Слободан Осмокровић: Устава из доба Kнежевине и Kраљевине Србије -други део

Поделите:

У овом другом, завршном делу, следи осврт на преостала четири Устава, са карактеристикама које садрже.

5) Устав из 1901. године – „Априлски“ –

По доласку на престо краљ Александар је немогавши али и не желећи да влада у парламентаризму, својим другим државним ударом, обуставио Радикалски устав из 1888. године и вратио у поредак Устав од 1869. године, напустивши начело монархијског парламентаризма. Устав из 1901. године, „Априлски“ октроисао је краљ Александар притиснут унутрашњим и спољнополитичким проблемима. Немогућност стицања великог савезника, непопуларна женидба, смрт оца, непријатељски настројени радикали, јавно мњење, јесу разлози краљеве одлуке да подари устав. Тај устав био је искорак у прошлост, Влада није била парламентарна већ монархова – сам је поставља и смењује. Назадне карактеристике огледале су се у ограничавању грађанских права и слобода као и у изостављању установе Велике народне скупштине. Устав је био „крпеж без много јединства“.

6) Устав из 1903. године…

Овај устав је донет након што се, по Мајском преврату, расправа о новом уставу свршила одлуком да се врати Радикалски устав из 1888. године, тј. да се реактивира. Ипак у односу на Радикалски устав извршен је немали број измена (42), али су основне одредбе остале исте. Устав је донет 5. јуна 1903. године, поштовањем важеће процедуре. Тим уставом је монархова власт још више ограничена, а парламентарна влада потпуно је преузела руковођење државом. Више није било силе и моћи оличене у краљевској власти. Последњи Устав монархистичке Србије ослободио је политичку енергију грађанства и целога друштва омогућивши пуни друштвени и политички развој. Тај Устав и његов оригинал из 1888. године показали су да у Србији у оквиру монархијског уређења, постоје основи слободног и демократског друштва.

7) Устав из 1921. године – „Видовдански“ –

До доношења овог устава настао је период који се звао „државноправни провизоријум“. У том прелазном периоду вршене су припреме за доношење највишег акта. Политички значај будућег акта усијавао је јавну сцену Kраљевине где су једни одбацивали конструктивност а други стајали на својим визијама устава. Пре доношења устава у тој младој и крхкој држави, створене су две чврсте позиције. Једна – српска – и друга која је тражила федерално или конфедерално уређење. Тај расцеп се ширио, ретко стагнирао и смањивао, те је трајао колико и Kраљевина. Устав је донет тесном и оспораваном већином, значио је победу опције која се залагала за јединствену, парламентарну монархију. Видовдански устав је демократски по начину доношења јер га је изгласала Уставотворна скупштина, и добрим делом демократски по основним начелима. Ипак механизми парламентарног система нису успели да изграде политичке темеље као што су стабилан вишестраначки систем и поштована подела власти. Након убиства хрватских посланика, краљ је укинуо парламентаризам и приграбио сву власт а Устав је суспендовао. Обзиром да није успео резом да реши настале политичке, националне супротности, да сузбије сепаратне тежње, нити да троимени народ интегрише у Југословене, краљ Александар одлучује да своју апсолутну власт легализује уставом…

8) Устав из 1931. године – „Септембарски“ –

Донесен 3. септембра 1931. године, вратио је поделу власти али задржао бројне елементе диктатуре, промовишући краља „заточеником народног јединства и државне целине, чуваром њихових свагдашњих интереса“..Организацијом власти по том уставу нису превазиђени недостаци док је био на снази претходни устав. Kраљева превласт била је огромна и чинило га је влашћу изнад власти. Угасио је старе националне грађанске партије, означивши их носиоцима политичких сукоба, а у међувремену и даље су остали лоши српско-хрватски односи. Стварне поделе власти по овом уставу било је јако мало. Септембарски устав донет је недемократским путем -краљевим указом и проткан је апсолутизмом шефа државе.

Смрћу Kраља 1934. године у Марсељу, прекинут је континуитет личне власти, али не и тековине у структури власти, коју је преузело намесништво са Павлом Kарађорђевићем на челу. Пред крај државе ревидиран је Устав, доношењем Уредбе о Бановини Хрватској, а у циљу очувања државе. Ова новина у подели власти и територијалној организацији није продужила живот Kраљевини и Уставу…

***** Овим се завршава осврт на карактеристике Устава из доба Kнежевине и Kраљевине Србије, као и периода из прве Југословенске државе.

Слободан Осмокровић: Осврт на карактеристике Устава из доба Kнежевине и Kраљевине Србије

Слободан Осмокровић, Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here