Свако слово има своје име

Поделите:

Аз Буки Веди …

Српско писмо — ћирилица — од првог разреда основне школе учи се из књиге БУКвар, а као прво учи се АЗ —БУКа. Далеке 1933. године, у седмој години живота био сам пошао у Основну школу и уз припремне вежбе за писање, зване „Коса танка” и „Усправна дебела” извођене на таблицама бејасмо увођени у тајне и вештине лепог писања, читања и разумевања, схватања и прихватања. У томе, као највећа радост, стиже и БУК — вар. Прва књига. Па и у мојој (садашњој) 77. години најдража књига. АЗ — БУКа и БУК — вар и данас су ми чврсти темељи, а градио их је учи — те —љ (учи те љубави). Још тада сам научио БУКвицу (АЗБУКу). И још тада сам сазнао, захваљујући учитељу, да…

1) Тумачење слова глагољице по речнику прасрбског „Језика Мајке” аутора Ружице М. Борисављевић (издање ИПА „Мирослав”, Београд.
*) Слово А (Аз) ултимативно се преводи као „ЈА”. А даље може по тексту: Ја, Први Творац (или, једноставније Творац). Слово Ѕ (Зело; ДЗело) углавном се преводи као много тј. врло. Превод као „Сила” био би мало исувише слободан.
**) Нисам видео писмо Боривоја ни оригинал „Језика Мајке” али знам да ова слова треба да се пишу тако како је овде написано. По угледу на црквеносло(а)венски (пра-, стари-, древни- или нови- црквеносло(а)венски) на коме се и данас пишу црквене службе. Ови термини би могли да се разумеју као синоними за прасрбски. И још, не могу у једном писму да буду два иста знака /слова. (прим.: Д. Младич)

Имена слова читана редом дају следећи смисао: Прва мисао посвећена је БОГУ. Друга мисао се односи на највећи дар, који човека уздиже изнад свих других живих бића, а то је РЕЧ. А реч је ДОБРО, она потиче од Бога и као таква мора да се поштује; она је истовремено радост, јер олакшава однос човека према човеку. Друго људско добро јесте ЗЕМЉА, од чијих плодова треба да се ЖИВИ. Но човек није на земљи само зато да живи физички, као животиња, већ у првом реду зато, да човечански МИСЛИ, а човечански мислити и добро говорити, то доноси унутрашњи мир — спокојство. А човек човечан, спокојан и оплемењен лепом речју, коју прати узвишен осећај припадности једној продуховљеној заједници, такав човек држи до своје речи, која мора бити чврста. Изнад свега тога стоји — у неку руку као круна — оно, што је формулисано с прве три речи: АЗ — БОГ — ВИД, који све то ВИДИМ, чујем и осећам, па — према томе — знам; ВИД представља врховно сазнање о СВЕМИРУ, у коме је ЗЕМЉА и дотле, док човек буде поштовао својом МИШЉУ и својом речју законе, које је сам он установио и над којима он(а?) бдије, све ће бити ДОБРО. Међутим, узмакне ли се пред силама мрака, не поштујући више ни БОГА, ни РЕЧ, ни МИСАО, ни ЗЕМЉУ, која доноси плодове кроз предан рад — човечанство ће се духовно стрмоглавити…

Кроз прастару србску азбуку, дакле изражена је цела филозофија србског човека: његов однос према Богу, према људима, који су сви за њега били браћа, његов однос према ЗЕМЉИ, мајци хранитељки… („Срби… Народ Најстарији”, проф. др Олга Луковић-Пјановић, том 2, стр. 269-270, Београд: Досије, 1990.)
Молим уважену господу чланове Одбора, који су учествовали у критикованом раду да поред свих школа које смо завршили не заборавимо и оно чему су нас родитељи и прародитељи учили и усвојили као саставни део наше људске личности. За овакво знање захваљујем својој прабаби Савки, која ме је по доласку из школе увек подсећала на потребу да учећи не губим памет — коју школе не дају. Јер по једном од највећих Срба Светом Николају Девичком (Велимировићу) „… Народ не зна много, али зна главно.”

Из писма Боривоја Д. Живковића, повереника Удружења за заштиту ћирилице за Шведску, Вечерњим новостима, фебруара 2004.
Боривоје Д. Живковић, повереник Удружења за заштиту ћирилице за Шведску. „Кућа књига Девић” („Bokhuset Devic”), Малме, Шведска, 3. фебруара 2004. године.

Славеносрбија.блогспот

Поделите:

6 Коментари

  1. Потврђујем да је Боривоје Д. Живковић, иако тада у озбиљним годинама, био у Шведској (Малме) врло вредан повереник Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ (основано у Новом Саду 2001. године). Част је имала моја маленкост да га, као тадашњи председник Извршног одбора „Ћирилице“ постави Одлуком за повереничке послове у Шведској. Истакао се у помагању „Ћирилици“. Више пута је долазио из Шведске да би се договарао о његовим активностима у користе српске азбуке. Волео бих да се остваре моје жеље да се још држи. Не знам како је, јер се већ неколико година нисмо чули.
    По овоме тексту се види добра упућеност гдина Живковића у српску азбуку и овде се огледа његова завидна писменост.

  2. Ti bi, Zbiljiću, kao školovani jezičar, morao znati da ovo što piše ovde u tekstu, nema nikakve veze sa modernom lingvistikom! To je čista ezoterija! Ja ne kažem da i sam nisam sklon ezoteriji ali nije sad to ovde tema. Tema je lingvistika i stav da svako slovo nosi neko (duboko) značenje. Lingvistika kaže da je slovo običan grafem, što je pismena realizacija fonema, i ne nosi nikakvo značenje. Čak ni u naznaci!
    E sad, jesi li ti stvarno učio to što kažeš da jesi? Ako jesi, kako to da uporno pokazuješ da nemaš ni izdaleka dovoljno lingvističkog znanja?

    • Треба да разумете да је Ваша „лингвистика“ у којој је слово само „обичан знак“. То је глупост. Слова су веома посебни знаци преко којих сазнајемо језичким путем шта је било пре хиљаду година, две хиљаде и више, наравно. Лингвисти који тумаче слова као „обичне знаке“ нису никакви лингвисти. Такво тумачење је само, заједно с други8м тумачењима код Срба о „богатству двоазбучја“, о „равноправности писама“ у једном језику и народу има циљ да Србе одби8хје од свог писма, да му не придају никакву вредност осим „обичних знакова“ како би Срби заменили своје ћириличко писмо латиничким и отишли путем на коме су асимиловани и нестали Срби католици.

      • Sad ću ti ja to, Zbiljiću, objasniti na jednom drugom, jednostavnijem primeru. Uzmimo da si ti diplomirani fizičar i da obajšnjavaš, ili ubeđuješ, nekoga, nešto, u vezi slobodnog pada. I onda odjednom počneš da tvrdiš da gravitaciona sila ima svoju volju, da ona pvo odluči da neku masu privuče, i koliko će je privući!
        Ova ideja, da se lepo razvije, mogla bi da posluži kao lajt motiv nekog fantastičnog romana. Možda. Ali jedno je sigurno – to nije fizika. I onda se postavlja pitanje gde si ti to diplomirao fiziku. Shvataš sad?
        Slovo je isto što i grafem, to jest pismena realizacija fonema. Fonem ne nosi značenje pa ga ne može nositi ni njegov znak, slovo. To je lingistika.
        Ono što čitamo u ovom prilogu je čista ezoterija! Dakle, nema vete sa lingvistikom.

  3. Ama, čoveče, to što ti pričaš nije lingvistika! Ti sad ustaješi protiv lingvističke nauke! Može, ali ako si je dobro upoznao pa tako uvideo gde greši. Ali ti ne znaš osnovne lingvističke postulate.
    Ima onaj lingvista u Zagrebu, Radoslav Katičić. Nešto slično tebi, i njemu je draža Hrvatska (tebi ne znam šta, možda uža Srbija, ili tako nekako) nego nauka i istina i stvori on tako specijalnu hrvatsku lingvistiku koja je u svađi sa svetskom lingvistikom!
    Tebi je svakako lakše nego njemu jer on je morao protiv svojih znanja. Ti nemaš taj problem jer ti je znanje o jezikoslovlju malo.

    • Водите рачуна Ви о свом знању, а за моје не брините. Мислите Ви и даље да су „слова само обични знаци“. Наравно да слова нису „само обични знаци“.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here