Дубровчани су писали ћирилицом!

Поделите:
  • У Дубровнику, крајем 19. и почетком 20. вијека, бројни листови су излазили на ћирилици, исто као и књиге, иако је била ријеч о Србима католицима, што значи да они нијесу имали ни најмању аверзију према овом писму

„Српски Глас“ (касније „Српски Лист“) – орган Српске народне странке. Излазиле у Задру, а издавао их вођа Срба из Далмације, и сам католик, Сава Бјелановић.

„Драшков Рабош“ лист за поуку и забаву, излазио два пута недељно у Сплиту од 1883-1887. Власник и одговорни уредник је био Јово Метличић, Србин католик. Од укупно 130 бројева, колико је изашло само је почетних 34 штампано латиницом.

„Срђ“ – лист за књижевност и науку. Излазио је у Дубровнику од 1902. до 1908, два пута мјесечно. Издања су штампана мјешовито, и ћирилицом и латиницом. Уредници су константно били Срби католици, као што су Антун Фабрис (власник), Антоније Вучетић, Кристо Доминиковић, Михо Вакети.

„Дубровник“ – лист је излазио до 1914. Једанпут до двапут недељно, само повремено ћирилицом. Уредник: Антун Фабрис, Крста Доминиковић.

Почетком 1908. године почео је излазити седмични лист „Бока“ (гласило за опште интересе Бокеља) и ћирилицом и латиницом. Уредник, Србин католик, Рудолф Сарделић.

„Нови Српски Лист“ – орган за српске интересе на Приморју. Уредник Максимир Сарделић. Излазио у Задру.

У Загребу, Србин католик, Стијепо Кобасица, издаје „Српски Гласник“ – орган Српске народне радикалне странке у Хрватској и Славонији. Излазио од 1912-1913.

Антун Пасарић, 1894. године, отвара „Српску дубровачку штампарију“ која махом штампа књиге ћирилицом.

Својим завештањем, дубровачки трговац Константин Вучковић, православац, наређује оснивање „Матице српске“ у Дубровнику. У самом тестаменту изрично је стајало да се књиге од тих средстава имају штампати ћирилицом. Поједини Срби католици, користили су штампарске услуге ове установе.

Вице Адамовићу „Матица српска“ издаје на ћирилици: Дубровчани изван завичаја, 1914.

У штампарији Ј. Тошовића, 1921. г. Адамовић издаје књигу: О бедемима града Дубровника.

У истој штампарији, Кристо Доминиковић издаје књигу: Дубровник и околина, 1922. године. Стијепо Кобасица на ћирилици издаје: Српско-бугарски рат. Сарајево 1913.

Млади дубровачки пјесник Јосип Берса, даје на штампање ћирилицом, своје Пјесме, Задар 1891, штампарија Шпире Артале.

Интересантно је да су дјело Јосипа Сундечића, Тижна књига, и Његошев Горски Вијенац једина дјела која је Југославенска академија у Загребу штампала ћирилицом у години 1891.

Поменимо овде и Иву Андрића, који је сва дјела већином издавао у ћирилици.

Лујо Бакотић је у сопственом издању штампао на ћирилици Речник Српско-хрватског књижевног језика, Београд 1936.

Овде смо дали само неколико илустративних примјера, колико да се види да код Срба католика није постојала аверзија према ћирилици.

(Томица Керчуљ, Употреба ћирилице у културно-историјској баштини католичких Срба, Београд 2003.)

ИЗВОР: Седмица

Поделите:

3 COMMENTS

  1. Многи Дубровчани су, наравно, писали ћирилицом, док им нису наметнули латиницу, баш као што су после неколико стотина година, посебно успешно 90. одсто комунисти и Србима у Србији наметнули уместо ћирилице хрватску латиницу (гајицу). Нормирањем језика Срба, јединог у Европи данас, на два писма српски лингвисти веома успешно утичу данас на довршавање ћирилицоцида међу Србима свуда, па и у Србији.

    • Hm,hmm…nametnuli ? pa,kada sudosli kodMilosa Obrenovica,na razgovor,Milos nije hteo ni da ih primi, “ katolici ? ne,to nisu Srbi,Srbi su pravoslavci,izusti knjaz“.. vratili su se,i nastavili da zive u i sa okruzenjem.Isto to samo malo drucije,Srbi,muhamedanci,morali su zbog “ vere“, da odu,sa Turcima,danas, tamo zivi vise Srba nego u Srbiji,kazu oko 8.000.000 ..“ drustvo Srpsko Turskog prijateljstva INAT“… ili ti “ udruzenje starosedelaca Srbije „…ode i Crna Gora…sasve crkvom ???
      Samo,zbog hirova “ jedne nahije i crkve“.
      Koca Popovic, basibozuk i brabonjci,hoce da obnovi Dusanovo carstvo.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here