Саша Недељковић: СОКОЛСКИ СТАРЕШИНА ЂУРА ПАУНКОВИЋ

Поделите:

Ђура Паунковић рођен је 8 (21) августа 1877. Гимназије учио је у Београду, Крагујевцу и Крушевцу. Студирао је у Цириху и Берлину. Пошао је у Русију где је био једну годину наставник у војној гимназији у Орелу. Није хтео примити руско држављанство и вратио се у Београд. У соколске редове ушао је после службовања у Русији. Паунковић је 1910. изабран за подстарешину, а затим за старешину Соколског друштва у Београду. Изабран је за подстарешину Српског соколског савеза  1911. На тој дужности био је до 1919. (1) Српски соколи из свих српских крајева су иступили на слету у Прагу 1912. под заставом Савеза соколских друштава  „Душан Силни”  и вежбали заједнички вежбу ослобођења и уједињења, која је симболично приказивала ропство под туђином, раскидање ланаца и ослобођење и уједињење са браћом из Србије и Црне Горе.  (2)

 Као делегат Савеза српских соколских друштава  „Душан Силни” учествовао је 18 јуна 1914. у Загребу на тајној конференцији, на којој је предложио оснивање Југословенског соколског савеза. Делегати Хрватског соколског савеза, Словенске соколске звезе и Српске соколске жупе крајишке прихватили су једногласно тај предлог. Хрвати су имали задатак да тај предлог саопште и Савезу бугарскиј јунака. На соколском слету на Видовдан 1914. у Љубљани требало је  то и саопштити. Први светски рат и прогони сокола спречили су одржање слета и било какав соколски рад. Заједно са осталим старешинама организовао је 1919. све припреме за I соколски сабор, који је одржан у Новом Саду. Био је председник сабора на коме је одлучено да се оснује Савез Сокола Срба, Хрвата и Словенаца. Изабран је за подстарешину Савеза СХС. Оснивањем Савеза Сокола Краљевине Југославије 5 децембра 1929. постао је други заменик старешине Савеза Сокола. После смрти Љубе Јовановића изабран је за старешину Соколске жупе Београд. Паунковић је од 1911. до 1935. био делегат прво Савеза српског Соколства, затим Југословенског соколског савеза, и Савеза словенског соколства на слетовима, скупштинама у прагу, Варшави, Софији, … . Учествовао је при стварању Савеза словенског соколства у Варшави 1934. Радио је на зближењу са бугарским јунацима.  (3) Ђуро Паунковић био је  делагат ЈСС у старешинству Покрајинског Савеза Руског Соколства  1926. (4)

Ђура Паунковић је као изасланик Савеза присуствовао соколским приредбама. У Вршцу је 28. и 29. маја 1927. одржан VI слет Банатске жупе. На слету је развијена застава вршачког соколског друштва. Слетске свечаности почеле су 28. маја утакмицом мушког и женског нараштаја. Истог дана после подне стигли су изасланик ЈСС Ђура Паунковић са Бранком Живковићем, подстарешином београдске жупе.  Дочекани су војном музиком, а у име слетског одбора поздравио их је Анте Тадић. После њих стигла су друштва из Горњег Баната са жупским старешинством. У 8 сати у вече приређена је серенада  куму заставе вршачког сокола  Ђури Паунковићу. У 9 сати почела је академија вршачког сокола у градском парку. У јутро 29. маја стигао је Соко из Велике Кикинде, а из Беле Цркве  Соко и Руски кадетски корпус. Одржана је свечана седница жупе  заједно са Ђуром Паунковићем. Поворка од 1.400 учесника кренула је у 10 сати.  Освећење заставе извео је вршачки владика Иларион Радоњић.  Говорили су владика  Иларион Радоњић, градски начелник Светолик Јовановић, Ђура Паунковић,  Бранко Живковић, старешина друштва Владимир Глишић и старешина жупе Никола Бешлић. Приређен је свечани банкет. После подне била је јавна вежба . У 11 тачака вежбало је 3.200 вежбача : сокола, војника, ђака гимназије, препарандије, грађанске и основне школе. Приредбама је присуствовало 8.000 гледалаца. (5)  Соколи су приредили дечји соколски слет у Новом Врбасу 3.6.1934. Учествовало је 4.000 учесника. Говорио је Ђура Паунковић, а присуствовао старешина жупе Нови Сад др. Игњат Павлас.  (6)  После Првог светског рата Соколско друштво Београд Матица наставило је рад на изградњи дома. Темељи су ударени 6.октобра 1929. и онда се стало због недостатка средстава. Дом је завршен и освећен 1936.  Назван је   „Соколски дом Краља Александра  I”. Пројектовао га је члан Матице Момир Коруновић, а отворио га је старешина друштва, др Милан Главинић. Свечаности су присуствовали др. Ђура Паунковић, ректор Универзитета др. Богдан Гавриловић и сви тада живи некадашњи старешине „Матице”. (7) Соколско друштво Београд II је 7. јуна 1936. одржало Јавну вежбу на летњем вежбалишту у Горњем граду. Наступила су прво женска деца, а затим мушка деца. Женски и мушки нараштај, чланови и чланице извели слетске вежбе за слет у Суботици.  Вежбу су посетили  заменик старешине Гангл, Паунковић са представником бугарских Јунака др. Миневом. Са њима су били тајник Савеза Сокола др. Градојевић, старешина жупе Београд Стајић и старешина жупе Сарајево В. Бесаровић. (8)

Ђура Паунковић је користио своје познанство са краљем Александром за добробит Соколства.  После 1929. растао је број соколских сеоских чета. Чета је на дан 31. 12. 1931. било 724. Соколска организација је морала да организује течајеве за предводнике. По примеру Соколске жупе Мостар течајеве су организовале жупе Тузла, Бањалука, Загреб, Скопље, Сарајево, Ниш … . Под окриљем Савеза није било течајева за целу земљу. Пуковник Димитрије Павловић, члан управе соколског друштва Београд Матица, предложио је да се  предњаци соколских чета образују у Београду док су на одслужењу војног рока. Саму школу требало је да издржава Министарство војске и морнарице, а наставни план и наставнике давао је Савез сокола. Свој предлог поднео је старешинству Савеза Сокола Краљевине Југославије. У управи Савеза разматрао се предлог јануара 1932. Приликом аудијенције код краља Александра II заменик старешине Ђура Паунковић разговарао је са краљем о тој идеји. Идеја се допала краљу који је наредио министру војске да је приведе што скорије у дело. О оснивању школе обавештен је Драган Краљевић, министар физичког васпитања народа. Министар војске одредио је све појединости око оснивања школе, актом од 3. фебруара 1932. Први течај почео је 15. марта 1932. а трајао је до 7.5.1932. Настава се делила на три дела : 1. Соколски технички рад; 2. Војна обука и настава гађања; 3. Теоријска предавања, укључујући пољопривреду и задругарство.(9)

Савез Сокола је 22 децембра 1935. прославио 25 година старешинског рада  рада Ђуре Паунковића у Народном позоришту у Београду. Када је подигнута завеса за дугим столом седело је  старешинство Београд Матице у соколским одорама. Међу делегатима били су сарадници  Ђуре Паунковића у српском соколству пре Првог светског рата, који су због соколског рада робијали у аустријским тамницама. Међу њима  др. Лаза Поповић, др. Воја Бесаровић, Стеван Жакула и Милан Теодоровић. У средини стола био је  Ђура Паунковић.  Свечану седницу отворио је др. Милан Главинић, старешина Соколског друштва Београд Матица. Поздраве које је Главинић упутио  Ђури Паунковићу прихватила је цела дворана дугим клицањем „Живео !”. Затим је говорио др. Милорад Драгић. У свом говору дао је кратки преглед 25-годишње историје српског соколства, истичући улогу и значај Паунковића. Изнео је моменте стварања Српског соколског савеза од 1910. Нарочито је истакао тајни састанак у Загребу јуна 1914.  Говорили су Отон Гавранчић, Рудолф Прохаска, … . У име Руског соколског савеза Паунковића је поздравио Дрељинг, старешина руских сокола, предајући му повељу. У име Руског покрајинског соколског савеза говорио је генерал Артамонов, предајући у знак захвалности Паунковићу сребрни пехар. Др. Лаза Поповић поздравио је Паунковића  као предратни сарадник на стварању Српског соколског савеза и у име Соколске жупе Загреб. Др. Воја Бесаровић, старешина Соколске жупе Сарајево, поздравио је Паунковића  у име сарајевских сокола, ецирајући успомене на соколске жртве, бацања у тамнице и осуђивања на смрт. У име Новосадске жупе говорио је Кнежевић, предајући Паунковићу велики сребрни венац са посветом, … . Стево Жакула је у име предратних босанско-херцеговачких сокола, који су страдали због свог соколског рада и веза са Србијом, поздравио Паунковића. Војислав Илић-Млађи рецитовао је своју песму посвећену Паунковићу. Душан Пелеш поздравио је Паунковића у име Јадранске страже, подсећајући на успомене из 1911. о догађајима приликом слета српских сокола у Сремским Карловцима. …. . За своје заслуге Паунковић је одликован орденом Југословенске круне II степена. (10)   У ”Соколском вјеснику” ЧОС објављена су на првој страни два чланка о Паунковићу. Рудолф Прохаска истакао је у свом чланку : “… Брат Паунковић никада не пропушта ни једне прилике, а да не би дошао међу нас, да види наше прилике, да нас осоколи, да се с нама порадује и да с нама подели наше боли. … Он, поносни припадник победничког српског дела народа, видео је у уједињењу Соколства ојачање државног јединства … После подржављења … Соколства, веома је добро служио Соколству при отстрањивању великих препрека као тумач погледа и назора Двора и његове наклоности спрам Соколства.” (11)

Соколи су организовали своју савезну просветну школу.  Течај у Београду одржан од 9 до 22 августа 1937. отворио је заменик старешине Савеза Сокола Ђура Паунковић предавањем „Шта треба да радимо”. Нагласио је потребу чувања свега сокоског а тиме и чување свега народног. Вођство школе настојало је да се код течајаца развије саморадња. Живот течајаца био је уређен на интернатској основи. Вођа течаја био је Станојевић. З. Војновић, Гаћић и Атанацковић старали су се да течајцима боравак у школи буде што пријатнији. У току течаја школу је посетио Буковски, старешина свесловенског соколства. Поздравио је течајце и позвао их на слет у Праг. У просторијама Савеза Сокола одржана је прослава 60-година старешине Ђуре Паунковића. На прослави течајци су певали неколико соколских песама. У име течајаца Паунковића је поздравио Селимовић. Течајци су били на излету у Панчеву и на Опленцу. На Опленцу су се поклонили пред гробом краља Александра. (12) На течају од 7 до 20. 8. 1938. Савезном просветном школом управљао је савезни просветар Милош Станојевић, а отворио је Ђура Паунковић. (13) Узео је видног  учешћа  на соколским свечаностима у Прагу 1938. (14) Ђура Паунковић  умро је 17. 8. 1938. (15)

 

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

 

Напомене:

  1. „Брату Ђури Паунковићу“, „Соколски Гласник”, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 2; „Велики примери живога соколства”, „Братство”, Осијек, 15 септембра 1938, бр. 9, стр. 175,176;
  2. Др. В. Бесаровић, Сарајево, „Брат Ђура Паунковић“, „Соколски Гласник”, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 2;
  3. „Брату Ђури Паунковићу“, „Соколски Гласник”, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 2; „Велики примери живога соколства”, „Братство”, Осијек, 15 септембра 1938, бр. 9, стр. 175,176;
  4. „Руско соколство у нашој држави”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 децембра 1926, бр. 23, стр. 247;
  5. „Соколски слет у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 31. аугуста 1927, бр. 12-17, стр. 193, 194;
  6. „О успелом дечјем соколском слету у Н. Врбасу”, „Соколски весник”, Кула, септембар 1934 године, бр. 1;
  7. „Сизифовски подухват сокола”, „Око соколово”, Београд, јун 2016, бр. 59-60, стр. 29;
  8. „Јавна вежба Соколског друштва Београд II“„Соколски гласник“, Љубљана, 26 јуна 1936, бр. 26, стр. 4;
  9. Стеван Жакула, Историјат Школе за вођење соколских чета”, Гласник Опште и Народне гимнастике”, Београд, Децембар 1932, стр. 31-35;Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 23. априла 1933, стр. XLIII;
  10. „Прослава соколског јубилеја старешине брата Ђ. Паунковића у Београду”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1 јануара 1936, бр. 1, стр. 2;
  11. Рудолф Прохазка, „Соколски вјесник” ЧОС о брату Ђури Паунковићу“,„Соколски Гласник”, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 2;
  12. М. Сел-ћ, „Савезна просветна школа“, „Соколска просвета”, Београд, Септембар 1937, бр. 7, стр. 285, 286;
  13. Емил Кавгић, Воћин, „Савезна просветна школа у Београду“, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1938, бр. 11, стр. 218-220;
  14. Ђура Паунковић“, „Соколски Гласник”, Београд, 16 август 1940, бр. 33, стр. 3;
  15. „Велики примери живога соколства”, „Братство”, Осијек,  15 септембра 1938, бр. 9, стр. 175,176;

 

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here