Svaki treći vozač u Srbiji priznao da je vozio pijan

Podelite:

U prošloj godini je svega 48 odsto vozača koristilo sedišta za decu do tri godine, a tek 27 odsto za decu od četiri do 12 godina

Istraživanja Agencije za bezbednost saobraćaja pokazuju da vozači apsolutno podržavaju kažnjavanje svih koji voze pod dejstvom alkohola, iako je svaki treći među anketiranima priznao da je i sam vozio pijan.

Direktorka Agencije Jasmina Milošević je, u serijalu razgovora Bez rukavica, izjavila FoNetu da je u istraživanju, sprovedenom u svim opštinama u Srbiji, 80 odsto vozača priznalo da vozi brže od ograničenja.

Milošević je dodala i da 64 odsto pešaka priznaje da je prelazilo ulicu van pešačkog prelaza ili na crveno.

Prema istraživanju, najveći broj pijanih vozača je otkriven u Nišu (1,04 odsto od ukupnog broja zaustavljenih i kontrolisanih), za kojim sede Smederevo (0,86 odsto), Kruševac (0,85 odsto), Zrenjanin (0,84 odsto) i Sremska Mitrovica (0,80 odsto).

Kao poseban problem, Milošević je skrenula pažnju na činjenicu da tek svaki treći roditelj pravilno prevozi svoje dete u vozilu, bilo da za njega uopšte nema posebno sedišta, da ona nisu pravilno montirana, ili da dete ne sedi u njemu.

U prošloj godini je svega 48 odsto vozača koristilo sedišta za decu do tri godine, a tek 27 odsto za decu od četiri do 12 godina.

Statistika pokazuje da je najveći procenat korišćenja sedišta za decu do tri godine u Subotici (74 odsto), Kraljevu (68 odsto), Užicu (64 odsto) i Beogradu (62 odsto), a najmanji u Novom Pazaru (11 odsto) i Prijepolju (23 odsto).

U Srbiji je na 76 odsto povećan procenat korišćenja sigurnosnih pojaseva na prednjem sedištu u putničkim automobilima, što je poboljšanje u odnosu na 2013, kad je bio 68 odsto, dok se na zadnjem sedištu vezuje tek 12 odsto putnika, rekla je Milošević.

Više od 20 odsto ispitanika je reklo da im je potpuno normalno da im se suvozač na prednjem sedištu ne vezuje pojasem, a više od polovine njih je izjavilo da im nije problematično ukoliko na zadnjem sedištu saputnici nisu vezani pojasom.

 

nedeljnik

Podelite:

3 Komentari

  1. zašto kontrole nisu učestalije?

    molim Vas, neka mi neko odgovori – da li je istina da radari ne smeju da se postavljaju na svakom mestu. na bilo kom mestu! to sam naime čuo od jenog saobraćajca kada sam ga pitao zašto ne postavljaju radare bilo gde.

    izgaziše ovi manijaci sve pred sobom. i ljude i životinje gaze. ubijaju i sebe i one koje voze sa sobom.

    lepo brate gde god stignete i kad god stignete, kad god zafali para – idi postavljaj radare samo pali!

    pa kada nam ionako skraćuju penzije, štede na dečijim dodacima, ne teraju poslodavce da nas prijavljuju kada se zaposlimo, kada nam zakidaju na malini, na privatizacijama, kada nas globe na cenama i sto drugih dadžbina…

    … neka barem tim kaznama za vožnju u pijanom stanju i kod prekoračenja brzine budu agilniji. eto vam pare, samo kažnjavajte. punite kasu, i učinite da nam sela i gradovi, da nam ulice budu sigurnije

  2. Nećemo valjda celu zemlju opasati radarima. Ne kažem da ne treba, ali svaki ćošak, žbun, puteljak ili krivak. Ko će to sve opslužiti logistikom. I da imamo potencijal, opet bi bilo nezgoda jer je lično do svesti vozača kao jedinke.

    • Pa druže, ja sam stvarno protiv štapa i šargarepe. Čovek treba da je svesno biće i da dela prema svojoj (uvek čistoj) savesti.

      Ali dok se ne probudimo i vozdignemo na nivo čiste svesti i savesti – opasati zemlju radarima!

      Ne bih se usudio da čekam da ljudi sami od sebe prestanu gledati rijalitije, prestanu voziti pijani, prestanu prekoračivati brzinu… itd.

      Jel treba para – treba. Hajde barem da spojimo korisno sa dobrim.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here