Српски обичај чувања гроба Господњег

Поделите:

Српски обичај чувања гроба Господњег. У питању је древни обичај који је у целом Хришћанском свету забележен једино у светом граду Јерусалиму и у српској Врлици, малом месту у Северној Далмацији између планина Динаре и Свилаје. Тачни подаци о самом почетку овог далматинског обичаја нису забележени у писаним изворима, али према усменим предањима обичај постоји најмање 500 година. Највероватније је донет у Врлику директно из самог Јерусалима, као последица неког од ходочасничких путовања.
Чувари Христовог гроба ступају у Цркву, одевени у далматинску народну ношњу, предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба кога предствавља Света Плаштаница.
Смене страже су честе, на свака три до пет минута, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у чврстој побожности, заузимају своја места и нетремице гледају у Свету Плаштаницу. Њихово кретање није везано за кретање свештеника.
Чувари Христовог гроба су обично младићи, без мрље у биографији који су крштени у Православној вери, редовно посте и исповедају се и морају бити пореклом из неког од девет села врличке општине. Они учествују у литургијама на Велики петак, Велику суботу и Васкрс у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Батајници, с благословом владике сремског Василија.
Овај обичај проистекао из простосрдачне народне побожности и не ремети склад црквене молитве, него улепшава Литургију елементима народног достојанства.

Извор: ФБ страница Историја Срба

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here