Тврђава Петрус налази се 11 километара североисточно од Параћина, на узвишењу код села Забрега и окружује га река Црница. Његови владари су били, савременици цара Душана и кнеза Лазара, жупан Вукослав и његов син Цреп.
У доба Римљана је на месту Петруса постојало утврђење, зато што су у њему нађени бакарни новчићи, а они су данас постали део збирке Завичајног музеја у Параћину. У VI веку ту је постојало византијско утврђење, што је подигнуто у склопу са Јустинијановим (527~565) радовима, на утврђењу византијске власти. У околини тврђаве Петрус у X веку су населили монаси испосници. Нова тврђава је саграђена од доба Стефана Немање, та област представља српске државе Немањића и једину област на десној обали Велике Мораве. Жупану Вукославу је средином XIV века Цар Душан доделио област око Петруса, та област се од тада назива Пустош Петрус.
Остаци бедема Малог Града; Фотографисао ЦрниБомбардер (преузето са Викимедијине Оставе).
Управа над тврђавом прелази на његовог сина војводу Црепа 1371. године када је он умро, а Вукославов други син замонашио се под именом Дионисије. Почетком девете деценије XIV века, војвода Цреп са својим суседом Витомиром, разбија Османлије на реци Дубравици код Параћина. Последњи податак о тврђави Петрус везан је за 1413. годину када га је заједно са већим бројем других тврђава заузео Муса Бајазитов син. Петрус је запустео или након Мусиног разарања 1413. године или после пропасти средњовековне Србије 1459. године, пошто је врло брзо изгубила на стратешком значају.
Петрус је данас већим делом у рушевинама, а у његовој близини се налазе остаци два манастирска комплекса, посвећених светом Јовану Главосеку и светој Марији Благој. Међу рушевинама Петруса, налази се и велика стена (дугачка око 8 метара и висока око 6 метара), која је у народу позната као Крстата стена, а у близини тврђаве се налази и пећина, са великим улазним отвором.
Рушевине тврђаве Петрус се налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја, у склопу заштићене споменичке целине Петрушка област.
У доба Римљана на месту Петруса постојало је утврђење;
Изглед тврђаве
Тврђава Петрус има основу неправилног издуженог шестоугла. На западној страни, са које је најлакши улаз у град, налази се Мали Град са Донжон кулом, смештен на највећој тачки утврђења (око 320 метара). Од њега се бедеми оштро спуштају низ падину брда ка југу и северу, после чега се окрећу ка истоку, пратећи падину.У близини кањона Црнице, они поново мењају смер и оштро се пењу ка врху падине, да би се спојили код четворостране куле, смештене на источном крају утврђења, на врху оштрих стена изнад реке. Дужина Петруса износи 290 метара, што га смешта међу највећа брдска утврђења подигнута у Србији током XIV и XV века, ради заштите од Османлија.
Легенде везане за Петрус
Петрус;
У народима је сачувано више предања везана за Петрус. Једна од њих је да је Петрус, као погранично утврђење, државе кнеза Лазара упозоравао сигналима кнеза у Крушевцу о упадима отоманских пљачкашких чета. Уколико би нека од њих била уочена у Петрусу је паљена велика ватра, која се видела у селу Лешју, код манастира Пресвете Богородице, у којем је монах био брат војводе Црепа Дионисије (Држман). Тамо је одмах паљена друга велика ватра која се видела у утврђеном Сталаћу. Сталаћка посада би тада палила велику ватру на врху куле Тодора од Сталаћа, која се видела у Крушевцу, што је био знак за опасност.
Друго предање наводи да је Петрусом владао Павле Орловић и да је из њега кренуо са својим одредима у Косовски бој 1389. године. Још једна легенда везана је за ово доба и наводи лукавство заповедника тврђаве Петрус, који је после Косовског боја, спасао град од Османлија. Он је у окупио своје коњанике и заповедао да се њиховим коњима окрену потковице, након чега је са свим становницима изашао из града. Када су Османлије пристигле до Петруса, уочиле су велики број трагова који су водили ка тврђави, тако да су закључиле да је тврђави дошло у помоћ велико појачање, због чега су одустали од напада и повукли се.
Учионицаисторије, Магацин
