Saša Nedeljković: SOKOLSKO DRUŠTVO U STAROJ PAZOVI

Podelite:

 

Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade.

U tome času održana je krajem septembra 1903. skupština srpske akademske omladine u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Donosile su se hitno rezolucije … . Osnovan je Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokola na sve strane u Austro-Ugarskoj monarhiji. Laza Popović stupio je u kontakt sa češkim sokolima. Nova sokolska društva osnivana su u svim srpskim krajevima pod Austro-Ugarskom. Sa svih strana stizale su Karlovačkom sokolu molbe za uputstva radi osnivanja sokolskih društava (iz Zagreba, Zemuna, Sombora, Korenice, Knina,Udbine, Melenaca, Pakraca, Dvora …). Ubrzo je osnovano 30 srpskih sokolskih društava, koja su podeljena na župe. Društvo u Karlovcima bilo je matica srpskog sokolstva na teritoriji Austro-Ugarske Monarhije. Iz Sremskih Karlovaca odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. Na Ravaničkim sokolskim sletovima srpski sokoli zavetovali su se da će se boriti za oslobođenje i ujedinjenje. (1) Narod koji je bio na hodočašću u Ravanici mogao se prilikom sleta upoznati sa sokolima i njihovim radom. Na Drugom sletu u Ravanici 1906. učestvovalo je oko 250 sokola od kojih je 170 vežbalo proste vežbe. Učestvovali su : Srpski soko iz Sremskih Karlovaca sa starešinom dr. Lazom Popovićem i 41 članom; Srpski soko iz Sremske Mitrovice sa starešinom Nikolom Popovićem i 28 članova; Srpski soko iz Rume sa starešinom dr. Miladinovićem i 31 članom; Srpski soko iz Šida sa podstarešinom St. Pajićem i 25 članova; Srpski soko iz Iriga sa sterešinom dr. Simom Grčićem i 18 članova; Srpski soko iz Vukovara sa starešinom dr. Sv. Novakom i 25 članova; … . Društva koja nisu vežbala proste vežbe bila su : Srpski soko iz Zagreba sa starešinom dr. Stojanovićem i 5 članova; Srpski soko iz Zemuna sa vođom A. Puljom i 10 članova; Srpski soko iz Osijeka sa vođom Josipom Soukupom i 3 člana; Srpski soko iz Vinkovaca sa vođom Vlad. Ignjatovićem i 6 članova; Srpski soko iz Novog Sada sa vođom dr. Svinjarcem i 10 članova. Bili je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa podpredsednikom Brankom Cijakom i delegacija Dušana Silnog” iz Beograda na čelu sa predsednikom Tasom Popovićem i sa povećim brojem članova i funkcionera društva. U Ravanici sva društva su u povorci krenula na jedan oveći plato iza manastira Ravanice, gde su vršili pokus za proste vežbe. Nakon pokusa okupili su se sokoli u dvorani gostionice na zajednički ručak. Izašavši iz dvorane sokoli su formirali povorku koja je krenula na vežbalište u Ravanici, gde se okupilo oko 6.000 gledalaca. Na čelu povorke je bilo 5 zastava, iza kojih su išli starešine društava, za njima su išla društva u sokolskom društvenom odelu, a za njima društva u gimnastičkom odelu.

Održana je javna vežba sa prostim vežbama, a onda je održano takmičenje u skoku u vis, u skoku u daljinu, u skoku sa motkom, u bacanju diska, kamena i koplja, i trčanju. U bacanju diska najbolji je bio starešina dr. Laza Popović. Bacane su gvozdene kugle teške 5 kilograma. Izvedena je srpska narodna igra bacanje kamena teškog 16 kolograma. Posle takmičenja razvila se narodna slava uz pevanje, sviranje i igranje. (2)

Srpski Soko u Staroj Pazovi osnovan je 15 avgusta 1906. kao peto srpsko sokolsko društvo, posle Sremskih Karlovaca, Šida, Zemuna i Novog Sada. Dr. Jovan Barać, opštinski lekar, i Jovan Vučković sa 22 građanina osnovali su Srpski soko. Uz pomoć dr Laze Popovića i karlovačkih sokola sačinjena su Pravila društva i pripremljena je prva javna vežba septembra 1906. U Golubincima su u oktobru 1907. zajedno sa vežbačima iz Sremskih Karlovaca održali drugu javnu vežbu. Učestvovali su 1907. na dve zajedničke vežbe, u Vojki i Golubincima, sa sokolima iz Vojke, Inđije, Golubinaca, Čortanovaca i Sremskih Karlovaca. Sokoli iz Stare Pazove sa 17 članova posetili su slet u Ravanici 1910. Učestvovali su 1912. na velikom Javnom sokolskom času u Beogradu. (3) Boško Mašić postao je vođa 1909. Učestvovao je kao dobrovoljac u turskom, bugarskom i Prvom svetskom ratu.

Slovačko sokolsko društvo je od 1912. radilo pomagano od slovačke župe iz Čikaga. Glavni osnivači bili su Pavel Bloh i Miroslav Galante. Dva su društva sarađivala do Prvog svetskog rata. Početkom Prvog svetskog rata prekinut je rad oba sokolska društva. U novembru 1918. oživeo je rad u oba sokolska društva. Boža Salamun, Srbin katolik i srpski dobrovoljac iz Šibenika u svojoj pesmi Doček srpske vojske u Staroj Pazovi” opisao je doček 7 novembra 1918. Posle Prvog svetskog rata 1919. Srpski soko ujedinio se sa Slovačkim sokolom. Sokolsko društvo Stara Pazova učestvovalo je na sletu u Zagrebu od 15 do 17. avgusta 1924. Sokolsko društvo je bilo središte kulturnog i prosvetnog rada mesta i okoline. Na akademiji posvećenoj proslavi Dana Ujedinjenja, 1 decembra 1926. izveden je pozorišni komad Mrtva straža” tragedija iz života Istrana koji su tada bili pod Italijom.

Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo je 19. juna 1927. 20 godina od svog osnivanja. Već rano ujutro osećalo se praznično raspoloženje u mestu. Sokoli iz Stare Pazove kao i iz Novih Karlovaca, sastali su se ujutro u sokolani i sa zastavama krenuli na stanicu, gde su dočekali sokole i sokolice iz Beograda, Zemuna, Sremske Mitrovice, Sr. Karlovaca i Petrovca. Proslavi su prisustvovala sokolska društva Beograd I, Zemun, Sremska Mitrovica i Novi Karlovci. Sa stanice je krenula povorka do opštine u čijem je dvorištu održala proba. Posle probe formirala se nova povorka sa sokolskim zastavama i zastavom dobrovoljaca, sa vojnom muzikom, sa sokolskom i narodnom konjicom i mnogobrojnim narodom iz mesta i bliže okoline. Povorka je obišla glavnije ulice mesta. Kada je povorka ponovo stigla do opštine starešina Živojin Mihajlović u svom govoru pozdravio je prisutne. Posle njega govorio je delegat župe dr. Voja Kujundžić o sokolstvu i njegovim idejama. Iza njega govorio je Pera Lazarević, koji je istakao važnost sokolskih društava za ujedinjenje. Predsednik opštine Martin Uhrik pozdravio je goste i građanstvo na slovačkom jeziku. Posle njega održao je govor u nacionalnom duhu Miloje Aranicki. Govornici su isticali značaj sokolstva u najnovijoj istoriji. Banjalučki proces bio je uperen uglavnom protiv sokola. Za vreme Prvog svetskog rata sokolska društva su rasturena ali se ipak pobedilo. Posle te pobede Sokolstvo je stajalo pred teškim zadatkom da sačuva ono što je teško i krvavo stečeno. Posle podne održana je javna vežba a uveče zabava u sokolani. Povorka i javna vežba davali su sliku malog sleta. Gradnja sokolskog doma počela je 1927. a dom je bio završen 1931. Izgradnju je pomogla opština, ali su glavna sredstva dobijena od sokolskih priredbi i priloga. Prilozi su bili od 212 pojedinaca, ustanova i organizacija među kojima i sokolska društva iz 63 mesta Jugoslavije. (4)

Zastava Mesnog odbora ratnih dobrovoljaca u Staroj Pazovi osveštana je 1. avgusta 1924. Zastavi je kumovao izslanik kralja, general Stevan Hadžić. (5)

Sokolsko društvo u Staroj Pazovi organizovalo je 8. marta 1930. proslavu osamdesetogodišnjice čehoslovačkog predsednika Masarika u velikoj sali hotela Petrović. Sala je bila ukrašena čehoslovačkim i jugoslovenskim zastavama a slike kralja Aleksandra i Masarika bile su okićene zelenilom. Svečanost je otvorena čehoslovačkom i jugoslovenskom himnom, koje je pevalo pevačko društvo “Gusle”. Od prisutnih predstavnika društava na proslavi su govorili : Nikola Petrović u ime Narodne Odbrane, Srpske pravoslavne opštine i pevačkog društva “Gusle”; Bogdanka Klajić u ime Kola Srpskih Sestara; dr. Branko Kijurina u ime Udruženja dobrovoljaca; Miloje Aranicki u ime Čitaoničkog kluba; Georgije Mihajlović u ime Crvenog Krsta; Stanko Babin u ime Srpske zemljoradničke zadruge i Čitaonice i Branko Petković u ime Zanatlijske omladine. Svečanost je završena sveslovenskom himnom “Hej Sloveni”, dok je igranka i veselje nastavljeno do kasno u noć. (6) U Odboru za gradnju Sokolskog doma bili su Slavko Ivković, tajnik Samko Babik, starešina društva dr. Čipčić, zamenik starešine dr. Vl. Vereš i blagajnik M. Levec. Novac za gradnju doma stigao je uglavnom iz Južne Srbije i Slovačke. Sokolska delegacija pod vođstvom starešine društva dr. Čipčića, zamenika starešine dr. Vereša i članova uprave Babika, Ivkovića i Gajića posetila je sreskog načelnika Stanimira Lazića u vezi da zamoli za pomoć u gradnji doma. Sreski načelnik je obećao delegaciji da će svim silama nastojati da pomogne akcije sokola.(7)

Sokolsko društvo posvetilo je 5. oktobra 1930. kamen-temeljac Sokolskog doma Kralja Petra. Ujutro su došla sokolska društva iz beogradske i novosadske župe. Formirana je povorka na čelu sakonjicom i predstavnicima, muzikom i uz pucanje prangija krenula je sa stanice u mesto. Posvetu kamena-temeljca obavili su pravoslavni, evangelistički i rimokatolički sveštenici, nakon čega je pročitana povelja i položena u temelje doma. Posveta je obavljena uz prisustvo ogromnog broja naroda. Nakon posvete priređen je zajednički ručak, na kome je bilo preko 100 uzvanika. Predstavnica Kola Srpskih Sestara, Bogdanka Klajić nazdravila je i čestitala uspehu sokolstva u mestu. U ime Slovačko-sremskog seniorata evangelističke crkve nazdravio je Samko Babik, ističući bratsku uzajamnost i slovensku solidarnost. Knjižničar sokolskog društva Živojin Mihajlović pozdravio je sve ostale goste, kao i graditelje doma Momira Korunovića i Predraga Zrnića. Posle podne održana je javna vežba. U veče održana je svečana akademija, a posle bilo je veselje do kasno u noć. (8)

U domu se razvio rad na sportskoj gimnastici, atletici i grupnim sastavima, zatim u odbojci, streljaštvu, kulturno-prosvetni rad. U okolnim selima društvo je osnivalo sokolske čete i to u Krčedinu, Vojki, Golubincima, Novom Slankamenu, Novim Karlovcima, St. Banovcima. Sokolsko društvo Stara Pazova učestvovalo je na svim sokolskim sletovima u zemlji ( Beograd, Zagreb, Vojka, St. Banovci, Belegiš, Stari Slankamen, Novi Karlovci, Kisač, Petrovci, Batajnica, Inđija, Pančevo, Sremska Mitrovica, Beograd) i inostranstvu (Prag i Sofija). (9)

Starešina društva dr. Branko Čipčić održao je 1929. komemorativno predavanje o Vladimiru Gortanu, streljanom u Istri od fašističke Italije. U predgovoru Spomenice koju je izdalo Sokolsko društvo u Staroj Pazovi dr. Laza Popović istakao je : Nije bilo veće sirotinje, nije bilo manje iskustva, nije bilo gorih prilika, pa se obaralo, jurišalo i zauzimalo, uvek napred i sa ogromnim oduševljenjem samo napred … onih divnih đaka, bogoslovaca i omladinaca fruškogorskih od pre dvadesetpet i više godina, … Čudna su i velika vremena bila, ali za nas nisu prošla.”.

Kada je Higijenski zavod iz Novog Sada 1928. zatražio od opštine Stara Pazova zemljište za zdravstvenu stanicu, Sokolsko društvo je ustupilo zemljište za gradnju zdravstvene stanice. Na konferenciji održanoj 24. maja 1929. između predstavnika Higijenskog zavoda Ministarstva Narodnog Zdravlja u Novom Sadu sa delegatima sokolskog društva i Kola Srpskih Sestara postignut je sporazum da sokolsko društvo ustupi zemljište za gradnju doma, a da se uz Sokolanu sazida zdravstvena stanica povezana hodnikom sa sokolskim domom.(10) Sokolski dom bio je na najlepšem mestu ulice prestolonaslednika Petra. Zdravstvena stanica pored socijalno-higijenskih zadataka, imala je i školsku polikliniku, koja se starala o zaštiti zdravlja učenika i nastavnika i o polikliničkom lečenju bolesnih. Sokolski dom je bio povezan sa stanicom, tako da se iz sokolske garderobe išlo u kupatilo zdravstvene stanice. Sokoli su posle svakog vežbanja mogli da se tuširaju pod staničnim tuševima. Ovim su mogli sokolići da se od detinjstva privikavaju na higijenu i da to shvate kao svoju svakodnevnu potrebu. Sokole u Staroj Pazovi posetio je Gangl 1931. Na stanici I zamenika starešine Saveza sokola Gangla dočekali su svi sokolski odbornici sa svojim starešinom na čelu i zastupnik sreskog načelnika. Gangl je razgledao sokolski dom i letnje vežalište. Nakon toga posetio je Slovački narodni dom, gde se upisao u spomen-knjigu. (11)

Sokolsko društvo Stara Pazova imalo je 1937. 114 članova i 28 članica. Imalo je 24 vežbača i 11 vežbačica. Na dan 31.12.1936. imalo je 151 člana, 41 naraštajca i 236 dece, ukupno 428 pripadnika. (12) Drugo prosvetno okružje u Staroj Pazovi priredilo je svoj I prosvetni tečaj 28.2.1937. u prostorijama Sokolskog doma. Na tečaju je bilo 14 članova sokola, iz Stare Pazove 10, a iz Starih Banovaca, Inđije, Novih Karlovaca i Golubinaca po jedan. Od 7 do 12 časova održana su 5 predavanja. (13)

Sokolsko društvo Stara Pazova vezalo je Vukovu proslavu sa proslavom 19- godišnjice dolaska srpske vojske u Staru Pazovu i 7. 11. 1937. održalo večernje poselo u sokolani. Prosvetar župe Beograd Momir Sinobad predavao je o Vukovim zaslugama za srpski narod, izloživši zašto sokoli naročito poštuju Vuka. Zatim je dr. Đ. Mihajlović u iscrpnom predavanju prikazao proboj solunskog fronta i dolazak srpske vojske u Staru Pazovu. Prihod posela bio je namenjen za podizanje Vukove zadužbine.(14)

Na poziv matičnog društva iz Stare Pazove Sokolska četa u Golubincima pristupila je prikupljanju priloga za postradale od vremenskih nepogoda. Istakli su da su prihvatili poziv voljni uvek pomoći bližnjem. Sokolska uprava zamolila je sve imućnije meštane, da siromašnima priteknu u pomoć sa kolskom spregom i radnom snagom. (15)

Sa sokolima i sa Zdravstvenom stanicom sarađivalo je Kolo Srpskih Sestara Stara Pazova. Učestvovalo je na svim sokolskim proslavama. Osnovano je 22.4.1904. kao Dobrotvorna Zadruga Srpkinja, a od 31.3.1923. delovalo je kao Kolo. Arhitekta Državnog higijenskog zavoda Radonić besplatno je izradio planove za podizanje sprata na domu Kola i vršio nadzor nad gradnjom. Održavanjem privatnog zabavišta Kola udaren je temelj državnom zabavištu. Zaslugom Kola održana je u Staroj Pazovi Državna mešovita građanska škola. Stara Pazova proslavila je 7.novembra 1938. 20 godina od ulaska srpske vojske. Članica Kola učiteljica Olga Ivanović je zajedno sa ostalim delegatima iz mesta na Oplencu zapalila voštanicu na grobu kralja Aleksandra. Radile su na propagiranju srpsko-sremske narodne nošnje.U domu Kola održan je do 15 aprila 1939. tečaj umetničkog tkanja. Tečaj je vodila nastavnica Marija Hubert iz Beograda. Tečaj su pohađale delom članice Kola a delom ostale građanke mesta (njih 23). Učile su pirotsko tkanje, zumak, kelim, goblen i persisko tkanje. (16)

Zajedno sa Državnim higijenskim zavodom u Novom Sadu otvorile su 1940. tečaj domaćičke škole sa internatom u svom domu. Higijenski zavod poslao je 2 svoje nastavnice. O tečaju je vodila brigu Zdravstvena stanica a higijenu je predavao njen šef dr Vladimir Vereš, dugogodišnji saradnik Kola. Tečaj je pohađalo 17 devojaka iz mesta. Jugoslovenski Ženski savez u Beogradu uputio im je poziv da se prijave za razne radove u slučaju rata, kako bi zamenile muškarce. Članice Kola (njih 20) su svršile niži samarićanski tečaj koji su održavali lekari u okviru društva Crvenog krsta. Uputile su sa ostalim meštanima delegata na Oplenac da upali voštanicu na grobu kralja Ujedinitelja na dan ulaska srpske vojske u Staru Pazovu 7.11.1939. Na Materice pozvale su sve Privrednikove pitomce šegrte u mestu u njihov dom. Zdravstvenoj stanici su pomagale u održavanju Đačke Trpeze. Posetile su čajanku Dobrotvorne Zadruge Srpkinja u Inđiji i Sveslovensku zabavu Glavnog odbora u Beogradu sa 12 članica u narodnoj nošnji. (17)

Sokoli su 27. marta 1941. organizovalo demonstracije. Posle Aprilskog rata 1941. Savez sokola bio je zabranjen. Tokom rata sokolski dom je bio ruiniran, jer su ga vojske svih vrsta i strana koristile. Posle Drugog svetskog rata nove vlasti su umesto sokola stvorile prvo fiskulturna društva, pa gimnastička, koja su kasnije dobila ime Partizan. Bivši sokoli obnovili su svoj dom. Društvo „Partizan” imalo je posle rata 9 prednjaka i 5 prednjakinja iz bivšeg sokolskog društva. Vežbala se gimnastika, atletika, odbojka, streljaštvo, šah, ping-pong i košarka. Organizovani su letovanja na moru i zimovanja sa skijaškim tečajevima. Društvo je učestvovalo na opštinskim, sreskim, pokrajinskim, republičkim i saveznim takmičenjima. Partizan u Staroj Pazovi je 1955. imao 527 članova. Dom im je bio oduzet, a društvo je vežbalo po školskim salama sa malim brojem sprava. Sokolsko društvo Stara Pazova obnovilo je svoj rad 1997. Obnovili su ga Jan Turan, načelnik, i Zlatko Karavla, predsednik Društva „Partizan” udruženi sa starim sokolima i vežbačima. Sokolsko društvo je proslavilo 100 godina od osnivanja Svečanom akademijom u velikoj sali Doma društvenih organizacija. Akademija je priređena bez vežbačkog programa, jer društvo nije dobilo nazad svoj dom. Hor Stare Pazove pevao je himnu Bože pravde” i dve sokolske pesme Poleti sokole” i Malena je Fruška Gora”. Svečanu sednicu otvorio je starešina društva Petar Lađević-Dišo, pozdravivši veliki broj bivših vežbača DTV Partizan” i goste. Bilo je prisutno i nekoliko još živih sokola, koji su učestvovali u vraćanju starog imena društvu. Načelnik društva Jan Turan bio je prednjak i načelnik u DTV Partizan”. U ime Saveza Soko Srbije govorila je starešina Saveza Gordana Rajnović. Govorila je i Milijana Krstić, iz batajničkog sokola, koja je više godina radila u društvu Stara Pazova. Povodom proslave 100 godina društva štampana je knjiga Miroslava Kičinja Sokolsko društvo Stara Pazova 1906-1941”. (18) Takođe je obnovilo svoj rad i Kolo Srpskih Sestara u Staroj Pazovi.

Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. U Staroj Pazovi osnovana je 1904. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja a 1906. osnovano je gimnastičko društvo Srpski Soko. Početkom Prvog svetskog rata 1914. prekinut je rad sokolskih društava, ali je u novembru 1918. oživeo. Srpski soko u Staroj Pazovi ujedinio se sa Slovačkim sokolom 1919. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja delovala je od 1923. kao Kolo Srpskih Sestara. Sa njima su sarađivali Udruženje dobrovoljaca, Narodna Odbrana i pevačko društvo “Gusle”. Sokoli i Kolo radili su u svojim domovima. Društva su bila središte patriotskog, kulturnog i prosvetnog rada u Staroj Pazovi i okolini. Nacionalna društva delovala su do Aprilskog rata 1941. Posle Drugog svetskog rata nova vlast je umesto sokola stvorila Društvo za telesno vaspitanje Partizan sa bivšim sokolskim prednjacima. Sokolsko društvo Stara Pazova obnovilo je svoj rad 1997.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

  1. Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 110,111, 136-139; B.J., Karlovački soko”, Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;

  2. J. Hanuš, II. slet srpskog sokolstva u Ravanici”, Sokol”, Zagreb, 15.kolovoza 1906, br. 8, str. 121, 122, 123;

  3. M.G.S. „Sokolsko društvo Stara Pazova”, Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 135; Dr.V., 20 godišnjica staropazovačkog sokolskog društva”, Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 30. septembar 1927, br.18.-19, str. 312; Pavle Vračarić, Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo jubilej 100 godina od osnivanja”, Oko Sokolovo”, Beograd, avgust 2007, br. 29-30, str. 8;

  4. Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; Pavle Vračarić, Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo jubilej 100 godina od osnivanja”, Oko Sokolovo”, Beograd, avgust 2007, br. 29-30, str. 8, 9;

  5. Predrag S. Jerinić, Organizacije Saveza ratnih dobrovoljaca u kraljevini Jugoslaviji”, Dobrovoljački glasnik”, Jun 2006, br. 27, str. 49;

  6. Sokolsko društvo St. Pazova”, Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 11. aprila 1930, br 7, str. 6;

  7. Dr. V., „Gradnja sokolskog doma u St. Pazovi”, Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8. marta 1930, br. 4, str. 5;

  8. Sokolsko društvo St. Pazova”, Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 21. oktobar 1930, br. 26, str.4,5;

  9. Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; Pavle Vračarić, Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo jubilej 100 godina od osnivanja”, Oko Sokolovo”, Beograd, avgust 2007, br. 29-30, str. 8, 9;

  10. Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; M.G.S. „Sokolsko društvo Stara Pazova”, Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937,br. 7, str. 135;

  11. Dr.V. „Sokolsko društvo St. Pazova”, „Poseta I zam. Starešine Saveza br. Gangla”, Sokolski glasnik”, Ljubljana, 10. septembra 1931, br. 37, str. 3;

  12. Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 10, 27, „Oko Sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;

  13. Drugo prosvetno okružje (Stara Pazova)”, Vesti, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 maja 1937, br. 6, str. 124;

  14. Sokolsko društvo Stara Pazova”, Sokolski život, „Oko Sokolovo”, Beograd, 4 februar 1938, br.2;

  15. Sokolska četa u Golubincima”, Sokolski život, „Oko Sokolovo“, Beograd, 15 jun 1938, br. 6;

  16. Kolo Srpskih Sestara – Stara Pazova”, Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/1939 poslovnu godinu”, Beograd, 1939, str.89-91, Vardar XXVIII kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1940 godinu”;

  17. Kolo Srpskih Sestara – Stara Pazova”, Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za prostu 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd 1941, str.86, 87, Vardar XXX kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940;

  18. Pavle Vračarić, Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo jubilej 100 godina od osnivanja”, Oko Sokolovo”, Beograd, avgust 2007, br. 29-30, str. 8, 9, 10;

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here