РОПСТВО У СРЕДЊОВИЈЕКОВНОЈ СРБИЈИ И БОСНИ

Поделите:

Ропство је постојало у средњовијековној Србији, као и у Босни. Наравно, познат је примјер отрока, мада је њихов статус још увијек нејасан тј. не зна се да ли их се може карактерисати као робове или не. Али трговина робљем је постојала, највише у Приморју. Средиште трговине је био Дубровник, мада су у њој учествовали и још неки градови међу којима се истиче Котор. Источна обала Јадрана је била ноторна по трговини робљем, а најчешће су Словени били робови. Од 12. до 14. вијека трговина је била на врхунцу, а најцијењенији робови су били жене и дјеца, а постојале и чете такозваних робаца, људи који су хватали друге људе те их продавали као робље. Католичка црква је такође имала улогу у свему томе, тачније прихватала је ропство ако су робови били не-католици. Према СВЕТОМ Антонину од Фиренце робови се нису могли ослободити чак ни прихватањем католичке вјере. Нарочито су тешко погођени припадници цркве босанске који су чинили највећи проценат свих јадранских робова. Понекад су и саму босански банови продавали робове италијанским трговцима.

У Дубровник је 66% робова стизало из Босне, 7% из области Усоре, 6% из области око Сане, 5% из Хума, 4,5% из Травуније, 4,5% из врбаске области, 2% из Срема, 1,5% из Хрватске и 1% из Пожеге. Остатак отпада на остале области, међу којима се истиче област Требиња, мада је било и робова који су дошли из Угарске. Продавачи робова су такође долазили из разних крајева. Највише је било Дубровчана, али је било и осталих: 11 из Хума, 4 из Требиња, 4 са Пељешца, 3 из Босне, 2 из Гацка, 2 из Конавала те остали из Рудника, Невесиња, те осталих приморских градова као што су Сплит, Трогир ит. Центар трговине робљем у Босни је био трг Дријева код Габеле. Робови су имали важну улогу у Дубровнику, словенски робови су служили као учитељи словенских језика (углавном српског), а присуство робова је олакшало положај жена (племићких) које нису морале радити кућне послове јер су за то били задужени робови. Већина робова и јесу биле жене, које су биле махом православке или припаднице цркве босанске. Цијена робова се кретала од 27-28 дуката за жене, а 30 дуката за мушкарце. Међутим, у обзир су улазиле и године, тако да су млађи робови били скупљи, 48 дуката за младу жену, а 50 за младог мушкарца.

Током 14.вијека трговина се смањује, у многим градовима су уведени закони против ропства (1373. у Сплиту, 1397. у Трогиру и Корчули, 1416. у Дубровнику). Међутим, у 15.вијеку трговина се поново враћа. У ропство су углавном одвођени сиромаси, као један од узрока повратка ропства узима се и Црна смрт која је покосила радну снагу многих градова, а наравно не смијемо заборавити ни турска освајања која су донијела велику патњу народа. Након пада Србије 1459. у Дубровник је дошло много људи који су били вољни продати сами себе да би се спасили Турака. Робови са Балкана су одвођени и у Италију. Од 1388. до 1398. из Дубровника је у Венецију увезено 12 словенских робова, а у Задру су у периоду од 1367. до 1405. продана 92 словенска роба. Доласком Турака робовласнички путеви су се промијенили, доста робова је одвођенo на Блиски Исток, а не на Јадран. Међутим, турско робовласништво је друга прича, а и о томе ће бити говора.

Извор: Историја Срба, ФБ налог

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here