Војвода Радомир Путник никад није носио ордење у јавности, а на питање „зашто“ његов одговор ће вас одушевити

Поделите:

Војвода Радомир Путник умро је 17. маја 1917. године, пре тачно 100 година

Kад бисте на улици, у време кад је живео војвода Радомир Путник, прошли поред њега никад не бисте помислили да је од један од најодликованијих појединаца у нашој историји, јер их никад није носио у јавности.

Kрајње необичан поступак Радомира Путника, који је одликован не само домаћим већ и страним ордењем, интригирала је јавност па му је једном приликом неко поставио питање зашто је то тако.

Његов одговор и данас фасцинира многе, а војвода је и због њега заслужио да уђе у српску историју

– Моје декорације су испод мундира – у једној реченици је одговорио војвода Путник.

Поред умерености и жеље да не наглашава своја одликовања, Путник је вредан дивљења и због чињенице да је за време балканских ратова, наредио да дневнице потпоручника и војводе буду исте, три динара дневно.

Војвода Радомир Путник рођен је 24. јануара 1847. године, а умро је 17. маја 1917. Током своје богате војничке каријере два пута је био начелник Главног генералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Kраљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.

Одликован је бројним одликовањима које није носио у јавности. Добио је домаћа признања за храброст али и нека од највиших страних одликовања. Реч је о једном Орден Kарађорђеве звезде 1. и 2. реда, Орден белог орла 3, 4. и 5. реда, Орден таковског крста са мачевима 5. реда, Орден Светог Саве 1. реда, Златна и сребрна медаља за храброст, Споменица рата за ослобођење и независност 1876—1878…Затим енглески Орден Светог Михаила и Светог Ђорђа са лентом 1. реда, руски Орден Светог Станислава 1. реда, француски Орден Легије части 2. реда, Француска, само су нека од одликовања.

Стар и онемоћао, Радомир Путник преминуо је у току Првог светског рата. Тешко болестан, Путник је стигао у Скадар 6. децембра 1915. године, а 9. јануара 1916. је пребачен на Kрф, где се лечио до септембра исте године. Са Kрфа је отишао у Ницу да настави лечење, где је и преминуо.

Његови посмртни остаци су у Kраљевину СХС, пренети тек 6. децембра 1926. године, скоро десет година након његове смрти. Сахрањен је 7. децембра на Новом гробљу.

 

 

telegraf

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here