Чули сте за Принципа, али да ли знате КО ЈЕ ЈОШ УЧЕСТВОВАО у атентату у Сарајеву?!

Поделите:

28. јун догодио се атентат који је заувек променио лице Европе – припадник Младе Босне, Гаврило Принцип у Сарајеву је убио надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију. Месец дана касније почео је највећи војни сукоб који је историја до тада видела после кога свет више није био исти. Ипак, често се заборавља да Принцип у свом науму уопште није био сам и да је лако могло да се догоди да атентат изврши неко потпуно други!

Атентат на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. године често се поистовећује само са Гаврилом Принципом, човеком који је тог судбоносног дана пуцао. Ипак, овај тада малолетни младић у свом науму није био сам!

Постоје индиције да судбоносни атентат у Сарајеву 28. јуна 1914. године није уопште био усмерен на престолонаследника Аустроугарске већ на гувернера Босне и Херцеговине, Оскара Поћорека. Планови за убиство Франца Фердинанда почели су да се кују тек пошто је тајним каналима до чланова Младе Босне стигла вест да надвојвода долази у Сарајево на Видовдан да надгледа војне маневре.

У самом атентату учествовало је седам особа. Они су били распоређени по маршрути од поља, где су се одржавали маневри, до Градске већнице у Сарајеву.

Недељко Чабриновић

Мало људи ово зна, али да је Недељко Чабрановић успео у свом науму, Принцип никада не би имао прилику да убије надвојводу Фердинанда! Овај штампарски радник из Сарајева имао је задатак да убије аустроугарског надвојводу 28. јуна!

Тог кобног дана, Чабриновић је стајао низводно од моста Ћумурије. Бацио је бомбу на кола у којима се возио Франц Фердинанд али је промашио. Бомба је пала на следећи аутомобил у колони и лакше ранила пуковника Ериха фон Мериција и грофа Боз-Валдека.

Као и већина припадника Младе Босне, и Чабрановић је ухапшен. Осуђен је као малолетник на 20 година строгог затвора. И његова породица доживела је страшну судбину. Његова мајка је са осталом децом отерана у логор у Жегару код Босанске Крупе, отац је био затворен у Требињу до краја рата, а бабу су обесили без суђења. Чабриновић је умро у затвору у Терезин у Чешкој не дочекавши слободу.

Гаврило Принцип

Као и остали атентатори, и Принцип је напустио своје место када је чуо експлозију бомбе коју је бацио Чабриновић.

Необичним сплетом околности, надвојводин аутомобил је прошао баш поред Гаврила Принципа који је искористио прилику и пуцао. Први хитац је ранио надвојводу у врат, а други, намењен гувернеру Босне Оскару Поћореку, ранио је Софију. Обоје су подлегли ранама на путу ка резиденцији гувернера.

Принцип је, као и Чабриновић, покушао да почини самоубиство, капсулом цијанида, но и у његовом случају је отров затајио. Покушај да себи испали хитац у главу предухитрили су припадници полиције.

Чињеница да је Принцип био малолетан спасла га је од смртне казне. Осуђен је на 20 година робије и послат у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој. Умро од туберкулозе 28. априла 1918. мало пред крај Првог светског рата.

Мухамед Мехмедбашић

Мухамед Мехмедбашић је једини учесник атентата који је успео да побегне пре хапшења. Пребегао је у Црну Гору и касније у чину потпоручника учествовао у повлачењу српске војске преко Албаније.

Заједно са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом, вођом групе Црна рука, осуђен је 1917. године у Солунском процесу на 15 година затвора за учешће у наводној завери за убиство престолонаследника Александра Карађорђевића. Казну није издржао у целости јер је већ 1919. године амнестиран.

После овога се вратио у Сарајево где је живео до краја живота.

Преминуо је током Другог светског рата, 29. маја 1943. у Сарајеву после мучења од стране усташа.

Васо Чубриловић

За разлику од брата, учитеља Вељка Чубриловића који је обешен, Васу је младост спасла смртне казне. Он је 1914. године имао само 17 година и осуђен је на 16 година најстрожег затвора. Казну је издржавао у Сарајеву.

После Првог светског рата и распада Аустроугарске монархије, крајем 1918. Чубриловић је ослобођен. Накнадно је завршио гимназију, а затим и Филозофски факултет и постао професор историје. Учесник у стварању историје, Чубриловић је заврпио као њен хроничар.

За време Другог светског рата, поново је ухапшен и био је у логору на Бањици све до краја 1943 године. После рата, посветио се политичкој каријери, био је министер пољопривреде, касније и шумарства и редован члан САНУ. Доживео је дубоку старост – умро је у Београду 1990. године као последњи живи учесник сарајевског атентата.

Трифко Грабеж

Трифко Грабеж је још од гиманзијских дана био члан Младе Босне. Са Гаврилом Принципом и Недељко Чабриновићем је 4. јуна 1914. дошао из Србије у Сарајево са идејом да организују атентат.

Наоружан бомбом и револвером, чекао је 28. јун 1914. Фердинанда код градске Већнице, али му се није пружила прилика да изврши атентат јер је Принцип пуцао пре њега.

Ухваћен је у бекству и на Сарајевском процесу осуђен на 20 година тешке робије.

Умро је од туберкулозе у току издржавања казне у истом затвору као и његови другови – Гаврило Принцип и Недељко Чабриновић.

Данило Илић

Данило Илић је био близак пријатељ Гаврила Принципа. Завршио је учитељски факултет и радио је као новинар и у Београду и у Сарајеву.

Илић је био једини учесник Сарајевског атентата који је званично био и члан Црне руке и Младе Босне.

Кобног Видовдана 1914. Илић није одмах ухапшен. Покупљен је у рутинској рацији после атентата када су у затвору већ били Принцип, Чабриновић.

Под мукама је признао учешће у атентату и у поступку који је уследио осуђен је на смртну казну. Обешен је у Сарајеву 3. фебруара 1915. године када је Први светски рат већ увелико трајао.

Цветко Поповић

Цветко Поповић је био 18-годишњи студент из Сарајева у тренутку када је Данило Илић регрутовао њега и Васу Чабриловића за падохват који је у њиховим очима морао изгледати славно – убити надвојводу Фердинанда. Ипак, 28. јуна, ни Поповић није био у прилици да учини било шта.

Накнадно је ухапшен и осуђен за издају. Пошто је и он имао мање од 20 година, осуђен је на 20 година затвора. Ослобођен је после слома Аустроугарске 1918. године. Радио је као кустос Етнографског дела музеја у Сарајеву.

Поповић је једини учесник Сарајевског атентата који се јавно покајао због онога што је учинио. Уочи обележавања 50 година од атентата, одбио је да учествује у било каквој свечаности изјавивши да никада не би учествовао у атентату да је знао да ће то довести до рата.

Цветко Поповић је умро у Сарајеву 1980. у 84. години живота.

 

Извор: Дневно.рс

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here