Laza Kostić nije zaprosio Lenku

Podelite:

Izdavačke kuće „Media invent” i „Tiski cvet” iz Novog Sada objavile su izuzetno značajnu lirsku studiju našeg poznatog pesnika Pere Zupca „Lenka Dunđerska”.
Pero Zubac (1945), pesnik, esejista, antologičar, autor „Mostarskih kiša”, jedne od najznačajnijih poema srpske književnosti, rođen je u Nevesinju, a više decenija živi na privremenom radu u Novom Sadu. Prvu pesmu objavio je 1962, prvu knjigu 1967. Dobitnik je naših najuglednijih nagrada, prevođen na većinu evropskih jezika. Svoje knjige objavljivao je u višemilionskim tiražima.
Danas, jedni mu zameraju što ga i dalje rado primaju i u Mostaru, i u Sarajevu, i u Zagrebu, a drugi što je bio blizak J. B. Titu, najvećem sinu naših naroda i narodnosti, kako se govorilo. Ali, i danas, nema gimnazijalca koji ne zna barem deo iz „Mostarskih kiša”, koji se nije udvarao devojci uz pomoć stihova iz ove divne poeme. Možda današnje generacije i ne znaju ko je autor, jer ova poema odavno zvuči kao narodna pesma.

Studijom „Lenka Dunđerska” ispunili ste nalog Milana Kašanina, koji je tvrdio da je Lenka toliko važna za Lazu Kostića da zaslužuje studiju?
To je Kašanin zapisao u jednom eseju pedeset godina pre moje studije. Možda bi i drugi istraživači pre mene ostvarili taj Kašaninov zavet da su imali naklonost porodice Dunđerskih. Bez toga, ni Leskovac, ni Kašanin, nisu mogli dalje.

Lenka nije imala priliku da čita čuvenu pesmu „Santa Maria della Salute”, ali je pročitala jednu drugu, manje poznatu – „Gospođici L. D. u spomenicu”?
Pesmu je Lazar napisao u Krušedolu 1892. i priložio u dvorcu Dunđerskih u Čelarevu u njen spomenar, drvenu kutiju od finog drveta sa ružama islikanim na poklopcu, koji je, nažalost, nestao, ako je nestao, i u njoj je mnogo šta kazano o odnosu pesnika i mlade Jelene.

Teodora Dunđerski Đurić, na čije se iskaze pozivate, verovala je da je Lenka bila zaljubljena u Lazu Kostića?
Gospođa Teodora Dunđerski Đurić, unuka Gedeona, Lenkinog najmlađeg brata i praunuka Ilije Ognjanovića Abukazema, kojoj sam posvetio knjigu, jedini je pouzdan svedok o odnosu Lazara prema Lenki i Lenke prema Lazaru. Ona je to, kao devojčica, mogla da čuje od svoga dede koji je bio i izvršilac Lazarevog testamenta i najbliži njegov prijatelj u poznim pesnikovim godinama, a posebno od svoje bake Teodore, koja Lenku nije upoznala, ali sve je od Gedeona mogla saznati, a živela je uz Teodoru sve do sredine šezdesetih godina prošlog veka. Kada je već knjiga bila napisana i odneta g. Teodori na čitanje, ona je svojom rukom na stranice rukopisa upisivala sugestije i tu je i jedna važna rečenica da je Lenka volela Lazu svom snagom tragične zabranjene ljubavi.

Laza Kostić se, međutim, oženio Julom Palanačkom, zahvaljujući posredovanju Lenkinog oca. Znači li to da porodica Dunđerski nije odobravala vezu s pesnikom?
Laza je Julku Palanački isprosio pre odlaska u Crnu Goru 1884. godine, ali je majka nije pustila da pođe sa njim jer se tamo puca. Laza je imao sukobe sa Julijaninom majkom, a i Jelenina majka nije volela naslućivanu bliskost između Lenke i Lazara.
Mislim da Lazar nije imao hrabrosti da zaprosi Lenku od Lazara Dunđerskog jer se plašio njene samostalnosti, samosvojnosti, jedinstvenosti, zrelosti, lepote, mladosti, uplašio se da će morati da menja svoje navike i da će izgubiti slobodu. Ženidba Julkom bila je samo beg u sigurnost i ravnotok života, a otac Lenkin je bio određen za kuma još u vreme veridbe.

Postoji i priča da Lenka nije umrla od „tifuzne groznice”, već da se otrovala zbog neostvarene ljubavi sa trideset godina starijim pesnikom?
Svakakvih verzija, ne samo čaršijskih, o Lenkinoj smrti sam se načitao i naslušao. Laza Kostić je u svom „Tajnom dnevniku”, pisanom na francuskom jeziku, zapisao jedan san u kome se Lenka pojavljuje bleda, kao da nema dosta krvi, i u zagradi zabeležio: „Nije li tifusna groznica, bolest od koje je umrla, bolest krvi”? Dakle, i on je mislio da je zvanična verzija tačna. Mada u pesmi kaže da ona svisnu. I da razjasnimo još jednu tajnu – Jelena Dunđerski nije bila toliko mlađa od Lazara, ona je rođena 26. oktobra (9. novembra) 1869. u Sentomašu, na Mitrovdan, a ne 21. novembra 1870. I Lazar je, zacelo, pamtio dan njenog rođenja samo je, kao i drugi, dodao razliku u danima između starog i novog kalendara na datum u koji je razlika već uračunata. Svojom napomenom ispod pesme „Gospođici L. D. u spomenicu”, da je Lenka umrla licem na dan svoga rođenja, Svetog arhangela Mihaila, a to je inače dan kada se u bazilici Santa Maria della Salute masovno posećuje pravoslavna ikona Bogorodice Mesopanditisse (Posrednice mira) i Lazar Kostić je pripomogao mistifikaciji oko Lenkinog rođendana. Zašto su i roditelji na posmrtnu partu stavili tu godinu rođenja i urezali na grobnu ploču u Kapeli Dunđerskih u Srbobranu, ne znam.

Pesmu „Santa Maria della Salute”, Laza Kostić objavio je 1909, deceniju i po posle Lenkine smrti. Da li postoje različite verzije ove pesme?
Prava verzija je ona poslata Milanu Saviću i objavljena u knjizi „Pesme”. Taj redosled strofa odredio je sam pesnik. Ima dosta verzija određenih strofa, pa i stihova, koji nisu ušli u pesmu na pronađenim rukopisnim verzijama poeme.

Da li je pesnik u Lenkinom liku prepoznao Bogorodicu?
Mnogi su pisali da jeste, a meni se čini da nije. On je za života Lenku opisivao kao prelepo anđeosko biće, a kad se preselila među zvezde dolazila mu je u snove kao stvarna, opipljiva, puna života i – tako ju je i opisivao. Izvesne erotike ima samo u zapisima o snovima.

Možete li nam reći nešto o, uslovno govoreći, ljubavnom trouglu: Lenka Dunđerski – Laza Kostić – Nikola Tesla? 
Laza je poznavao Teslu i saznao je, u razgovorima sa Lenkom, da je Tesla, u neku ruku, njen idol, pa je to iskoristio, u danima kada je Tesli izgorela laboratorija, da mu ponudi, u pismu, neimenovanu, veoma bogatu miradžiku, uz to lepoticu, ne bi li ga oženio, opisujući je najlepšim epitetima kao osobu „podobnu da savlada svaku ženomrzicu”. Tesla mu odgovara na dva pisma odbijajući ponudu, a da i ne zna o kome Laza govori, jer se „on sa naukom venčao”. Godina je 1895. poslednje leto Lenkinog života. Mislim da je ona znala za Lazina pisma i za Tesline odgovore. Mislim da se Laza obradovao Teslinom odgovoru, jer će Lenka ostati tu i neće otići preko okeana, a, eto, njemu je savest mirna, pokušao je da je uda za najboljega, mada je i za njega, u jednom pismu, napisao: „Gde su dvoja kola mudrosti, tu su treća ludosti”.

Kada ste prvi put pročitali pesmu Laze Kostića, niste pisali poeziju. U kojoj meri vam je ova pesma promenila život? 
Ta pesma nije moja najdraža Lazina pesma, ali me je naterala da godinama tragam za tajnom inspiracije, tako moćne i tako opijajuće. Tako je nastala knjiga o Lenki.

Knjigu ste pisali rukom, jer „belina hartije inicira belinu sećanja”. Da li kompjuteri uništavaju magiju stvaralačkog čina?
Ne. Kompjuter posmatram kao pomagalo, ali još uvek volim zvuk pisaće mašine. Rukom pišem najčešće, jer tako imam opipljiv dodir sa tekstom.

Zoran Radisavljević 

Politika

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here