Зашто су Срби почели да секу перчине и кике?

Поделите:

Као што се јасно да приметити на светим иконама, сви одрасли мушкарци, а нарочито властела и великодостојници у Србији су носили дуге косе и браде. Ако погледамо још даље видећемо и да је сам Христос и Апостоли и сви Свети старозаветни Пророци су такође носили браде.
Како је брада постала стандард за сваког православног свештеника и монаха?
Одговор је прост. Ако само узмемо старозаветну књигу Левит видећемо да је Господ узео Лично учешће у организовању старозаветне Цркве. Тако је Сам Господ и установио службу свештенства када је наредио Мојсију да миром помаже главу свога брата Аарона. И док је Мојсије у свом свом послушању Господу то миро изливао на главу брата, а оно се сливало низ његову браду. Новозаветна Православна Црква и даље се сећа тих библијских речи тако што сваки рукоположени свештенослужитељ не може да обавља никакву службу ако на себи нема оно дугачко платно звано „епитрахиљ“ које стоји око врата свештеника које се протеже скоро до стопала и баш представља то сливање мира или свештеничке благодати. Данас сваки Православни епископ као и свештеник (за разлику од Римокатолика и Протестаната), приликом одевања епитрахиља молитвено се сећа тог момента када је установљено старозаветно свештенство, и пред приношење новозаветне бескрвне жртве, они одевају на врат епитрахиљ (τραχηλος = врат, „надвратник“) произносећи следеће билијске речи: „Благословен Бог који излива благодат своју на свештенике своје као миро на главу, које се слива на браду, браду Аронову, који се слива на скут хаљине његове“ (Псалам 133, Проскомидија). Овде је смисао свештенства јако везан за браду, а посебно ако томе још придодамо чињеницу да се брада одувек сматрала да је украс мушкарца, и да њено бријање уствари јесте срамоћење човека (3 Мојсејева 19, 27; Дневника 19, 5, и да Левит забрањује да се брије (19, 27).
Код нас је дуго једна од најтежих казни била чупање браде, што видимо у свим законицима пре цара Душана, а то се нарочито примењивало за време цара Душана. У његовом законику за кривца је било нарочито понижење да се „опали“, односно да се „осмуди“ брада неког кривца. То би кажњеног посебно обележило, јер су сви у његовом окружењу били брадати. Зато је дуго међу Србима било незамисливо да мушкарац не пушта браду, посебно зато што је она спадала међу основне знаке мужевности, а код старијих особа је и била „печат“ мудрости.
Што се тиче мушке фризуре, перчин и дуга коса су вековима били једина и унивезална мушка фризура код Срба. Мода ношења кратке косе код нас је релативно нова и траје знатно краће него што је био обичај да мушкарци буду дугокоси. Испреплетена кика пуштена низ леђа која је вирила из шубаре или феса представљала је, на симболичан начин, мушкост и снагу. Сви јунаци народне поезије и других предања били су бркати, брадати и наравно дугокоси.
Ношење дуге косе и перчина укинуо је међу Србима први укинуо вожд Карађорђе 1810. године. Разлог је био у томе што су у борбама Турци могли да ухвате противника за перчин и тако му лакше дођу главе. Када је то видео, вођа Првог српског устанка наредио је да сви устаници одсеку перчине. Међутим, и Турци су имали обичај ношења овог мушког украса, па је једна од претпоставки да је перчин укинут и зато да би се наши бојовници и визуелно разликовали од Турака.
Касније, из истих мотива, у Црној Гори исту овакву наредбу спроводи Митрополит Петар II Петровић Његош.
Када је 1810. године, овај Карађорђев налог ступио на снагу, у народу је било много опирања. Процес шишања и кресања перчина је ишао веома споро, јер је познато да се Срби веома тешко одричу традиције. Зато је и касније кнез Милош Обреновић, током своје друге владавине (1858-1860), потврдио ову Карађорђеву одлуку својим указом, проширивши је на све мушке главе, а не само на војску. Истовремено, Милош је наредио да сви одрасли мушкарци морају макар да пусте бркове! Срби се нису радо одвајали од овог традиционалног обичаја ношења дуге косе и перчина као мушког поноса, те су се опирали новој моди готово кроз читав 19. век.

ФБ страница Историја Срба

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here