“. Na izlazu iz Konaka smešten je dvorac grofa Ladislava Danijela, a u Hajdučici Damaskin Lazara Dunđerskog. Pored zdanja Danijelovih kod Starog Leca je i dvorac Kapetanovo, koji je sagradio župan Botka Bela.

Autor: V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here