Мода у средњовековној Србији

Поделите:

О моди и о одјевању средњовијековне Србије знамо углавних из ктиторских портрета разних српских владара и великаша. Самим тиме, најбоље познајемо начин одјевања виших класа. Највећи утицај на Србију и на њену моду је имала управо Византија, поготово након проширења Србије на византијске области. Византијски извори из доба врхунца Србије говоре о раскошности српског двора, као и о одјећи коју је носио владар, а која је била проткана бисерима и златом. Обавезни дијелови одјеће владара су били: пурпурна хаљина, багреница, владарски појас и напрстни крст. У доба цара Душана, појас опточен златом и бисерима је постао симбол властеоског достојанства добијеног од цара. Поред појаса је ту и свита тј. огртач украшен бисерима и златом. У Душановом законику, 48. члан који говори о мртвим властелинима одређује да бисерни појас и велика свита остају својина властелиновог потомства. Очито је да је и капа била значајан дио одјеће јер 166. члан Законика прописује 100 удараца штапом, тамницу па поново 100 удараца за онога ко другоме подере или скине капу са главе. У моди је била и дуга одјећа те су више класе често носиле одјећу која је долазила и до пода. Женске хаљине су такође биле дуге, а племкиње су на глави носиле свилене и платнене велове, као и круне украшене бисерима. Током 15. вијека, велике суме новца су трошене на увоз скупоцјене одјеће, крзна, свиле итд. Закон о рудницима деспота Стефана такође говори о кројачима гдје се одређују цијене појединих производа па је тако женско сукно 20 динара, мушки кунтуш такође 20, док је рецимо мушки плашт 6 динара. Такође су кројачи били дужни да властелину на Божић сашију свиту, а за Васкрс свиту без плате.

ФБ страница Историја Срба

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here