Đorđe Križanić – katolički kaluđer koji je pokušao da pounijati Rusiju

Podelite:
Katolički kaluđer, teolog, pisac, jezikoslovac, kompozitor i zagovornik crkvenog i slovenskog jedinstva prema unijatskom modelu Đorđe Križanić (1617/8-1683) išao je u Rusiju sa idejom da celu slavensku Rusiju privede katoličkoj Crkvi. Sve nade polagao je u Kongregaciju za širenje vere kojoj je 1641. godine predložio svoju „Promemoriju“, predstavku o misiji u Rusiji. U njoj je jasno izložio svoju nameru da pridobije blagonaklonost ruskog cara kako bi svojim uticajem na njega pounijatio pravoslavnu Rusiju. U tu svrhu je prevodio knjige iz slobodnih nauka i umetnosti na moskovsko narečje, kako bi iz njih caru davao savete, a takođe je napisao i pohvale starim i savremenim knezovima.

Križanić se školovao  u jezuitskom manastiru grčke narodnosti (Collegium graecum) u Rimu, da bi se naročito spremio za ovakav napad na grčku crkvu, U Rusiji je razvio do tada nepoznatu katoličku propagandu u najvišim krugovima.

Bio je zaokupljen idejom da ruskog cara nagovori da oslobodi sve Slovene tuđinske vlasti, da ih ujedini u jedan savez pod svojom vlašću i da pređe na katoličanstvo prema modelu priznavanja unije. Od kada su 1596. godine u Brestu kijevski crkveni poglavari prihvatili crkvenu uniju s Rimom, ovaj model postao je veoma popularan prilikom svih planova širenja uticaja Vatikana na slovenski istok. Bila je to vrsta slavizma koju je vrh katoličke crkve rado podržao, zbog toga što je uključivala podvođenje svih Slovena pod uticaj Vatikana.

Jurij Biliš Srbin u Rusiji
Đorđe Križanić

Đorđe Križanić

Na osnovu dopuštenja Kongregacija za širenje vere on 1646. godine kreće na svoje prvo putovanje u Rusiju i tamo ostaje blizu dva meseca. Svoje verske predloge u Rusiji Križanić nije izlagao kao na kongregaciji u Rimu, nego ih je lukavo predstavljao kao ujedinjavanje pravoslavnih i katolika.

Prilikom svog drugog dolaska u Moskvu 1650. godine Križanić se predstavljao kao Jurij Biliš Srbin. Tada je na dvoru predlagao brojne reforme, pre svega na polju jezika. Pisao je u Rim da će, ako samo uspe da dobije mesto bibliotekara u carskom Dvoru, pokatoličiti Carevu porodicu, a zatim i ceo ruski narod.

U Moskvi je nabavio knjigu ruskog pravoslavnog mislioca Kirila koja je sadržala oštre kritike pravoslavnih mislilaca na račun katoličanstva. Po povratku u Rim počeo je da piše obimno delo „Sveukupna knjižnica raskolnika“ (Bibliotheca Schismaticorum Universa) trudeći se da opovrgne te kritike i pokaže kako su pravoslavni Sloveni u zabludi. Tu „zabludu“ Križanić nije karakterisao kao jeres ili raskolništvo, nego je objašnjavao neznanjem i uticajem Helena. Imao je teoriju da za uspeh u ruskom svetu ne treba napadati Pravoslavlje, kao što se ranije radilo, nego, naprotiv, propovedati kako su obe hrišćanske vere jednake u osnovi, ali da su Grci prevarili Ruse:

„Ja ne držim Moskovljane niti krivovjernicima niti raskolnicima (jer njihov raskol nije nastao iz oholosti, pravoga korijena raskola, nego iz neznanja), već ih držim za kršćane koji su jednostavno dovedeni u zabludu. I tako mislim da ići među njih i razgovarati s njima ne znači ići propovjedati im vjeru (pothvat koji se ja nikad ne bih usudio preuzeti), već znači ići poticati ih na vrline, na znanost, na slobodna umijeća.“

Kao osnovni svoj zadatak u Rusiji navodio je: „poticati ih na vrline, na nauku, na slobodna umeća. Kad ovo bude uvedeno, bit će posle lako pokazati im njihovu lažnost i prevaru, što će biti delo drugih, punih kreposti i duha“.

U papinom krugu prijatelja

U Rimu se družio sa ljudima iz najužeg kruga papinih prijatelja, među kojima je bio i predstavnik kongregacije za propagandu vere Frančesko Ingoli. Poseban krug njegovih prijatelja bili su ukrajinski đaci i sveštenici unijati, koji su u to vreme u Vatikanu bili omiljeni kao simbol prodora na pravoslavni istok. Na primeru unijaćenja Ukrajine Križanić je izgradio celu svoju teoriju zaodenuvši je u slavizam, ujedinjenje crkava, oslobođenje iz ropstva.

Đorđe Križanić – Gramatično izkazanje ob ruskom jeziku

U Rusiju se ponovo zaputio 1661. godine, ovoga puta bez dozvole pape i rimske kongregacije, jer je njegova molba odbijena. Između 1659. i 1661. radio je na carskom dvoru na poslu pisanja gramatike staroslovenskog jezika i latinsko-ruskog rečnika. Knjigom O svetom krštenju (Ob svjatom kreščenii) suprotstavio se praksi prekrštavanja katolika. Prilikom sukoba između ruskog cara i patrijarha Nikona, koji je uveo liturgijske novine po uzoru na katoličku crkvu, Križanić se priklonio Nikonu. Zbog toga, kao i zbog komentarisanja aktuelnih političkih i crkvenih pitanja u Rusiji bio je konstantno praćen, a najzad i carskim ukazom 1661. prognan u Tobolsk u Sibiru, gde je proveo petnaest godina.

Nakon smrti cara Alekseja Mihajloviča, njegov naslednik Fjodor Aleksejević dopustio je Križaniću da se vrati u Moskvu, a 1677. i da napusti Rusiju.

Na kraju se našao u vojsci poljskog kralja Jana Sobieskog koja je pobedila tursku vojsku kod Beča 1683. godine. Križanić je poginuo je 12. septembra 1683. godine prilikom opsade Beča.

Likom i delom Đorđa Križanića posebno je bio fasciniran Miroslav Krleža.

 

 

rasen

Izvori:
Đuro Daničić, Gramatiku Gjurgja Križanića, Rad, Tomovi 14-17, 1871.
Glasnik srpskog učenog društva: knjiga XII., sveska XXIX., (staroga reda), Knjiga 12, Beograd, 1871
– Jovan Dučić, Jugoslovenska ideologija, istina o „jugoslavizmu“; Izdanje Centralnog Odbora Srpske Narodne Odbrane u Americi Čikago, Ilinoj 1942
– Goran Sunajko, Križanićev teorijski koncept političke teologije kao preduvjet praktičnome ostvarenju slavenskoga jedinstva, Anthropos 1-2 (225-226) 2012, str. 303-322
– Božo Kovačević, Fascinantni život Jurja Križanića koji bi zemlja s malo više kulture pretvorila u filmski scenarij
Vatroslav Jagić, Književne obznane, Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Tomovi 18-21, Zagreb, 1871.

 

Podelite:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here