Херој историјског суђења: Рудолф Цистлер, човек који је БРАНИО МЛАДУ БОСНУ

Поделите:

О њему нема ни прича ни анегдота. Његово име се не налази ни у једној читанци или историјском убженику. Заборав сеже толико далеко да о њему нема података ни на, обично свезнајућој и свеопштој Википедији. Па како онда сазнати… Ко је био Рудолф Цистлер, човек који је бранио припаднике Младе Босне?

Име овог човека до пре неколико месеци било је потпуно заборављено осим у уском кругу стручњака и заљубљеника у српску историју. Тек после филма, а сада и серије „Бранио сам Младу Босну“ шира српска јавност упознала се са именом Рудолфа Цистлера, хероја сарајевског суђења кога су сви заборавили. У филму и серији која се емитује на РТС-у овај лик тумачи глумац Никола Ракочевић.

Након атентата на Франца Фердинанда, догађаја који је неповратно променио ондашњи свет, Гаврило Принцип и остали атентатори, као и бројне особе које је Аустроугарска полиција идентификовала као сараднике, били су ухапшени.

Њихово суђење почиње у октобру 1914. године у Сарајеву, у време када оружје већ увелико звецка Европом, а Балкан је увелико у вихору рата. Процес се води да би се ретроактивно доказало нешто што је већ зацртано – да су Принцип и остали Мадобосанци криви за велеиздају, да су на силу хтели да отцепе БиХ од Аустроугарске и припоје је Краљевини Србији и да су због тога убили престолонаследника Фердинанда.

И тада на светску историјску сцену ступа Рудолф Цистлер, адвокат из Сарајева који има само 24 године, чека да добије своју канцеларију и има велика очекивања и надања од професије.

Рудолф је био дете из мешовитог брака – мајка му је била Хрватица, а отац Аустријанац. Школовао се у Бечу и Загребу, а по убеђењу био социјалиста.

– Завело их је моје немачко презиме – објашњавао је у годинама које су уследиле Цистлер разлог због кога је баш њега суд позвао да уз још три браниоца учествује на „суђењу века“.

Од првог дана суђења било је јасно да се млади адвокат неће укопити у улогу која му је додељена. Уместо да ћути и чека да се процес одвија већ зацртаним током, Цистлер је почео да ради оно што нико није очекивао – да брани клијенте који су му поверени.

Његова излагања за оне који их познају данас се сматрају антологијским. Иако му је по службеној дужности био поверен само један број оптужених, легендарна Цистлерова одбрана обухватила је све припаднике Младе Босне.

Он је сматрао да се оптуженима не може судити за „убиство престолонаследника“, већ само за „убиство“, јер по тадашњем закону престолонаследник не познаје посебну заштиту. Цистлер је обесмислио и другу тврдњу оптужнице – да су оптужени хтели да Босну отцепе од Аустроугарске јер ова територија правно и није део монархије већ је насилно и бесправно припојена. Дакле, ако је Босна под силом постала део Аустроугарске, по закону се њено ослобађање не може сматрати чином велеиздаје.

Сав јавни живот, читава наша штампа, све институције, сваки појединац… испуњен је моралном индигнацијом над овим догађајем… Све кипи осветом и мржњом против атентатора и нације којој он припада. Сви вичу: ‘Убијте их, вешајте!’ Господо суци! Ви не смете чути вику улице и чаршије. Суд мора бити херметички затворен од политике и њеног опортунизма.

Тврдити тако нешто у судници док се око вас води рат, била је огромна храброст и Цистлер је за њу платио велику цену. Атентатори су две недеље касније, 28. октобра, ипак осуђени, а млади адвокат је само 24 сата касније прогнан из Сарајева. Прича каже да су га након изрицања пресуде аустријски официри чекали испред суднице са исуканим сабљама. Изашао је на споредни излаз.

На Сарајевском суђењу: Недељко Чабриновић, Трифко Грабеж, Гаврило Принцип, Данило Илић, Вељко Чубриловић, Фото: Википедиа

Цистлер се после Сарајевског процеса стационирао у Загребу где је изградио адвокатску каријеру. Ипак, 1918. године вратио се у своје вољено Сарајево.

Рудолф Цистлер је до краја живота остао борац за право и правду. Други светски рат затекао га је у Загребу, где су га усташе одмах после 6. априла ухапсиле и депортовале у злогласни Керестинец. Смрти га је спасла супруга Јулијана (девојачко Обершмит), због чињенице да је она била Немица.

Адвокат није био по вољи ни социјалистичким властима. После Другог светског рата безуспешно је покушавао да докаже да је национализација швајцарског рудника боксита у Широком Бријегу у Херцеговини незаконита. Био је оптужен за сарадњу са Немцима и осуђен на седам година затвора. Швајцарци су се побунили, па је ослобођен.

После свега Цистлер се вратио у Сарајево где је његова кћерка Ванда била оперска примадона. Живео је повучено и далеко од очију јавности. У целом животу дао је само један интервју 1937. године када је и одржао предавање на свечаној Академији у Народном позоришту Краља Петра II у Сарајеву. На основу тог излагања настала је и књига „Како сам бранио Принципа и другове“.

Рудолф Цистлер човек кога смо, у сенци Принциповог убиства и стварног рата који је уследио, сви заборавили, умро је 1960. године.

 

Извор: Дневно.рс

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here