Књижевна награда Славиша Николин Живковић припала Стани Динић Скочајић за рукопис: „И нека ми неко после каже…“

Поделите:

Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

На састанку одржаном у петак 8. јуна 2018. године жири у саставу Александар Костадиновић, Жељко Митић и Снежана Божић донео је, једногласно, одлуку да Награда Славиша Николин Живковић у другој години додељивања припадне Стани Динић Скочајић, за рукопис под називом И нека ми неко после каже

Тачан датум свечаног уручења Награде и промоције књиге награђене ауторке биће благовремено саопштени јавности.

*

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ

Славиша Николин Живковић”

Преко двадесет прича, које ова збирка износи пред читаоца, обзнањују интимне драме живописних, упечатљивих ликова, у препознатљивом стилском проседеу питке озбиљности и духовите опорости. Тематски разнолике, приче су обједињене јасно профилисаним и свеприсутним ауторским гласом, који, служећи се различитим техникама обликовања, најчешће из перспективе хомодијегетичког и повремено хетеродијегетичких приповедача (женског или мушког), цизелираним описима, понегде наглашено лирским, испреда интимне, личне и породичне сторије. Оне живот захватају у свим његовим димензијама, тематски се ширећи од (за ауторку и до сада карактеристичних) стваралачких увида у лице и наличје књижевног и културног живота у унутрашњости, преко де/конструкције самог списатељског чина, потом бележења особености појединачних судбина (индивидуалних прича, актуелних и прошлих), до сусрета са оностраним (визије, указања, повратак умрлих; мотиви мрака, таме, гробља; лудило, страхови, тајанствени унутрашњи живот ликова, губитак конроле над приватним простором…). Управо то отварање натприродне перспективе и присуство на особен начин обликованих готских мотива у појединим причама збирке представља поетичку новину, успешно остварену. Бројне интертекстуалне везе, трагови лектире аутора, ход „по ивициˮ света фактографског и фикцијског и њихово успешно стапање у јединствени свет приче, поигравање лако читљивим („рашчињивим“) алузијама на позната места, људе и догађаје, аутобиографски наноси и аутопоетички елементи, занимљиве фабуле, језик ликова обележен локалним, дијалекатским колоритом, брига о стилу, конкретно које се успиње до универзалног – све то збирку прича И нека ми неко после каже… чини у рецепцијском смислу привлачним штивом. Иако на моменте изразито опора, горкоискуствена, проза Стане Динић Скочајић ипак опстаје у вери у моћ књижевности, приче и приповедања. Без обзира на околности микро и макросоцијалног контекста, које ту веру непрестано потиру (савремено тржишно оријентисано издаваштво, фондације и фондери, платежни, политички подобни а стваралачки јалови скрибомани, одсуство релевантне књижевне критике, интересна повезивања и сл.), она истрајава у стваралачком напору, вишеструким „преокретање(м) тихог рада времена у своју користˮ.

*

Поред награђеног рукописа Стане Динић Скочајић, у најужем избору за награду ове године нашли су се и рукописи Душана Мијајловића Адског (збирка песама Трн у оку) и Каје Панчић Миленковић (збирка песама Самуилови војници). Награду Славиша Николин Живковић, која се састоји од повеље и објављивања награђеног рукописа, својим члановима додељује Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша.

*

Славиша Николин Живковић (Ниш, 3. април 1953 – Ниш, 1. мај 1990), звани Шака, био је рокер по вокацији, песник по опредељењу, вагабунд и клошар, светски путник без овереног пасоша, раноранилац-риболовац, зен-учитељ, радник у трећој смени, савременик Харолда Фостера, пријатељ Рајнера Фасбиндера, Де Садов лични критичар, човек који је уживо гледао Бен Белу и Јосипа Броза у блиндираној лимузини, џин у затуреном циркусу, спаринг партнер Мајка Тајсона, мајстор за полупроводнике, битник, велики стваралац и визионар.

Објавио је: Тор за шугаву овцу (песме; Градина, Ниш, 1979. и Нишки културни центар, 2004), Гримасе (приче; Видици, 1988. и Нишки културни центар, 2003); постхумно: Паликућа (роман; Градина, Ниш, 1991. и Нишки културни центар, 2004), Чудни шумар(есеји; Студентски културни центар, 1991. и Нишки културни центар, 2004), Штенад (приче из заоставштине; Нишки културни центар, Ниш, 2006). Такође, објављивао у часописима: Књижевна реч, Поља, Видици, Дело, Одјек, Quorum, Стремљења, Јединство, Градина

*

СТАНА ДИНИЋ СКОЧАЈИЋ Рођена у Струмици (Македонија), живела у Ковину, Белој Цркви, Београду, Књажевцу. Основну школу, гимназију и Вишу педагошку школу – Српскохрватски језик и југословенска књижевност, завршила у Нишу. У Београду студирала на Филолошком факултету (истоимена група). Живи у Нишу. Пише прозу и поезију. Радила на радију и на телевизији. Један је од покретача часописа за критику Нишки аналитичар. Као уметнички директор Књижевне колоније Сићево уредила и водила бројне округле столове, тематске расправе и уређивала комплетан програм колоније. Аутор је одрживог пројекта ДАНИ СТЕВАНА СРЕМЦА и покретач НАГРАДЕ СТЕВАН СРЕМАЦ, која се додељује за најбољу књигу прича или роман. У часопису Градина уређивала прозу. У више наврата била је чланица неколико жирија за доделу угледних књижевних награда (Жири Награде „Б. Миљковић“, Награде „Стеван Сремац“, Награде „Рамонда Сербика“). Уређивала је Књижевни програм у Нишком културном центру. Награђивана за појединачне приче.

Крајем 2016.године уручена јој је Награда Милица Стојадиновић Српкиња, за књигу песама ТЕГЛИЦЕ ЗА БУБИЦЕ.

Њене песме и приче заступљене су у бројним антологијама, од којих је најновија Антологија српских песника (ауторке су: Дубравка Ђурић и Биљана Обрадовић) под насловом МАЧКЕ И СЛИКАРИ, недавно објављена у Америци, са поговором водећег америчког песника Чарлса Бернстина.

Превођена на енглески, руски, шпански, италијански, бугарски и македонски језик.

Чланица је Српског књижевног друштва.

Објављене књиге:

Гладна тама, приче, БИГЗ, 1996.

Ушивање сенке, песме, Просвета-Ниш, 1996.

Мрежа, песме, Просвета-Ниш, 1998.

Мртви смо озбиљни, приче, Народна књига, 2001.

Страшне страсне везе, роман, Народна књига, 2002.

Ту си, птичице, приче, Народна књига, 2004.

Ноћ у голом врту, песме, Народна књига, 2006.

Влажни цвил, песме, Народна књига, 2008.

И поведи ме тамо, песме, Библиотека „Стефан Првовенчани“ 2010.

Теглице за бубице, Књижевна општина Вршац 2015.

Биће снега, Завод за културу Војводине, Нови Сад 2017.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here