Однос Младочешке странке и др. Масарика према Босни и Херцеговини од окупације 1878.

Поделите:

 

После окупације Босне и Херцеговине 1878. улогу заштитника народа преузели су Младочешка странка и др. Масарик. Младочешки посланици су се цело време окупације свесрдно заузимали за потлачени народ у Босни и Херцеговини. Они су одлазили у Босну и Херцеговину и испитивали прилике на лицу места. Сам Масарик долазио је у Босну и Херцеговину, испитивао прилике на лицу места и протестовао против таквог стања. Са тим подацима наступали су у чешкој штампи и бечким делегацијама. Њихов орган Народни листи критиковао је окупациону политику и Калајеву самовладу. Иако је излазио на чешком, лист је био кријумчарен у Босну и Херцеговину и читан поред осталих забрањених листова. У центру пажње младочешких посланика био је босански сељак-кмет, чије се економско стање после окупације погоршало. Срби су водили борбу за аутономију цркве и школе 9 година. Борбу су Чеси непрекидно и одушевљено помагали. Састајали су се са вођама аутономне борбе, давали им упутства, писали у свом органу Народни листи и сваком приликом у делегацијама форсирали окончање тог питања. У бечким делегацијама су у јуну 1896. полемисали против постојања босанског језика, кога је бранио др. Ватрослав Јагић. Супроставио му се др. Слама који је извадио примерак листа Босна из 1876. који је штампан турски и ћирилицом, а где истакло да је неки царски ферман издан на турском и српском језику. Франковци су против младочеха и Народни листи приређивали демонстрације у Загребу вичући : Апцуг Младочеси” и Апцуг Народни листи”. Насупрот њима Срби су са одушевљењем дочекивали Чехе. Приликом путовања седамдесеторице Чеха кроз Босну и Херцеговину 1897. приређиван им је срдачан дочек. У Мостару су изашли да их дочекају сви Срби грађани. Алекса Шантић одржао је ватрени говор, а мостарско српско пјевачко друштво “Гусле” певало је на чешком “Бивали Чехове” и “Хеј Словане”. У свом пледоајеу др. Слама је у делегацијама у мају 1900. тражио да се Босни и Херцеговини да парламент, а у Сарајеву отвори универзитет. Истакао је да до 1900. свршило универзитет 25 Срба а само 1 или 2 муслимана. Код босанских Срба био је Масарик популаран и у најзабаченијем селу, тако да су га свуда звали Масарик, отац босанске раје”. Многи омладинци из Босне и Херцеговине студирали су на чешком универзитету у Прагу. Тамо су дошли у контакт са Масариковим идејама. (1)

Др. Мирко Буић је говорећи о утицају Чеха на словенске народе у Аустро-Угарској Монархији истакао : Све оно што је у нашим крајевима слободарски мислило и осећало, сва она голема снага народна, која је несавладивом бујицом одушевљења дочекала славне ослободилачке ратове, налазила је своју духовну храну, црпила је најплеменитије побуде из оних многих светлих примера, које нам је намрла светла хисторија – из оних многих јединствених примера несебичног родољубља, челичности карактера, примерне пожртвовности и блиставог ума оних народних вођа и учитеља, који су у тешким приликама политичке прошлости спашавали народ, улевали му снагу и веру и спремали га на бољу будућност. У тим временима пуне неизвесности, али непомућене вере, … тражећи путеве национално политичке делатности прихватили смо два јака фактора националног живота аустријских Словена најпре Соколство као идеју и средство, а мало затим реалистичка политичко-национална стремљења дра Т. Масарика. Обе ове идеје, навезане једна на другу …. носиле су у себи тежње за слободом, пак је сасма разумљиво, да се је Соколство код свих Словена бивше Аустро-Угарске понајвише размахало као организација борбених слободарских идеја. … . Рад, пак опет рад, тихи рад, непрекидан рад – животно је гесло седог Президента. Живети и радити за свој народ – казао је Хавличек, а то је Пресидент Масарик прихватио, научавао нас све без разлике и животом остварио.” (2)

Младочешки посланици су се цело време окупације свесрдно заузимали за потлачени народ у Босни и Херцеговини.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. Војислав Богићевић, Младочеси и Масарик отац босанске раје” против аустро-угарског тлачења”, „Соколски гласник“, Београд, 28 јуна 1938, бр. 25, стр. 2, 3;

  2. Свечана предаја чешкословачког одликовања бр. Дру Мирку Буићу, старешини Соколске жупе Сплит”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 фебруара 1935, бр. 7, стр. 2,3;

Поделите:

3 Коментари

  1. Одличан текст. Напоменуо бих да сподоба имена „Ватрослав Јагић“ има еврејско презиме корен „јаг“ или овако: яга [-, ягеа, йийга]= 1. трудиться, стараться 2. утомляться… порекло имена је еврејско…
    Занимљиво је како баалије и мусулмани заборављају да су били писмени само на кириллици, а понеки су знали и арабику. Откуда им латиница? Дојахала са Босфора? Мрш! И шеријат им пише на латиници… семе проклето!

  2. Иначе централа Сарајево је највећи еврејски центар на баалкану, препун сефарда и ашкеназа (ашкеNazi) чија су се племена размилела по европи, после прогона из Шпаније 1492 године, https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B5%D0%B2_%D0%B8%D0%B7_%D0%98%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B8#/media/File:Alhambra_Decree.jpg . По еврејским изворима, они славе свог јунака-праведника Габриела Принципа (име жидовско, презиме жидовско) који је био анархиста поникао из младе босне (сличну организацију младу турску основали су бритиши и чинили су је пробрани млади али прикривени евреји). Жидовима је успело да уз помоћ сарајевских евреја, и избечених евреја из Виене организују атентат, подигну рат и на своју срећну 1917 имају под својим ногама 4 велике империје које нису контролисали (германску, аустроугарску, османско-атаманску и руску). О томе историја ни речи ( а и не смеју…)!

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here