Srpska vizuelna poezija na venetskom natpisu iz 6. veka pre nove ere

Podelite:
Do sada najstariji venetski zapis „Es 120“ nađen je 1931. na dubini od oko pet metara na lokalitetu Skolo di Loco („Scolo di Lozzo“) u blizini Este u Italiji. Izraz „alkomnometlonikosenogenesvilkenishorviontedonasan.“ na spoljašnjoj strani dobro očuvane bronzane posude iz sredine šestog veka pre nove ere ugraviran je u neprekidnom nizu (scriptio continua) bez znakova interpunkcije.

Mnogi italijanski, francuski i nemački venetisti (A. Marinetti, Lejeune,  Untermann, Prosdocimi…) bili su u problemu da podele i rastumače ovaj neprekinuti tekst. Polazna greška njihovih tumačenja bila je pokušaj da se venetski jezik predstavi kao deo kentumske, grčke, latinske ili germanske jezičke skupine. Njihovi rezultati svodili su se na to da se svaka reč u izrazu kojoj se ne može rastumačiti značenje proglasi za ime nekakvog božanstva. Na taj način je ovaj kratak izraz sadržao u sebi i do tri imena navodnih etrurskih božanstava, što sa lingvističkog stanovišta deluje nedovoljno ubedljivo.

Sa druge strane, komparativna tumačenja Mateja Bora, bazirana na slovenskim jezicima, pokazala su da je prisustvo slovenskog jezika od davnina ukorenjeno u severnoj Italiji i okolnom prostoru na kojem su Veneti živeli.

Iako položaj slova upućuje na to da bismo ga trebali čitati odozgo na dole. tekst je u stvari asimetrični palindrom uočljiv kada se čita odozdo: „NA SAN ODET NOI VROH  SI NE KLI VSE  NEG ON E S OKI SNOL TEMON MOK LA.“ („Možda Đavo koji ide na spavanje nema sve da klija za njega, ali bolje neka je sklopljenih očiju kao kanap na razboju mračne vlage.“), a kada se zatim ponovo izvrši inverzija dobija se simetrični palindrom i izraz sa drugačijim značenjem: „AL KOM NOMETL ON ŚI KOS E NOGE NE SVIL K E NIS HOR VION T E DONASAN.“ („Ali kome je on bacio parče? Možda je jedno ponuđeno tebi, iz podzemlja gore udvajajući, nije došao da naudi.“).

Dok je prvi palindrom optimistična opomena mračnim silama da paze da se seme u posudi ne uplesnivi, unutar drugoga se krije poruka kako izraz treba čitati: „NIS HOR VION.“ („Odozdo na gore udvajajući.“). Ova poruka jasno upućuje i na grafički prikaz zapisa predstavljenog u formi izbijanja klice iz posađenog semena. Počinjući tekst odozdo, zapisivač je takođe imao nameru da prevari Đavola ređajući slova naopako.

Iznenađuje gramatička pravilnost izraza, a takođe i neverovatna sličnost, gotovo istovetnost starog venetskog izraza i 2500 godina mlađeg slovenačkog književnog i dijalekatskog jezika u kojem prevodi izraza glase:

1. „NA SEN ODET, NAJ VRAG SI NE KLIJ VSE, NEGO ON Z OČMI LE JE SNUL TEMEN MOK!“ (I sled reči i struktura rečenice su gotovo identični.)

2. „ALI KOMU NEMETEL ON SI KOS JE? NOGE NE ZVIL KI BI, NIZ GOR VIJEN, KI TI JE DONAŠAN!“

Venetski natpis Es 120 ima paralelu u starofrigijskoj naredbi iz 5 veka pre naše ere „E STAT OIAV VUN!“ („Neplodnost drži podalje!“). Sličnost venetskih tekstova sa slovenskim tekstovima iz Trakije, Dura Evroposa, sa frigijskim, slovenetskim i drugim staroslovenskim zapisima pokazuje veliku homogenost Slovena na jezičkom polju.

Dalibor Drekić

rasen

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here