Saša Nedeljković: Sokoli u Inđiji

Podelite:

Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade.  Sa  osnivanjem Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima 1904, počelo je osnivanje srpskih sokolskih društava  u srpskim zemljama pod vlašću Austro-Ugarske.  (1)

Godinu dana posle osnivanja Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima osnovan je Srpski soko u Inđiji na Krstovdan 27. 9. 1905. Osnivači su bili : Prota Radoslav Marković; Nikola Janković, upravnik škole; Marko Mićić, trgovac; Dragutin Igl, posle rata upravnik škole u Zemunu; Miloš Dević, ratar; Andrija Kadić, trgovac; Vlajko Savić, stolar i dr. Posle Prvog svetskog rata prva trojica bili su živi i spadali su u među 10 najstarijih članova Sokolske župe Beograd. Prvi starešina bio je nacionalni radnik  prota Radoslav Marković, a vođa Andrija Kadić. Bilo je 16 članova vežbača. Društvo je  napredovalo, uprkos tome što su prilike bile nepovoljne, i raspolagalo se sa vrlo skromnim sredstvima. Već sledeće godine društvo je učestvovalo sa 7 vežbača  na Vidovdan kod manastira Ravanice. (2)

 Narod koji je bio na hodočašću u Ravanici  mogao se prilikom sleta  upoznati sa sokolima i njihovim radom. Na Drugom sletu u Ravanici 1906. učestvovalo je oko 250 sokola od kojih je 170 vežbalo proste vežbe. Učestvovali su : Srpski soko iz Sremskih Karlovaca sa starešinom dr. Lazom Popovićem i 41 članom; Srpski soko iz Sremske Mitrovice sa starešinom Nikolom Popovićem i 28 članova; Srpski soko iz Rume sa starešinom dr. Miladinovićem i 31 članom; Srpski soko iz Šida sa podstarešinom St. Pajićem i 25 članova; Srpski soko iz Iriga sa sterešinom dr. Simom Grčićem i 18 članova; Srpski soko iz Vukovara sa starešinom dr. Sv. Novakom i 25 članova; … . Društva koja nisu vežbala proste vežbe bila su : Srpski soko iz Zagreba sa starešinom dr. Stojanovićem i  5 članova; Srpski soko iz Zemuna sa vođom A. Puljom i 10 članova; Srpski soko iz Osijeka sa vođom Josipom Soukupom i 3 člana; Srpski soko iz Vinkovaca sa vođom Vlad. Ignjatovićem i 6 članova; Srpski soko iz  Novog Sada sa vođom dr. Svinjarcem i 10 članova. Bili je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa podpredsednikom Brankom Cijakom i delegacija „Dušana Silnog” iz Beograda na čelu sa predsednikom Tasom Popovićem i sa povećim brojem članova i funkcionera društva. U Ravanici sva društva su u povorci krenula na jedan oveći plato iza manastira Ravanice, gde su vršili pokus za proste vežbe. Nakon pokusa okupili su se sokoli u dvorani gostionice na zajednički ručak. Izašavši iz dvorane sokoli su formirali povorku koja je krenula na vežbalište u Ravanici, gde se okupilo oko 6.000 gledalaca. Na čelu povorke je bilo 5 zastava, iza kojih su išli starešine društava, za njima su išla društva u sokolskom društvenom odelu, a za njima društva u gimnastičkom odelu.

Održana je javna vežba sa prostim vežbama, a onda je održano takmičenje u skoku u vis, u skoku u daljinu, u skoku sa motkom, u bacanju diska, kamena i koplja, i trčanju.  U bacanju diska najbolji je bio starešina dr. Laza Popović. Bacane su gvozdene kugle teške 5 kilograma. Izvedena je srpska narodna  igra bacanje kamena teškog 16 kolograma. Posle takmičenja razvila se narodna slava uz pevanje, sviranje i igranje. (3)

Posle izbijanja Aneksione krize 1908, društvo je pod pritiskom austro-ugarske vlasti obustavilo rad do proleća 1910. Za starešinu je izabran student prava Đorđe Vojnović, a za vođu Đura Popin, posle rata trgovac u Slavonskom Brodu. Počeo je rad na prosveti osnivanjem sokolske knjižnice. Uz pomoć Boška Mašića, vođe sokolskog društva u Staroj Pazovi, priređena je javna vežba uz saradnju društva  iz  Stare Pazove. (4) Srpski soko u Staroj Pazovi učestvovao je 1907. na dve zajedničke vežbe, u Vojki i Golubincima, sa sokolima iz Vojke, Inđije, Golubinaca, Čortanovaca i Sremskih Karlovaca. (5)

Zbog Balkanskog rata 1912. rad društva bio je obustavljen. Nastavio se 1913. pa je ponovo obustavljen početkom Prvog svetskog rata 1914. Društvo je u proleće 1919. obnovilo rad. Posednik Đorđe Vojnović bio je starešina obnovljenog društva, a krojač Bogdan Azarić vođa. Društvu je ustupljena za rad gimnastička sala bivše mađarske škole. Otvorena je ponovo čitaonica, osnovana knjižnica, priređena javna vežba. Rad u društu je slabio do 1930. Posle sleta u Beogradu 1930. oživeo je sokolski rad u Inđiji. Osoblje iz državne željezničke ložionice, na čelu sa šefom ložionice Ljubomirom Isakovićem nastavilo je rad društva. Pristupili je i nacionalno svesno građanstvo. Krajem 1930. za starešinu došao je ponovo Đorđe Vojnović. (6) Društvo u Inđiji bilo je u sastavu  Sokolske župe Beograd. (7)

Sokolsko društvo u Inđiji svečano je proslavilo Dan Ujedinjenja  1930.  i 25 godišnjicu svoga opstanka. Izjutra krenuli su sokoli u povorci zajedno sa predstavnicima mesnih vlasti i kulturnih i humanih ustanova na blagodarenje u obe crkve. Posle blagodarenja sokoli su sa zastavom i predvođeni svojim starešinama, praćeni velikim brojem građana, otišli u gradski park, gde su položili venac na spomenik kralja Petra I Oslobodioca. Starešina Đorđe Vojnović održao je govor u kome je istakao, da sokoli polažući venac, jesenjega cveća, odaju pijetet svome Velikom Kralju. Odaju pietet i svima borcima palim za slobodu i građanima Inđije, palim u ratu. Svi prisutni klicali su : “Slava Mu! Slava Im”. Pred punom salom sokola i gostiju u sokolani otvorio je starešina svečanu sednicu. Sokolsko orkestar svirao je državnu himnu. Prosvetar Mihajlo Prica govorio je o značaju 1. decembra. Posle njega starešina  Đorđe Vojnović izložio je istoriju sokolstva u Inđiji. Na završetku govora starešina je pozvao prisutne da odaju počast umrlim članovima sokola. Svi su ustali i klicali “Slava!”. Društveni zbor otpevao je “Sokolsku”. Podstarešina Radomir Luković govorio je o mnogobrojnim žrtvama palim za slobodu i ujedinjenje i o zadatku sokola u vaspitanju omladine u nacionalnom i viteškom duhu. Sokolski orkestar odsvirao je sokolski marš i time je bila završena svečana sednica. Uveče održana je u sokolani svečana akademija. Društveni pevački zbor, pod upravom Ernesta Novaka, pevao je pesme “Sokolsku himnu” od Bajića i “Sa severa vetar duše” od Lihoveckog. Pevači i dirigent bili su nagrađeni burnim aplauzom. Ženski naraštaj izveo je “Polkin ples”, a “Peticu” članovi. Sala je bila prepuna, došli su i Nemci koji su pratili program sa velikim interesovanjem. Na igranci je svirao sokolski orkestar, pod rukovodstvom Đure Polture. (8)

Sokolsko društvo u Inđiji priredilo je 15. marta 1931 svečanu akademiju..  Na akademiji su 35 sokola i sokolica proglašeni za članove i podeljene su im sokolske značke i legitimacije. Uz zvuke sokolskog marša, pristupili su na podium vežbačke grupe dece, naraštaja, članova i članica vežbača. Na podiumu su se svrstali u krug. U sredini su bili starešina Vojnović i sekretar Radišić.  Starešina je pozdravio sokole slavljenike. Naglasio je da je značka samo spoljašnje obeležje sokolstva, a da nosioce te značke treba da krase i unutrašnje osobine, plemenitost duše, dobroti srca, čistoti misli, ljubavi prema otadžbini i disciplini u društvu, čine pojedinca pravim sokolom. Sokoli su pojedinačno prilazili starešini. On im je predavao značke i legitimacije i čestitao. Posle predaje znački i legitimacija izveden je ostali deo programa. Izvedene su : proste vežbe, vežbe dugim motkama, sa zastavicama i obručima, vežbe sa lutkama, sa palicama i dve  devetke.  Zasluga za uspeh akademije  pripadala je načelniku Černjavskom, načelnici Nadi Petrović, prednjacima Mileni Jovanovićevoj i Amštatu. Posle programa bila je igranka. (9) Sokolsko društvo  Inđija je svake godine održavalo javnu vežbu, učestvovalo sa svojim vežbačima na sletovima, kao i na javnim vežbama u okolnim mestima. U Inđiji je 1932. održan okružni slet. Na sletu je društvo osvetilo svoju društvenu zastavu, dar trgovca Marka Mićića. Sokolsko društvo Inđija proslavilo je svoju 30-godišnjicu 1935. Društvo je maja 1937. osvetilo naraštajsku zastavu, koju je darovao inž. Vlada Savčić iz Beograda.(10)  Sokoli u Inđiji osvetili su temelj sokolane 27 septembra 1936. Čin osvećenja obavio je paroh Radoslav Marković, u prisustvu delegata župe Beograd Mire Stojanovića i dr. Branka Čipčića, članova svih kategorija sokolskog društva i većeg broja građana. Posle osvećenja pevan je „Sokolski pozdrav”. Starešina  Đorđe Vojnović govorio je o potreni i zadacima sokolane. Dom je bio posvećen uspomeni kralja Aleksandra. Župski delegat M. Stojanović istakao je veličinu poduhvata uprave društva zbog podizanja doma. Prosvetar Lozjanin govorio je o potrebi gradnje domam koji se mogao urediti prema potrebama, da najbolje odgovara svojoj svrsi. Za gradnju doma priložili su posednik Đorđe Vojnović, direktor mlina Edo Bek i industrijalci Knebl i Ditrih po 10.000 dinara. Dobrotvorna zadruga Srpkinja u Inđiji priložila je za gradnju doma 5.000 dinara. Prota  Radoslav Marković, bivši župnik Pavle Vlahović, trgovac Timotije Klarić, industrijalac Anton Astaloš, … podružnica društva Fruška Gora, Predsedništvo Narodne skupštine i arhitekta Đorđe Tabaković po 2.000 dinara. (11)

 Pripreme za izgradnju doma i prikupljanje sredstava počele su 1934. Osnovan je fond za gradnju doma. Sokolsko društvo  Inđija pristupilo je u jesen 1936. gradnji sokolskog doma “Kralj Aleksandar Ujedinitelj”. Veliku materijalnu i moralnu pomoć pružilo je društvu tehničko preduzeće “Labor” inžinjera Vlade M. Savčića i Aleksandra Acovića iz Beograda, koje je u to vreme gradilo međunarodni put. Plan za gradnju doma izradio arhitekta Đorđe Tabaković iz Novog Sada, a zemljište je poklonila opština Inđija. Predsednik Narodne skupštine Stevan Ćirić darovao je 4.000 dinara. (12)  Sokolsko društvo Inđija imalo je 31.12.1938. 104 člana, 21 naraštaja, 96 dece, sve zajedno 221. To je bilo 31 pripadnik sokola više nego 31.12.1937.

Na Vidovdan 1939. održan je Sabor sokola u Ravanici u Sremu. Prisustvovala su društva : Beograd-Matica, Beograd VIII, Beograd X, Stara Pazova, Ruma, Inđija, Vrdnik, Sremska Mitrovica i Pančevo. Sokoli su u povorci došli pred manastir, gde su prisustvovali pomenu. Zbog kiše od pohoda na Zmajevac (mesto zborovanja) odustalo se. Sabor je otvorio Petar Lozjanin. M. Majstorović održao je predavanje „Vidovdanska Misao”. U ime seoskog sokolstva pozdravio je Sabor Đorđe Jovanović, član Sokolske čete Lešnica, koji je doneo sablju očuvanu u

Podrinju, a donetu sa Kosova polja posle Kosovske bitke. O čuvanju narodne pesme kroz gusle, govorio je a zatim recitovao i uz gusle pevao guslar Sokolske Petrove petoletnice Perko Mrkajić. (13)

Inicijativom župskog odbora SPP održan je od 17 do 26 oktobra 1939. u Inđiji sokolski samaritanski tečaj. Predavao je dr. Petar Ilić. Predavanja u sokolani su posećivali mnogobrojni učesnici, oba pola i različitih godina starosti. Po završetku tečaja održan je ispit i prigodna svečanost, kojoj je prisustvovao u ime župe Beograd đeneral Staja Stajić (14). Sokolsko društvo u Inđiji delovalo je do Aprilskog rata 1941.  Uz sokole u Inđiji je delovala Dobrotvorna Zadruga Srpkinja. (15)

Sokolsko društvo Inđija obnovilo je svoj rad kao deo Saveza Soko Srbije. Starešina je Dušan Pešut.

Saša Nedeljković

VIDOVDAN

Napomene :

  1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str.136-139; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
  2. Petar Lozjanin, „Sokolsko društvo Inđija” , „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 132;
  3. J. Hanuš, „ slet srpskog sokolstva u Ravanici”, „Sokol”, Zagreb, 15.kolovoza 1906, br. 8, str. 121, 122, 123;
  4. Petar Lozjanin, „Sokolsko društvo Inđija” , „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 132;
  5. M.G.S. „Sokolsko društvo Stara Pazova”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 135; Dr.V., „20 godišnjica staropazovačkog sokolskog društva”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 30. septembar 1927, br.18.-19, str. 312; Pavle Vračarić, „Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo jubilej 100 godina od osnivanja”, „Oko Sokolovo”, Beograd, avgust 2007, br. 29-30, str. 8;
  6. Petar Lozjanin, „Sokolsko društvo Inđija” , „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 132;
  7. Pavle Vračarić, profesor pedagogije i psihologije, „Sokolske župe, društva i seoske čete”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 2013, br. 47-48, str. 21;
  8. „Sokolsko društvo Inđija”, „Sokolski Glasnik”,  Ljubljana, 1. januar 1931, br. 1, str. 5;
  9. „Sokolsko društvo Inđija” , „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 30. aprila 1931, br. 18, str. 3;
  10. Petar Lozjanin, „Sokolsko društvo Inđija” , „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 132;
  11. P.L, „Osvećenje temelja Sokolskog doma u Inđiji”, „Sokolski Glasnik”,  Ljubljana, 16 oktobra 1936, br. 41, str. 3;
  12. Petar Lozjanin, „Sokolsko društvo Inđija” , „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 132;
  13. „Sokoli u Ravanici (Vrdnik)”, Vesti, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8;
  14. „Sokolski samarićanski tečaj u Inđiji“, „Sokolski život“, „Oko sokolovo“, Beograd 4.februara 1940, br.2;
  15. „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za prostu 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd 1941, str.86, 87, „Vardar XXX kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940;

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here