Saša Nedeljković: Sokolsko društvo Zenica

Podelite:

 

Sokolsko društvo Zenica bilo je deo Sokolske župe Sarajevo. U upravi društva 1934. bili su : starešina Radomir Najd. Pašić, I zamenik starešine Bogoljub Jajčanin, II zamenik dr. Bruno Novak, III zamenik Husein Kulenović, tajnik Džemal Serdarević, prosvetar Jovan Rajković, blagajnik Milenko Čolić, načelnik Milan Lubura, I zamenik Ljubo Petronić, II zamenik Ilija Mlađenović, referent za za sokolske čete Rade Mrđa, društveni lekari : dr. Asko Borić, dr. Adolf Zamolo, dr. Adolf Goldberger. Članovi uprave su bili : Franjo Švab, inž. Ferdinand Šinkovec, Mladen Dunđerović, Mihajlo Marinović, Milan Jovičić, inž. Marko Vasiljević, inž. Milan Marušić, Jaroslav Skritek, Mehmedalija Tarabar, Ilija Jovanović. Zamenici su bili : Petar Stajić, Ferdo Štorh, Mirko Benčić, Matko Marić, Matija Kulundžić, Marko Savić, Marko Radić, Ivan Narančić, Andrija Mijatović i Milan Milošević. Revizori su bili : Stjepan Malić, Milorad nikolić, Asim Šestić, Kosta Čelić i Nikola Lončarić. Zamenici su bili : Ferdo Primožić, Šandor Trinki, Rude Maršanić, Mario Atias i Stanko Stojanović. U Sudu časti bili su : dr. Ivo Gej, inž. Radovan Marković, Oto Vajs, Ilija Kalinić i Muhamed Kundalić. (1)

Posle ubistva kralja Aleksandra 1934. sokolske župe i društva hodočastili su do kraljevog groba. Predstavnici sarajevske Sokolske župe pohodili su 1934. grob kralja Aleksandra u Zadužbini Karađorđevića na Oplencu. O tome su pisali u „Sokolskom glasniku“. Putovanje vozom provedeno je u postu i molitvi. Od Aranđelovca sokoli su putovali peške, bez zalogaja hleba, posteći. Sokoli svih vera, među kojima žene, devojke, starci sa sela i grada, pešačili su do Topole, a od Topole, pošli su na komandu u korak i marširali do oplenačke zadužbine. Pred crkvom delegacija sokola zatekla je ogromne mase naroda, koje su došle da se poklone seni svog kralja. U porti crkve su se mogli čuti svi dijalekti i videti ljudi iz svih krajeva Kraljevine Jugoslavije. Pre sokola ušla je u zadužbinu delegacija nacionalnih željezničara. Iza njih su sokoli ušli u kriptu. Na čelu je bio najstariji sokolski radnik iz župe Milan Hadži-Vuković, starešina sokolskog društva Foča. Nosio je pozlaćenu urnu sa zemljom uzetom sa grobova junaka i mučenika s Pala, Foče, Zenice, Blašnje. Sokolska delegacija išla je za njim. Stari gorštaci sa Romanije i Sokoca zaplakali su ispred groba svog kralja. Nad grobom u tišini, prekidanom jecajima sokola i sokolica, govorio je Radmilo Grđić. U svom govoru istakao je : „Kralju naš! Sarajevo Ti šalje Sokole po crnu i žalosnu putu. Kad smo lani dolazili, pratili su nas radosnim kliktanjem naš zanosni Trebević, naše poljane i gore, planina nas dodavala planini, brodili smo Srbiju zemlju plemenitu i junačku Šumadiju da upalimo kandilo sokolske zahvalnosti nad grobom Tvog velikog Oca, s buktinjom zapaljenom vatrom naših srdaca. A sada nas ispratiše tuge goleme i srca slomljena, Vojvodo naš i rano naša neprebolna. Romanija nam ne klikne veselo, jer joj se srce okameni crnog dana marseljskog. Naše crne majke zaplakaše, naše sestre raspletoše žalosne kose, a čobanče prebi frulu, zaleleka i pisnu ko ranjen soko. Mi Ti nosimo njihove suze i tugu čemernu. Prinosimo na Tvoj sveti grob zemlju s grobova naših mučenika i junaka. Njihovi grobovi nisu više hladan kam. Oni govore jasnije i rečitije nego ikad pokolenja koje mora da izvrši amanet Kralju! Bosna je danas krvavo stisnuta pesnica, Sarajevo je ognjeni mač. Na njegovu vrhu nosimo našu zakletvu da ćemo čuvati Jugoslaviju. Kako se pravo zakleli tako nam Bog pomogao!”. „Tako nam Bog pomogao” odjeknulo je kriptom. Tada je Hadživuković, uplakan, spustio urnu na grob kralja Aleksandra. Na urni su bile reči : „Sokoli župe sarajevske prinose zemlju s grobova mučenika i junaka na grob Viteškog Kralja sa zakletvom „Idemo Vašim svetlim tragom”. Time je završena svečanost. Sokoli su se razišli duboko potreseni sa utiscima koji se nisu mogli zaboraviti. (2) Sokolsko društvo Jajce otvorilo je 9 juna 1935. svoj Sokolski dom Kralja Petra Velikog Oslobodioca. Tom prilikom razvijena je društvena zastava. Na svečanosti je prisustvovao ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer. Uveče 8 juna 1935. ceo grad je poprimio svečani izgled, nije bilo kuće na kojoj se nije vila zastava. Dom je bio rasvetljen reflektorima i iskićen vencima. Iste večeri stigli su sokoli iz Zenice, Bugojna, Travnika i Sarajeva sa muzikom sarajevskog društva. Sutradan su vozovima na pruzi Šipada, i posebni voz iz Sarajeva, autobusima i kolima stizali sokoli iz Drvara, Prijedora, Sanskog Mosta, Ključa, Mrkonjić Grada, Banja Luke, Gradiške, Glamoča, Bugojna, Kupresa, Zenice, Visokog, Travnika i Sarajeva. Gostiju na proslavi bilo je oko 2.000. Nakon nastupa na stadionu Elektrobosne svečana povorka krenula je ispred novog doma kroz grad. Posle povorke i defilea otvoren je dom. Svečanost je otvorena “Sokolskim pozdravom” koju je pevao pevački hor Sokolskog društva Jajce. Nakon pozdrava starešine društva dra Branisavljevića, izaslanik kralja major Nikola Basaraba otvorio je svečano dom. Govorio je ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer, starešine župa iz Banja Luke i Sarajeva. Svečanost je završena pesmom “Iz bratskog zagrljaja”. Posle podne na stadionu Elektrobosne održan je okružni slet. Za vreme vežbi svirala je muzika društva Sarajevo, a za vreme nastupa i otstupa mesna vatrogasna muzika. Vežbalo je 544 vežbača, od toga 130 iz društva Jajce. Sokolske čete su bile iz Drvara, Ključa, Prijedora i Sanskog Mosta. Uveče je u domu priređena svečana akademija na kojoj je pevao mešoviti pevački hor društva Jajce. Na programu su bile ritmičke igre društava Jajce i Mrkonjić Grad, a akademija je završena alegorijom “Na vrelu bratstva”. (3)

Sokolska župa Sarajevo održala je slet 6 juna 1937. u Zenici. Pre početka sleta održana je akademija u Sokolskom domu. Na akademiji prisustvovalo je 3.000 sokola. Održano je saborovanje u Sokolskom domu. Bile su zastupane civilne i vojne vlasti, a Savez Sokola zastupao je dr. I. Jelavić. Sabor je otvorio starešina župe Besarović, a u ime Savez Sokola pozdravio je prisutne dr. I. Jelavić. Tema sabora bila je Petrova petoljetka, o kojoj je govorio njen osnivač Radmilo Grđić. Povorka je krenula gradom, burno pozdravljena od građana. Povorka je stala pred Sokolskim domom gde je u ime Savez Sokola pozdravio dr. I. Jelavić. Ujutro je održano župsko takmičenje za prelaznu zastavu koju je kralj Petar darovao za sokolske čete. Posle je održan javni čas. Posle javnog časa predana je pobednicima zastava. Pobednike je pozdravio dr. I. Jelavić. (4)

Film “Oj letni sivi sokole” prikazivan je širom Jugoslavije. Film je 1937. prikazan u Beogradu, Prilepu, Kosovskoj Mitrovici, Starom Trgu, Bitolju, Prištini, Prizrenu, Šabcu, Valjevu, Crvenki, Čačku, Pančevu, Zemunu, Zenici, Starom Bečeju, Mostaru, Tesliću, Kovinu, Kragujevcu i Sarajevu. (5)

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :

  1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik, I”, Beograd, 1934, str. CVII;

  2. Sokoli sarajevske Sokolske župe na Oplencu”, Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 5;

  3. Okružni slet povodom svečanog otvorenja sokolskog doma Kralja Petra Velikog Oslobodioca i razvijanja društvene zastave”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 jula 1935, br. 29, str. 3,4;

  4. Slet župe Sarajevo u Zenici”, „Bratstvo”, Osijek, maj-juni 1937, br. 5-6, str. 26;

  5. Izveštaj o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 23.aprila 1939 godine”, str. 73;

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here