Vojvoda Radomir Putnik nikad nije nosio ordenje u javnosti, a na pitanje „zašto“ njegov odgovor će vas oduševiti

Podelite:

Vojvoda Radomir Putnik umro je 17. maja 1917. godine, pre tačno 100 godina

Kad biste na ulici, u vreme kad je živeo vojvoda Radomir Putnik, prošli pored njega nikad ne biste pomislili da je od jedan od najodlikovanijih pojedinaca u našoj istoriji, jer ih nikad nije nosio u javnosti.

Krajnje neobičan postupak Radomira Putnika, koji je odlikovan ne samo domaćim već i stranim ordenjem, intrigirala je javnost pa mu je jednom prilikom neko postavio pitanje zašto je to tako.

Njegov odgovor i danas fascinira mnoge, a vojvoda je i zbog njega zaslužio da uđe u srpsku istoriju

– Moje dekoracije su ispod mundira – u jednoj rečenici je odgovorio vojvoda Putnik.

Pored umerenosti i želje da ne naglašava svoja odlikovanja, Putnik je vredan divljenja i zbog činjenice da je za vreme balkanskih ratova, naredio da dnevnice potporučnika i vojvode budu iste, tri dinara dnevno.

Vojvoda Radomir Putnik rođen je 24. januara 1847. godine, a umro je 17. maja 1917. Tokom svoje bogate vojničke karijere dva puta je bio načelnik Glavnog generalštaba, pet puta Ministar vojni i načelnik Štaba Vrhovne komande Vojske Kraljevine Srbije u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.

Odlikovan je brojnim odlikovanjima koje nije nosio u javnosti. Dobio je domaća priznanja za hrabrost ali i neka od najviših stranih odlikovanja. Reč je o jednom Orden Karađorđeve zvezde 1. i 2. reda, Orden belog orla 3, 4. i 5. reda, Orden takovskog krsta sa mačevima 5. reda, Orden Svetog Save 1. reda, Zlatna i srebrna medalja za hrabrost, Spomenica rata za oslobođenje i nezavisnost 1876—1878…Zatim engleski Orden Svetog Mihaila i Svetog Đorđa sa lentom 1. reda, ruski Orden Svetog Stanislava 1. reda, francuski Orden Legije časti 2. reda, Francuska, samo su neka od odlikovanja.

Star i onemoćao, Radomir Putnik preminuo je u toku Prvog svetskog rata. Teško bolestan, Putnik je stigao u Skadar 6. decembra 1915. godine, a 9. januara 1916. je prebačen na Krf, gde se lečio do septembra iste godine. Sa Krfa je otišao u Nicu da nastavi lečenje, gde je i preminuo.

Njegovi posmrtni ostaci su u Kraljevinu SHS, preneti tek 6. decembra 1926. godine, skoro deset godina nakon njegove smrti. Sahranjen je 7. decembra na Novom groblju.

 

 

telegraf

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here