Ko je bio otac Stefana Nemanje?

Podelite:

Stanoje Stanojević

Ni u domaćim ni u stranim, poznatim i objavljenim, savremenim izvorima nije zabeleženo, ko je bio i kako se zvao Nemanjin otac. Stoga se već u 15. veku u Srbiji nije znalo, ko je bio otac osnivača srpske države.

U moderno doba zanimalo je i srpske i strane istorike mnogo to pitanje; o njemu je mnogo pisano, i o ličnosti Nemanjinog oca postavljeno je nekoliko hipoteza. Tako su u raznim raspravama proglašavani za Nemanjinog oca: Desa, Tihomir, Gradihnja, Dragihnja, Uroš, Stevan Vukan.

Ljub. Kovačević je u svojoj pristupnoj akademskoj besedi postavio i vrlo duhovito branio mišljenje, da je Nemanjin otac bio Zavida (Glas 58, 1900, 1—106; tu su izneta i sva ranija mišljenja i hipoteze o Nemanjinom ocu).

Kovačevićevo mišljenje, da je Nemanjin otac bio Zavida, primljeno je bilo u nauci i važilo je dugo vremena kao sigurno, sve dok g. prof. Drag. Anastasijević nije 1914. god. štampao raspravu: “Otac Nemanjin“ (str. 32), u kojoj je, sa puno opravdanih razloga, pobijao Kovačevićevu hipotezu o Nemanjinom ocu, a postavio i izneo dosta dokaza za svoje mišljenje, po kome je Nemanjin otac ili Desa ili Uroš II Primislav (str. 22), a ded da mu je svakako Uroš I, otac Desin i Uroša II (str. 24).

Anastasijevićevu hipotezu je prihvatio g. prof. F. Šišić, a odlučio se za Uroša II, i naglasio je neke momente, za koje misli, da utvrđuju tu hipotezu (Letopis popa Dukljanina, 1928, 93—4, 97).

Međutim, pitanje o Nemanjinom ocu nije ni Anastasijevićevim ni Šišićevim raspravljanjem definitivno rešeno. Hipotezama ostaje još uvek otvoreno polje.

Ja sam rad da ovde iznesem hipotezu, za koju se, mislim, može smatrati, da ima mnogo razloga za verovatnoću. Mesto mnogog razlaganja i obaranja drugih mišljenja, ja ću sasvim kratko izneti razloge i dokaze, koji govore u korist hipoteze, da je Nemanjin otac bio Stevan Vukan.

Ana Komnina priča u biografiji svoga oca cara Aleksija Komnina, da je raški župan Vukan dao caru 1094. god. za taoce svoja dva sinovca: Stevana Vukana i Uroša (Ed. Von. I, 460. Sr. F. Rački, Rad 31, 1875, 225; K. Jireček, Istorija Srba I, 176; N. Radojčić, Glasnik Skopskog Naučnog Društva 3, 1928, 21).

Prema tome bi geneaologija, po podacima Ane Komnine, ovako izgledala:

U Letopisu popa Dukljanina priča se: Interea populi, congregantes se, constituerunt regem Vladimirum, filium. Vladimiri, filii regis Michala ….. Congregavitque ad se omnes fratres suos et accepit uxorem filiam. iupani Rassae….. Postquam accepit rex filiam Belcani….. (Izd. Šišića, str. 366).

Po tome je kralj Vladimir imao za ženu ćer raškog župana Vukana. Vladimir je, po Dukljaninu, sa ćerkom raškog župana Vukana imao sina Mihaila: Michala, filius Vladimiri regis (str. 371). Mihailova mati bila je dakle ćerka Vukanova. Prema tome:

Grgur, arhiepiskop barski, pisao je (kako se obično uzima, oko 1178—1180 god.) u Split: Knesius quoque Michahel….. ab avunculis -molestatus, ad ea quae nos cupimus, nunc intendere minime valet (Kukuljević, Codex Diplomaticus II, 1875, 115). Da je avunculus yjak v. Anastasijević, I. c. 12; Šišić, 1. c. 93; 0. Schrader, Reallexikon der indogermanichen Altertumskunde II2, 1929, 128.

Ujaci kneza Mihaila, koji se u ovom pismu spominju, bez sumnje su Nemanja i njegova braća (K. Jireček, Istorija Srba I, 196), i prema tome je mati Mihailova, koja je bila ćerka Vukanova, sestra Nemanjina, pa je onda i Nemanja sin Vukanov. Dakle:

Za hipotezu, da je Nemanjin otac bio Vukan govorilo bi možda i to, što je najstariji Nemanjin sin dobio ime Vukan, i ako ja taj dokaz ne smatram mnogo jakim.

Da napomenem još, da se u Letopisu popa Dukljanina izrično kaže, da je Desa sin Urošev: Adduxerunt Dessam, filium Urosci (str. 375).

Prema tome bi, na osnovu navedenih podataka, cela genealogija ovako izgledala:

Daleko sam i od pomisli da je pitanje o Nemanjinom ocu ovim rešeno. I ova hipoteza, kao i sve druge, ima mnogo nesigurnih elemenata i pretpostavaka. Pošto mi nije stalo do toga, da se moja hipoteza primi i održi, nego da se dođe do istine, navešću odmah sam sve one sumnje, koje su mene mučile, kada sam se rešavao da saopštim ove podatke ovako vezane, i da na osnovu njih iznesem mišljenje, da je otac Nemanjin Stevan Vukan.

Stefan Nemanja

Pre svega, pitanje je, da li je tačan podatak Ane Komnine, da su Stevan Vukan i Uroš sinovci Vukanovi? Ako je to tačno rečeno, pitanje je, da li su oni bili Vukanu sinovci od jednog ili od dva brata? Pa onda, veliko je pitanje da li su tačni svi navedeni podatci kod Dukljanina? Da li su Mihailovi ujaci, koji se pominju u pismu barskog arhiepiskopa Grgura, bili njegovoj materi braća i po ocu i po materi, ili samo po ocu, ili samo po materi?

Razmak vremena je dosta veliki od prvog Vukanovog pomena 1094. god. do Nemanjinog rođenja, osobito ako se on rodio oko 1123, kako misli Kovačević, ili čak oko 1134, kako izgleda da misli Anastasijević. Istina, toliki razmak vremena nije nemoguć, jer je Stevan Vukan kad je 1094 god. dat za taoca, verovatno bio dečko, recimo oko 14 godina, rodio bi se dakle oko 1080, te bi, ako se Nemanja rodio čak 1134, imao u to doba 54 godine. Ne treba uz to zaboraviti, da je Nemanja bio najmlađi sin.

Teškoća je i u tome, što po svemu izgleda, da je bilo dva Uroša, a možda i u tome, što Vukan, kako izgleda, nije bio vladalac.

Veliku smetnju hipotezi o Vukanu čini i beleška o Miroslavu, sinu Zavidinom. Ali, i ako je Miroslav, sin Zavidin, zaista brat Stevanu Nemanji, mogli su oni biti braća od jedne matere, a od dva oca.

Da napomenem još nešto. Knez Mihailo u pismu arhiepiskopa Grgura, recimo sestrić Nemanjin, pominje se još u jednom aktu. U leto 1189. god. bila je u Dubrovniku kneginja Desislava, žena kneza Mihaila, i izdala je tu neku priznanicu. Sa njom je bio i barski arhiepiskop Grgur. Jireček sa razlogom uzima (Archiv für Slavische Philologie 26, 1904, 167—8; Istorija Srba I, 196), da je knez Mihailo u Grgurovom pismu oko 1178—1180 god. i muž Desislavin, pomenut u aktu 1189. god, isto lice. Mihailo je 1180. god. bio živ, a po aktu iz 1189. god. se ne vidi, da li je još živ. To u ostalom ne menja stvar. Ali ima druga jedna stvar, koja pravi teškoće. Na poleđini Desislavine priznanice ima zapis: De Michaheli Bodinj. Jireček je saopštio ovaj zapis, ali nije obratio na njega pažnju. Međutim, taj je zapis vrlo važan. Po tom zapisu knez Mihailo, Desislavin muž, bio bi sin Bodinov. Dubrovački istorik Gundulić, koji je imao Desislavinu priznanicu, napisao je, da je taj Mihailo bio unico figlio del re Bodino. (Cp. i Acta Albaniae I, 1913, 33, 35).

                                                                            Stefan Nemanja

 

Ako je zapis na Desislavinoj priznanici savremen i tačan, i ako je Desislavin muž Mihailo zaista sin Bodinov, mora se prvo postaviti pitanje, koji je to Bodin bio Mihailov otac? Na kralja Bodina teško je, zbog velikog razmaka vremena, misliti, ma da nije ni to baš apsolutno nemoguće, a u Letopisu popa Dukljanina kaže se, da je kralj Bodin zaista imao sina Mihaila (str. 360, 365), ali se izrično kaže, da mu je mati bila Jakvinta. Da nije koji od sinova kralja Bodina imao sina, kome je dao dedino ime? U Letopisu popa Dukljanina, gde su nabrojana mnoga, verovatno sva, bar muška, deca pojedinih dinasta, nema pomena o drugom nekom Bodinu. Da li je, ako je ta beleška tačna, sigurno da je Mihailo Desislavin muž iz 1189. god. i Mihailo, koji se pominje u pismu barskog arhiepiskopa Grgura oko 1178—1180. god. i Mihailo koga pominje Dukljanin kao sina Vladimira i ćeri Vukanove—isto lice? Šišić n. pr. misli, da je knez Mihailo, koji se pominje u pismu barskog arhiepiskopa Grgura “jamačno sin jednoga od braće knezova Radoslava, Jovana i Vladimira, sinova kralja Gradihne“ (str. 93). Ali bi u tome slučaju Mihailov otac, po Dukljaninu, imao za ženu svoju rođenu sestru od strica. Šišić je, u ostalom, izgleda, došao dosta blizu mojoj kombinaciji, ali je prošao pored nje, jer nije doveo u vezu podatke u Letopisu popa Dukljanina i u pismu barskog arhiepiskopa Grgura.

IZVOR: Skribd (Dinastija Nemanjić), Rasen

Podelite:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here